dentib_logo_1-3_color

Category: preventiva

Hiperdoncija – višak zuba u vilici

Posted on by Ljubica Stefanović

Hiperdoncija je pojava u stomatologiji koja se odnosi na prisustvo većeg broja zuba nego što je uobičajeno u ljudskoj vilici. Dok se normalno smatra da odrasla osoba ima 32 zuba, hiperdoncija se javlja kada osoba ima više od tog broja.

Termin “hiperdontija” dolazi od grčkih riječi “hyper” što znači “više” i “dontia” što znači “zubi”.

Hiperdoncija može biti prisutna kod pojedinih osoba već od rođenja ili se može razviti tokom života. Ova pojava može biti nasledna ili se može javiti kao rezultat genetskih mutacija ili drugih faktora. U nekim slučajevima, hiperdoncija je povezana s određenim sindromima ili genetskim bolestima.

Kada je reč o dijagnostici hiperdoncije, stomatolozi koriste rendgenske snimke vilica kako bi identifikovali višak zuba. Važno je pravovremeno prepoznati hiperdonciju jer može dovesti do različitih komplikacija, uključujući probleme s rastom i razvojem drugih zuba, nepravilno postavljanje vilica, kao i poteškoće u oralnoj higijeni.

Lečenje hiperdoncije zavisi od individualnog slučaja. U nekim situacijama, višak zuba može biti izvađen kako bi se održala normalna funkcija i estetika usne šupljine. U drugim slučajevima, vaš stomatolog može preporučiti ortodontske procedure za ispravljanje nepravilnosti.

Pravilna dijagnoza i odgovarajuće lečenje hiperdoncije od strane stomatologa su ključni za očuvanje oralnog zdravlja i prevenciju potencijalnih problema koji mogu nastati usled ovog stanja.

 

Zašto nastaje hiperdoncija

Nastajanje hiperdoncije može biti rezultat različitih faktora i mehanizama.

  1. Genetski faktori: Hiperdoncija može biti nasledna, što znači da se prenosi s generacije na generaciju. Određene genetske mutacije ili varijacije mogu uticati na razvoj zuba i rezultirati stvaranjem više zuba nego što je uobičajeno. Ove genetske promene mogu uticati na aktivnost specifičnih molekula i signalnih puteva koji su odgovorni za regulaciju razvoja zuba.
  2. Prekidi u razvoju zuba: Tokom embrionalnog razvoja, zubi se razvijaju iz tkiva nazvanog zubna čahura. Prekidi u ovom razvojnom procesu mogu dovesti do pojave dodatnih zuba. Na primer, ako se u procesu deobe ćelija dogodi greška, može doći do stvaranja više od jedne zubne čahure za određeni zub, što rezultira pojavom dodatnih zuba.
  3. Trauma ili oštećenje zuba: Trauma ili oštećenje zuba može podstaći stvaranje hiperdoncije. Nakon ozlede, regenerativni procesi u telu mogu pokrenuti abnormalni rast dodatnih zuba kao pokušaj zamene izgubljenog zuba.
  4. Endokrini poremećaji: Određeni endokrini poremećaji, kao npr. hiperaktivnosti štitne žlezde ili hormonalna neravnoteža, mogu uticati na razvoj zuba i dovesti do pojave hiperdoncije.

Važno je napomenuti da hiperdoncija može biti povezana i s drugim dentalnim stanjima kao što su smanjena veličina zubi (mikrodontija) ili odsustvo nekih zuba (hipodoncija). Takođe, hiperdoncija može se javiti pojedinačno ili kao dio genetskog sindroma.

 

Vrste hiperdoncije

Postoji nekoliko vrsta hiperdoncije:

  1. Supplementarna hiperdoncija: Ova vrsta hiperdoncije javlja se kada osoba ima dodatne zube van normalnog broja koji se očekuje da izrastu. Ti dodatni zubi se nazivaju supernumerarni zubi i mogu biti prisutni u bilo kom delu vilice.
  2. Hiperdoncija u vidu razdvajanja: Ova vrsta hiperdoncije karakteriše se prisustvom razdvojenih zuba. Umesto da se zubi normalno rasporede, mogu se pojaviti dodatni zubi između postojećih zuba, što dovodi do razmaka između njih.
  3. Hiperdoncija u vidu zadržavanja mlečnih zuba: Obično se očekuje da će mlečni zubi ispasti kako se stalni zubi budu razvijali. Međutim, kod osoba sa hiperdoncijom, mlečni zubi mogu da ostatanu na svom mesti i ne ispadnu, a stalni zubi mogu izrasti paralelno sa njima.
  4. Regionalna hiperdoncija: Ova vrsta hiperdoncije karakteriše se prisustvom dodatnih zuba samo u određenim regionima vilica. Na primer, može se javiti hiperdoncija samo u prednjem delu vilice, dok su ostali delovi normalni.

 

Komplikacije do kojih hiperdoncija može dovesti

Kao što smo već napomenuli hiperdoncija je stanje koje se karakteriše prisustvom viška zuba u vilici. Ovo stanje može izazvati različite komplikacije koje mogu zahtevati stomatološku intervenciju.

Evo nekoliko potencijalnih komplikacija do kojih može doći zbog hiperdoncije:

  1. ‘Gužva’ u vilici: Hiperdoncija može dovesti do pretrpanosti u vilici, gde se višak zuba ne može pravilno smestiti. Ovo izazva neravnotežu u zagrižaju i otežava pravilno žvakanje hrane.
  2. Problemi sa rastom i razvojem: Višak zuba može ometati normalan rast i razvoj drugih zuba u vilici. Ovo može dovesti do iskrivljenog rasporeda zuba, rotacija ili pomeranja zuba iz njihovih prirodnih pozicija.
  3. Promene u zagrižaju: Hiperdoncija može izazvati promene u zagrižaju, što može dovesti do nepravilnog spajanja zuba prilikom zatvaranja vilica. Ovo uzrokuje neujednačeno trošenje zuba i moguće probleme sa temporomandibularnim zglobom.
  4. Estetski problemi: Višak zuba može uticati na izgled osmeha i lica. Nepravilan raspored i pretrpanost zuba mogu dovesti do nepravilnosti u izgledu, što može uticati na samopouzdanje pacijenta.
  5. Otežano održavanje oralne higijene: Prisustvo viška zuba može otežati pravilno čišćenje i održavanje oralne higijene. Teškoće u pristupu tim područjima mogu povećati rizik od karijesa, upale desni i drugih oralnih infekcija.

 

Zahvati za eliminisanje hiperdoncije

Jedan od tretmana za elminaciju hiperdoncije je ekstrakcija suvišnih zuba. Nakon pažljive analize i dijagnostike, stomatolog će odlučiti koje zube treba ukloniti kako bi se postigao pravilan sklad u ustima. Ekstrakcija je neophodna ako su suvišni zubi uzrokovali probleme sa zagrižajem ili izazvali nepravilnosti u rasporedu ostalih zuba.

U nekim slučajevima, primenjuje se ortodontska terapija. Ortodont će koristiti bravice ili providne alignere kako bi pomogao u ispravljanju položaja zuba i pravilnom rasporedu u vilici. Ovaj tretman može biti dugotrajan, ali je često neophodan kako bi se postigao dugoročni uspeh u eliminisanju hiperdoncije.

U retkim situacijama, hirurška intervencija će biti neophodna za uklanjanje suvišnih zuba koji su duboko ukorenjeni ili koji ometaju normalan rast drugih zuba. Ova procedura se obično izvodi pod opštom anestezijom i zahteva period oporavka.

Važno je napomenuti da je svaki slučaj hiperdoncije jedinstven, i da su tretmani uvek prilagođeni individualnim potrebama pacijenta. Konsultacija sa stomatologom je ključna kako bi se odredio najbolji pristup u eliminaciji hiperdoncije i postigao optimalan oralni zdravstveni rezultat.

 

Zaključak

Hiperdoncija je pojava kod koje se u oralnoj šupljini javlja više zuba nego što je uobičajeno. Ova anomalija može biti rezultat genetskog faktora ili uticaja okoline.  Na osnovu analize dostupnih istraživanja i kliničkog iskustva, možemo izvući nekoliko zaključaka o hiperdonciji.

Prvo, hiperdoncija može biti prisutna kod pojedinaca svih uzrasta, ali je češća kod dece. Uzroci mogu varirati, ali nasledni faktori igraju značajnu ulogu. Genetske mutacije ili nasledni poremećaji mogu dovesti do nepravilnog razvoja zuba, što rezultira viškom zuba.

Drugo, hiperdoncija može predstavljati izazov za pacijenta i stomatologa. Višak zuba može izazvati nepravilan raspored u vilici, povećan rizik od karijesa, problema sa zagrižajem i estetske nedostatke. Pored toga, može dovesti do prenatrpanosti i nedostatka prostora za normalan rast i razvoj zuba.

Treće, dijagnostika hiperdoncije zahteva detaljnu kliničku procenu i rendgensku analizu. Stomatolog će pažljivo pregledati oralnu šupljinu i uzeti rendgenske snimke kako bi utvrdio prisustvo i položaj svih zuba. Ovo je važno za postavljanje tačne dijagnoze i planiranje adekvatnog tretmana.

Četvrto, lečenje hiperdoncije obično podrazumeva različite pristupe. U nekim slučajevima, pacijentima se preporučuje ekstrakcija viška zuba kako bi se uspostavio pravilan zagrižaj i otklonili potencijalni problemi. U drugim situacijama, ortodontski tretman će biti neophodan kako bi se ispravili nepravilni rasporedi zuba.

Peto, odlasci kod stomatologa i praćenje stanja pacijenata sa hiperdoncijom je od suštinske važnosti. Redovni stomatološki pregledi su neophodni kako bi se pravovremeno otkrili i tretirali eventualni problemi. Edukacija pacijenata o oralnoj higijeni i preventivnim merama takođe igra važnu ulogu u održavanju oralnog zdravlja kod osoba sa hiperdoncijom.

U zaključku, hiperdoncija je kompleksna dentalna anomalija koja zahteva pažljivu dijagnostiku, planiranje tretmana i praćenje.

Dijastema – razmak između zuba

Posted on by Ljubica Stefanović

Dijastema je pojam koji se koristi za opisivanje razmaka između zuba. Dijastema, odnosno razmak između zuba, predstavlja jednu od najčešćih estetskih nepravilnosti u ustima pacijenata. Iako nije medicinski problem, dijastema može biti značajan estetski nedostatak i često utiče na samopouzdanje pacijenta.

Razmak između zuba obično se javlja između gornjih centralnih sekutića, ali se može pojaviti i između drugih zuba.

Postoji nekoliko uzroka dijasteme, a među najčešćima su loša postavka zuba, zubne proteze, parodontalni problemi, genetika ili nepravilan razvoj zuba.

Kada pacijent ima problem sa dijastemom, prvi korak je detaljan pregled zuba i desni kako bi se utvrdio uzrok problema. Nakon toga, stomatolog će predložiti odgovarajući tretman koji je najbolji za svakog pojedinačnog pacijenta.

Tretman dijasteme može biti različit, a među najčešćim opcijama su ortodontski zahvati, zubne krunice ili mostovi, kao i estetske intervencije poput plombiranja ili vinira. Odabir tretmana zavisi od specifičnosti slučaja, želja pacijenta i odluke stomatologa.

U ovom postu ćemo detaljnije istražiti ovaj problem i razmotriti različite uzroke, simptome i opcije tretmana za dijasteme.

 

Vrste dijasteme

Ovaj problem se može pojaviti u različitim oblicima, a uzroci mogu biti genetske prirode, ali i uticaj faktora iz okruženja. U zavisnosti od uzroka i oblika, dijasteme se mogu klasifikovati u različite vrste. U nastavku ću detaljnije opisati vrste dijastema.

 

Prema obliku

Dijasteme se prema obliku dele na:

  • Paralelna dijastema se javlja kada su zubi u zubnom nizu u ravnoj liniji, a razmak između njih je konstantan. Ova vrsta dijasteme najčešće se javlja između gornjih središnjih sekutića i često se smatra estetskim problemom. Paralelna dijastema može biti nasledna ili nastati kao posledica navika poput sisanja palca ili upotrebe cucle .
  • Divergentna dijastema se javlja kada su zubi u zubnom nizu u uglu jedan prema drugom, a razmak između njih se povećava prema distalnom kraju. Ova vrsta dijasteme najčešće se javlja između bokova zuba u donjoj čeljusti. Divergentna dijastema može biti posledica gubitka zuba, parodontalne bolesti ili nekog drugog ortodontskog problema.
  • Konvergentna dijastema se javlja kada su zubi u zubnom nizu u uglu jedan prema drugom, a razmak između njih se smanjuje prema distalnom kraju. Ova vrsta dijasteme najčešće se javlja između prednjih zuba u gornjoj čeljusti. Konvergentna dijastema uglavnom je posledica previše širokog zubnog luka ili nedostatka zuba.

 

Estetski problemi koji se javljaju zbog dijastema mogu se rešiti različitim stomatološkim tretmanima. Paralelna dijastema može se riješiti estetskom stomatologijom, kao što su zubne ljuspice ili ortodontskim tretmanom. Divergentna dijastema može se riješiti zubnim mostom, implantatom ili ortodontskim tretmanom. Konvergentna dijastema takođe može rešiti ortodontskim tretmanom ili zubnim ljuspicama.

Prema uzroku

Dijasteme se prema uzroku dele na:

  1. Fiziološka dijastema

Fiziološka dijastema predstavlja prirodan razmak između prednjih zuba u dečjem uzrastu. Ovaj razmak se javlja zbog prirodnog razvoja vilice i postepenog rasta zuba. Kod većine ljudi, ova dijastema nestaje kada izrastu stalni zubi, što se obično događa oko 12. godine života. Međutim, kod nekih ljudi ova dijastema može ostati i nakon što izrastu stalni zubi.

  1. Pseudodijastema

Pseudodijastema predstavlja prividni razmak između zuba koji nije stvaran, već je uzrokovan oblikom zuba i zubnog mesa. Ovaj problem se obično javlja kod ljudi koji imaju uske zube ili zube koji su zakrivljeni prema unutra. Pseudodijastema se može rešiti primenom ortodontskih tretmana koji će primaknuti zube i smanjiti razmak između njih.

  1. Dijastema uzrokovana parodontalnom bolešću

Parodontalna bolest je infekcija zubnog mesa koja može uzrokovati povlačenje desni i stvaranje dijastema. Ovaj problem obično je uzrokovan lošom oralnom higijenom, genetskim faktorima, pušenjem ili nekim drugim faktorima. Lečenje ovog problema podrazumeva tretman za lečenje parodontalne bolesti, kao i primenu drugih tretmana koji će pomoći u rešavanju dijasteme.

  1. Dijastema uzrokovana traumom

Trauma može uzrokovati gubitak jednog ili više zuba, što može dovesti do stvaranja dijasteme. Ovaj problem se rešava primenom implantata, mostova ili drugih vrsta protetičkih rešenja.

  1. Srednja dijastema

Srednja dijastema predstavlja razmak između prednjih zuba koji se javlja u sredini vilice. Ovaj problem se najčešće javlja kod ljudi koji imaju veliki jezik ili kod ljudi koji imaju kratak gornji deo vilice. I ova vrsta dijasteme se rešava primenom ortodontskih tretmana.

 

Šta uzrokuje dijastemu

Postoje mnogi faktori koji mogu uzrokovati nastanak dijasteme, a neki od najčešćih uzroka su:

  1. Genetika: Dijastema može biti nasledna, što znači da je osoba može imati zbog nasleđenih gena od svojih roditelja. Kod nekih ljudi, dijastema se pojavljuje kao deo prirodnog izgleda zuba.
  2. Prostor u zubnom luku: U nekim slučajevima, zubi su jednostavno preveliki za veličinu zubnog luka, što uzrokuje dijastemu. Ovo se često događa s gornjim prednjim zubima, ali se može dogoditi i s drugim zubima.
  3. Prošireni frenulum: Frenulum je mala traka tkiva koja povezuje usne i desni s donjim dijelom usta. Ako je frenulum previše dug ili previše čvrst, može vremenom povući zube ka napred i uzrokovati dijastemu.
  4. Nedostatak zuba: Ukoliko imate jedan ili više izgubljenih zuba, može doći do pojave razmaka. Razlog tome je što susedni zubi mogu početi kliziti napred ili nazad, što rezultira prazninama između zuba. To se događa jer su zubi međusobno povezani i podržavaju se, i to ih drži stabilnim na svom mestu. Kada jedan ili više zuba nedostaje, ta međusobna podrška se smanjuje, što može uzrokovati pomeranje susednih zuba i stvaranje dijasteme.
  5. Pogrešan zagriz: Ponekad dijastemu uzrokuje pogrešan zagriz, što može biti uzrokovano nepravilnim rastom zuba ili problema s vilicom.
  6. Loše navike: Dijastemu mogu uzrokovati loše navike kao što su grickanje noktiju, grickanje olovke ili sisanje palca. Kod beba i male dece može se javiti zbog prevelike upotrebe cucle ili bočice. Ako dete koristi cuclu ili bočicu duže veme, to će zasigurno uticati na razvoj zuba i vilice. Sve ove navike pritiskaju zube gornje vilice ka napred i time uzrokuju stvaranje dijasteme.

 

Problemi koji se mogu javiti ukoliko imate dijastemu

Dijasteme su obično vidljive i lako se uočavaju. Najčešći simptom je vidljiv razmak između zuba, ali osoba sa dijastemom može primetiti i neke druge simptome, kao npr:

  1. Problemi sa žvakanjem – Ako se između bočnih zuba pojavi razmak, to može uzrokovati probleme sa žvakanjem hrane. Osoba može imati poteškoće sa usitnjavanjem hrane na manje komade, što može dovesti do gutanja nedovoljno samlevene i nesažvakane hrane.
  2. Problemi sa govorom – Dijastema između prednjih zuba može uticati na izgovor određenih reči. Na primjer, izgovor nekih slova može biti otežan, a zvuk izobličen zbog razmaka između zuba.
  3. Povećana osjetljivost zuba – Osobe s dijastemom često pate od povećane osjetljivosti zuba na hladnu ili toplu hranu i piće. Razmak između zuba može omogućiti direktan pristup živcima zuba, što dovodi do osjetljivosti na temperaturne promene.
  4. Povećan rizik od karijesa – Dijastema može povećati rizik od karijesa jer hrana i bakterije mogu lako ostati zarobljeni između zuba. To stvara idealno okruženje za rast bakterija koje mogu uzrokovati propadanje zuba, što dovodi do karijesa i drugih problema sa zubima. Redovito čišćenje zuba i poseta stomatologu mogu pomoći u sprečavanju ovih problema.

 

Opcije tretmana za dijastemu

Dijasteme mogu biti posledica prirodnog razvoja, ozlede ili nepravilnog zagrižaja. Mnogi ljudi traže načine za uklanjanje dijasteme zbog estetskih razloga, a neki od tretmana koji pomažu u tome su:

Ortodontska terapija

Ortodontska terapija podrazumeva upotrebu različitih uređaja za ispravljanje zuba i poravnavanje zagrižaja. Kod osoba s dijastemama, ortodontski tretman je uglavnom usmeren na zatvaranje praznine između zuba. Ova terapija obično uključuje korištenje zubnih aparata, ali moguće su i druge opcije, kao što je Invisalign. Ovaj tretman može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina, u zavisnosti od ozbiljnosti dijasteme i drugih faktora.

Bonding

Bonding je tretman koji podrazumeva nanošenje kompozitnog materijala na zube kako bi se popunila dijastema. Ovaj materijal se boji kako bi se uskladio sa prirodnom bojom zuba i oblikuje se kako bi se stvorio glatki, prirodni izgled. Bonding se može obaviti u jednoj poseti stomatologu i obično traje oko sat vremena po zubu.

Viniri

Viniri su tanke ljuspice od porculana koje se postavljaju na prednju stranu zuba kako bi se rešili različiti estetski problemi, između ostalih i dijasteme. Ova terapija uključuje uklanjanje male količine zubne gleđi sa prednje strane zuba kako bi se omogućilo postavljanje ljuspica. Veniri obično traju nekoliko godina i mogu se jednostavno zameniti kada je to potrebno.

Krunice

Krunice su zubni nadoknade koji se postavljaju na postojeći zub kako bi se popravilo oštećenje ili poboljšao izgled zuba. Kod dijastema, krunice se koriste kako bi se zatvorio prostor između zuba. Krunice su izrađene od porculana, metalnih legura ili drugih materijala i obično su potrebne dve posete stomatologu za njihovo postavljanje.

Interdentalna redukcija

Interdentalna redukcija (skraćeno IR) je stomatološka tehnika kojom se uklanja mali deo zubnog materijala radi smanjenja prostora između zuba.

IR se obično izvodi u ordinaciji pomoću posebnih alata, listića za poliranje ili strugača za interdentalnu redukciju. Ovi alati se koriste za postupno uklanjanje malog dela zubnog materijala između zuba. Ovaj postupak je obično bezbolan i ne zahteva anesteziju. Međutim, u nekim slučajevima, pacijenti mogu osjetiti blagu nelagodu ili osetljivost nakon tretmana, što obično prolazi za nekoliko dana.

Interdentalna redukcija se najčešće koristi kao priprema za ortodontske tretmane, kao što su zubni mostovi ili proteze. Kod pacjenata koji nose proteze, IR može pomoći u smanjenju pritiska između zuba i proteze, čime se smanjuje neprijatnost i rizik od oštećenja zuba.

Važno je napomenuti da interdentalna redukcija nije uvijek najbolja opcija za smanjenje dijasteme. U nekim slučajevima, dijastema može biti posledica drugih dentalnih problema, kao što su problemi sa desnima ili veličina i oblik gornje vilice. U tim slučajevima, pacijentu se preporučuje neka druga vrsta stomatološkog tretmana (ortodontski tretman ili hirurški zahvat).

Takođe je važno napomenuti da interdentalna redukcija nije uvek preporučljiva za sve pacijente. Pacijenti s tankom zubnom gleđi ili sa osjetljivim zubima mogu biti loši kandidati za ovu tehniku. Takođe, kod pacijenata sa malo zubnog mesa između zuba, IR može povećati rizik od oštećenja zuba.

 

Zaključak

Dijastema je stanje u kojem postoji vidljivi prostor između zuba, a može biti prisutna u bilo kojem delu zubnog niza. Ovo stanje može biti estetski problem za neke ljude i može ih dovesti do osećaja samosvesti ili nesigurnosti.

Postoji nekoliko razloga za pojavu dijasteme, kao što su nasedni faktori, nepravilni položaj zuba, gubitak zuba i parodontalne bolesti. Takođe, dijastema može biti uzrokovana korišćenjem cucli ili sisanjem prsta u detinjstvu.

Ako osoba oseća neprijatnost zbog dijasteme, postoji nekoliko vrsta efikasnih tretmana za njeno otklanjanje. Ortodontska terapija je uspešna u ispravljanju položaja zuba, dok se u nekim slučajevima za popunjavanje prostora uspešno koriste i zubni implantati ili mostovi.

Bitno je naglasiti da svaki pacijent ima jedinstvene potrebe i ciljeve, što znači da najbolje rješenje za njihove dentalne probleme treba biti prilagođeno upravo njima. Zato je uvek preporučljivo potražiti savet od stručnog stomatologa koji će pomoći u pronalaženju najboljeg rješenja za Vaše specifično stanje.

 

 

Mobilne aplikacije kao pomoć u održavanju zdravih zuba

Posted on by Ljubica Stefanović

Mobilne aplikacije postale su neizostavan deo našeg svakodnevnog života, a njihova upotreba se širi i na područje zdravlja, uključujući i zdravlje zuba.

Postoji mnogo mobilnih aplikacija koje su dizajnirane za ovu svrhu, a koje korisnicima pružaju savete i vežbe za održavanje zdravih zuba i desni, kao i podsetnike na redovne posete stomatologu i na redovno pranje zuba.

Ove aplikacije su posebno korisne za one koji se bore sa lošom oralnom higijenom ili imaju problema sa zubima i desnima, jer im pomažu da uspostave i održe zdrave navike pranja zuba i brige o usnoj duplji.

Osim toga, mnoge od ovih aplikacija sadrže i informacije o pravilnoj ishrani za zdrave zube i desni, kao i savete o izbegavanju loših navika poput pušenja koje mogu negativno uticati na oralno zdravlje.

U nastavku ćemo detaljnije objasniti kako ove aplikacije mogu biti korisne i kako se mogu koristiti u praksi.

 

Korisne funkcije mobilnih aplikacija

Podsetnik

Jedna od najkorisnijih funkcija mobilnih aplikacija za dentalno zdravlje je podsetnik na pranje zuba. Mnogi ljudi zaboravljaju koliko često i koliko dugo bi trebalo prati zube, a mobilne aplikacije pomažu u tome. Korisnici mogu podesiti podsetnike za pranje zuba u određeno vreme ili na određeni interval. Ovo je posebno korisno za decu koja još uvek uče o važnosti oralne higijene i treba im podsetnik kako da bi razvila naviku pravilnog čišćenja zuba.

Prikaz

Mobilne aplikacije pružaju zubaru mogućnost da prikaže pacijentu 3D model zuba i usne šupljine, na taj način što se pacijentu omogućava da vidi svoje zube iz različitih uglova i sa različitih pozicija. Ovo je vrlo korisno jer pacijenti često nisu u mogućnosti da vide svoje zube na ovaj način kada sede u zubarskoj stolici.

Pored toga, aplikacije omogućavaju zubaru da prikaže pacijentu različite opcije tretmana, kao i da predloži različite načine kako bi se poboljšalo stanje njihovih zuba. Ovo je vrlo korisno jer pacijenti često ne razumeju različite mogućnosti tretmana i kako bi svaki od njih mogao uticati na njihovo stanje.

Još jedna korist od ovih aplikacija je praćenje napretka pacijenta tokom tretmana. Na taj način zubar može da prikaže pacijentu kako se njihovo stanje poboljšava tokom vremena.

Uputstva

Još jedna korisna funkcija mobilnih aplikacija za dentalno zdravlje su uputstva za pravilno četkanje zuba. Ove aplikacije sadrže video zapise, animacije ili fotografije koje će korisnicima pokazati kako pravilno da četkaju zube.

Takođe, ovakve aplikacije pružaju korisne savete o vrstama četkica i pasti za zube koje su najbolje za određenu osobu, uzimajući u obzir njihove specifične potrebe i zdravstveno stanje usta.

Informacije o ishrani

Mobilne aplikacije takođe mogu da pruže korisne informacije o ishrani i njenom uticaju na zdravlje zuba. Na primer, neke aplikacije sadrže popis hrane koju bi trebalo izbegavati ili konzumirati u umerenim količinama kako bi se smanjio rizik od karijesa. Aplikacije takođe mogu pružiti informacije o dodacima ishrani i vitaminima koji mogu da pomognu u održavanju zdravih zuba i desni.

Praćenje napretka u oralnoj higijeni

Mobilne aplikacije za dentalno zdravlje takođe su korisne za praćenje napretka u oralnoj higijeni. Na primer, neke aplikacije omogućavaju korisnicima da beleže koliko često peru zube, koliko dugo traje svako pranje zuba, koliko su puta nedeljno koristili zubni konac itd. Ovo praćenje pomaže korisnicima da prate svoj napredak i motiviše ih da održavaju dobru oralnu higijenu.

 

Može li mobilna aplikacija da zameni vašeg stomatologa

Iako postoji mnogo mobilnih aplikacija koje se tiču zdravlja zuba i koje mogu pomoći u održavanju oralne higijene, one ne mogu da nadomeste potrebu za posetom stomatologu.

Stomatolozi su edukovani u teoriji i praksi, da prepoznaju i dijagnostikuju probleme sa zubima i desni, a zatim da pruže odgovarajuće tretmane i savete. Mobilna aplikacija može da pomogne u praćenju oralne higijene i upućivanju na neke probleme, ali ne može da zameni stomatologa u dijagnostici i tretmanu problema.

Osim toga, poseta stomatologu ne uključuje samo tretman zuba i desni, već i pregled celokupne usne duplje, rane detekcije oralnih bolesti i redovne preventivne mere. Ove stvari ne mogu biti adekvatno pružene putem mobilne aplikacije.

Takođe, kada se radi o tretmanima poput popravke zuba ili izbeljivanja, profesionalni stomatolog može pružiti mnogo bolje savete od aplikacije, jer prilazi svakom pacijentu prema njegovim specifičnim željama i potrebama.

Ukratko, mobilna aplikacija može biti korisna u održavanju oralne higijene, ali ne može zameniti stomatologa u dijagnostici i tretmanu problema sa zubima i desni. Poseta stomatologu je i dalje neophodna za pravilno održavanje oralnog zdravlja.

 

Neke od naših preporuka

 

Brush DJ

Brush DJ je sjajna aplikacija koja vam može pomoći da održavate zdrav osmeh pravilnim pranjem zuba. Mnogi ljudi često nisu sigurni koliko dugo bi trebalo da peru zube i možda imaju tendenciju da to urade brzo, što neće ukloniti dovoljno plaka i bakterija sa zuba.

Korišćenjem Brush DJ-a, možete biti sigurni da ćete prati zube najmanje dva minuta, a zahvaljujući muzici, vreme će vam brzo proći.

Aplikacija takođe pomaže u praćenju, te vas podeseća kada je vreme za zamenu četkice za zube.

Osim toga, aplikacija takođe podstiče korisnika na korišćenje konca za zube, što je važno za uklanjanje plaka i ostataka hrane između zuba.

Brush DJ je sjajna aplikacija koja vam može pomoći da uz muziku održite zdrave navike oralne higijene i da imate lep osmeh.

 

Dental Health Care

Dental Health Care je mobilna aplikacija koja pruža korisne savete i informacije o zdravlju zuba. Aplikacija je namenjena svima koji žele da saznaju više o oralnoj higijeni i brizi o zubima.

Korisnici mogu pristupiti različitim zdravstvenim savetima, poput pravilnog četkanja zuba, korišćenja zubnog konca i ispiranja usta. Takođe, aplikacija nudi informacije o različitim stomatološkim postupcima, poput čišćenja zubnog kamenca i izbeljivanja zuba.

Jedna od glavnih prednosti aplikacije je mogućnost praćenja oralne higijene. Korisnici mogu da unose podatke o svojim navikama četkanja i čišćenja zuba i tako da prate svoj napredak. Aplikacija takođe nudi podsetnike za redovan pregled zuba i posete stomatologu.

Dental Health Care je korisna aplikacija za sve koji žele da održavaju zdravlje zuba i poboljšaju svoju oralnu higijenu. Aplikacija je jednostavna za upotrebu i dostupna na svim glavnim platformama mobilnih uređaja.

 

Pearlii: Home dental check-ups

Pearlii aplikacija koristi naprednu tehnologiju veštačke inteligencije za pružanje besplatnih i brzih stomatoloških pregleda.

Postupak pregleda je jednostavan i sastoji se od tri koraka:

Prvo, odgovarate na nekoliko osnovnih pitanja o stanju vaših zuba. Zatim, uz pomoć aplikacije, snimite pet fotografija vaših zuba i desni.

Nakon toga, sofisticirana AI tehnologija analizira vaše fotografije i generiše trenutne rezultate pregleda, kao i preporuke za poboljšanje oralne higijene, koje su personalizovane za vaše specifične potrebe i uslove.

Sve u svemu, Pearlii aplikacija vam omogućava da dobijete informativni stomatološki pregled bez odlaska u stomatološku ordinaciju i uz minimalne napore.

 

Dental 3D Illustrations

Dental 3D Illustrations je mobilna aplikacija koja je razvijena kako bi pomogla stomatolozima u planiranju i prikazu tretmana pacijenata. Aplikacija pruža 3D modele zuba i vilica koji su interaktivni i omogućavaju vam da pregledate različite uglove i perspektive. Takođe, možete koristiti alate za označavanje kako biste istakli specifične probleme i planirali odgovarajuće tretmane.

Ova aplikacija je izuzetno korisna u procesu dijagnostikovanja, planiranja i izvođenja stomatoloških zahvata. Pacijenti takođe mogu koristiti aplikaciju kako bi bolje razumeli svoje stanje i planirali tretmane.

Dental 3D Illustrations je jednostavna i intuitivna aplikacija koja je lako dostupna na mobilnim uređajima. Može biti od velike pomoći svim stomatolozima u njihovom radu.

 

ToothSOS

ToothSOS je zvanična aplikacija IADT-a (International Association for Dental Traumatology) koja ima za cilj da pruži informacije o povredama zuba kako pacijentima tako i stručnjacima. Ova aplikacija nudi korisne savete i jednostavne korake koje je potrebno preduzeti u slučaju svih vrsta povreda zuba.

Svakom pacijentu je važno da zna kako da reaguje u slučaju povrede zuba, jer hitna pomoć koja se pruži na mestu povrede može značajno uticati na preživljavanje povređenog zuba.

Zahvaljujući ToothSOS aplikaciji, pacijenti će biti u mogućnosti da brzo pronađu informacije o tome kako da zaštite svoje zube u slučaju povrede, kao i da se upoznaju sa najnovijim tehnikama za održavanje oralne higijene.

 

 

Zaključak

Ukratko, mobilne aplikacije mogu nam pomoći u održavanju zdravih zuba na mnogo različitih načina. One nam omogućavaju da se informišemo o našim zubima, da pratimo našu oralnu higijenu, da biramo adekvatne proizvode za oralnu higijenu, da naučimo pravilnu tehniku pranja zuba i da pratimo stanje našeg oralnog zdravlja.

VAŽNO je napomenuti da ove aplikacije ne zamenjuju posetu vašem stomatologu, već su namenjene isključivo kao dodatna podrška u edukaciji i informisanju.

Snimanje zuba

Posted on by Ljubica Stefanović

Snimanje zuba je jedna od dijagnostičkih najvažnijih tehnika koja se koristi u stomatologiji. Snimanje zuba nam omogućava da vidimo šta se dešava ispod površine zuba. Ova tehnika koristi rendgenske zrake za stvaranje slike zuba na filmu ili na digitalnom ekranu. Snimak zuba omogućava vašem stomatologu da otkrije probleme koji se ne mogu videti golim okom, kao što su karijesi, infekcije, upale, tumori i drugi problemi.

Zašto je snimanje zuba važno

Snimanje zuba, poznato i kao dentalna rendgenografija, omogućava stomatolozima da vide unutar zuba i ispod desni, što nije vidljivo golim okom. Kao što smo već objasnili, ovaj proces nam omogućava da precizno otkrijemo probleme kao što su karijes, infekcije, ciste ili tumori na zubima ili ispod desni.

Bez snimanja zuba, mnogi od ovih problema ne bi mogli biti otkriveni na vreme i mogli bi dovesti do ozbiljnih problema. Na primer, ako se karijes ne otkrije i ne leči na vreme, može dovesti do gubitka zuba ili infekcije koja može uticati na druge delove tela.

Takođe, snimanje zuba je važno za planiranje stomatoloških tretmana, kao što su ugradnja implanta ili zubne proteze. Snimanje nam daje detaljan uvid u stanje vaših zuba i desni, što nam pomaže da planiramo tretmane koji su najbolji za vaše specifične potrebe.

Kako se izvodi snimanje zuba

Snimanje zuba se obično vrši radi dijagnostike i planiranja tretmana. Sam proces snimanja zuba zavisi od tražene vrste snimka zuba. Najčešće korišćena su intraoralna snimanja (kada se senzor ili film postavlja unutar usta pacijenta) i ekstraoralna snimanja (kada se senzor ili film postavlja izvan usta pacijenta).

Intraoralno snimanje zuba se najčešće vrši primenom digitalnih senzora. Senzor se postavlja u ustima pacijenta tako da pokriva zub ili grupu zuba koji se snimaju. Zatim se senzor aktivira i emituje se kratkotrajni zrak gama zračenja koje prolazi kroz zube i senzor i registruje se na kompjuterskom ekranu. Ovaj proces traje samo nekoliko sekundi i omogućava precizno snimanje zuba u različitim projekcijama.

Ekstraoralno snimanje zuba se obično koristi za snimanje vilice u celini, a koristi se ortopanski (OPG) snimak. Pacijent sedi u fotelji, a senzor se postavlja spolja, tako da se vilica postavlja između senzora i filma. Uređaj se pokreće i emituje se kratkotrajno zračenje koje prolazi kroz vilicu i registruje se na filmu. Ovaj proces traje oko 20 sekundi i omogućava precizno snimanje svih zuba u vilici, kao i stanja okolnih kostiju i tkiva.

U oba slučaja, snimanje zuba je bezbolan i relativno brz postupak koji omogućava stomatologu da precizno proceni stanje zuba i planira tretman. Važno je napomenuti da su digitalni senzori koji se koriste za intraoralna boldenone undecylenate effetti collaterali snimanja zuba mnogo manje štetni od tradicionalnih rendgen filmova i emituju značajno manje zračenja, što je od velikog značaja za pacijenta.

Vrste snimanja zuba

Postoje nekoliko vrsta snimanja zuba, a stomatolog će u zavisnosti od vrste problema predložiti neki od njih:

  1. Rendgensko snimanje zuba – Najčešći način snimanja zuba je metoda koja koristi rendgenski film kako bi se dobila slika zuba. U ovom postupku, pacijent stavlja malu filmsku pločicu u usta koja se izloži rendgenskom zračenju kako bi se dobila slika zuba. Ova tehnika se obično koristi za otkrivanje karijesa, cista, tumora, te procenu stanja kostiju koje okružuju zube. Osim toga, ovaj postupak se takođe može koristiti za procenu stanja korena zuba i za planiranje ortodontskog lečenja. Važno je napomenuti da se ova tehnika koristi sa oprezom i da su sva potrebna sigurnosna pravila uvek ispoštovana kako bi se umanjio rizik od izlaganja pacijenta rendgenskom zračenju.
  2. Digitalno snimanje zuba  – Ova vrsta snimanja zuba koristi digitalni senzor za stvaranje slike zuba. U ovoj metodi koristi se senzor koji se postavlja u usta pacijenta, umesto filmske ploče. Senzor emituje električni signal koji se pretvara u digitalnu sliku na kompjuteru. Prednost ove metode je u tome što se slike mogu odmah videti na monitoru. Samim tim je čini bržom i preciznijom u odnosu na tradicionalni film.
  3. Panoramsko snimanje zuba – Još jedan način za snimanje zuba je intraoralni skener koji predstavlja naprednu tehnologiju u stomatologiji. Ova metoda koristi posebne uređaje koji emituju svetlosne signale i tako stvaraju preciznu 3D sliku zuba. Prednost ove metode je što je neinvazivna i bezbolna, te se može koristiti u planiranju i izradi raznih stomatoloških pomagala poput krunica, mostova i zubnih implantata. Osim toga, intraoralni skener omogućava brzo i jednostavno snimanje zuba, što smanjuje vreme koje pacijent provede u ordinaciji, a samim tim i stres koji se može javiti kod nekih pacijenata.

Ortopan, dentalni radiogram i CBCT

Ortopan

Ovo je klasičan snimak gornje i donje vilice koji obuhvata sve zube, donjo-vilični zglob, kao i sinuse gornje vilice.

Kada posetite svog lekara, najverovatnije će vam biti zatražen Ortopan snimak. On pruža sveobuhvatan pregled zuba u obe vilice, kao i stanje viličnih zglobova i dela viličnih sinusa. Osim zuba koji su vidljivi u ustima, na ovom snimku su vidljivi i zubi koji još nisu izrasli, što može pomoći u proceni njihovog položaja i zdravlja.

Ovaj snimak takođe pruža informacije o položaju korenova zuba, njihovom međusobnom odnosu i stanju kosti obe vilice. Ortopan snimak se često koristi za opšti pregled i kontrolu posle dužeg vremena. Zahvaljujući njemu, lekar može da dobije jasnu sliku o vašem oralnom zdravlju i da na osnovu toga preporuči odgovarajući tretman.

 

Dentalni radiogram

Dentalni radiogram, poznat i kao ‘mali snimak’, predstavlja jednu vrstu snimka zuba na kojem se jasno vide nekoliko susednih zuba, najčešće dva do tri zuba. Ovaj snimak se smatra preciznijim u odnosu na Ortopan, jer je polje koje se prikazuje znatno manje. Zbog toga se često koristi prilikom dijagnostikovanja problema sa zubima koji izazivaju sumnju, kao i prilikom kontrola i lečenja zuba.

 

CBCT

3D snimak ili CBCT (Cone Beam Computed Tomography) je najnoviji način snimanja u stomatološkoj radiologiji koji se odlikuje izuzetnom preciznošću i koristi tehnologiju sličnu medicinskom skeneru, ali uz značajno manju dozu zračenja. Ovaj vid snimanja omogućava prikazivanje objekata u tri dimenzije, što se postiže uz pomoć velikog broja presjeka koje aparat pravi. Za razliku od tradicionalnih ortopanskih snimaka koji prikazuju samo dvodimenzionalne slike, 3D snimak zadržava odnos struktura u tri dimenzije, prikazujući visinu, dužinu i širinu svih struktura, uz očuvanje njihovog stvarnog odnosa.

3D snimak se najčešće koristi prilikom oralno-hirurških zahvata, ugradnje dentalnih implanta i lečenja zuba sa više korenova. Budući da ova tehnologija omogućava precizno određivanje veličine, oblika i pozicije anatomskih struktura, kao i planiranje i simulaciju različitih stomatoloških procedura, postaje sve popularnija u stomatološkoj praksi. Uz to, značajno smanjenje doze zračenja koje pacijent prima, predstavlja veliku prednost ove tehnologije u odnosu na druge tradicionalne metode snimanja u stomatološkoj radiologiji.

 

Razlike između 2D i 3D snimka zuba 

2D i 3D snimanje zuba se razlikuju po načinu na koji se dobija slika zuba. 2D snimanje zuba se odnosi na tradicionalni rendgenski snimak, dok se 3D snimanje zuba odnosi na tzv. CBCT  snimanje.

Evo nekoliko razlika između ova dva načina snimanja zuba:

  1. Preciznost: 3D snimanje je mnogo preciznije od 2D snimanja jer omogućava stomatologu da vidi zub iz svih uglova i dimenzija. U 2D snimanju, stomatolog vidi samo jednu ravnu površinu zuba.
  2. Detalji: 3D snimanje omogućava da se vide detalji koji se ne vide na 2D snimku. Na primer, stomatolog može videti živac i krvne sudove koje prolaze kroz zub.
  3. Dijagnostika: 3D snimanje pomaže u dijagnostici i planiranju tretmana mnogo bolje nego 2D snimanje. Stomatolog može videti stanje zuba i okolnih tkiva u tri dimenzije. Ovo omogućava da se otkriju i dijagnostikuju problemi koji bi mogli biti propušteni na 2D snimku.
  4. Doza zračenja: 3D snimanje obično koristi manju dozu zračenja od 2D snimanja, što ga čini sigurnijim za pacijenta.
  5. Trošak: 3D snimanje je obično skuplje od 2D snimanja, jer zahteva posebnu opremu i tehniku.

Ukratko, 3D snimanje zuba je preciznije, daje više detalja i omogućava bolju dijagnostiku i planiranje tretmana. Međutim, to je obično skuplje i zahteva posebnu opremu i tehniku, pa stomatolog odlučuje koji tip snimanja je najbolji za pacijenta u zavisnosti od njihovih potreba.

Da li je snimanje zuba štetno

Ne postoji razlog za zabrinutost kada je u pitanju snimanje zuba, jer je to svetski priznata dijagnostička metoda koja se primenjuje već decenijama. Snimanje zuba čak ni u svojim počecima nije pokazalo neke izrazite negativne efekte.

Srećom, sa modernim aparatima koji se danas koriste, zračenje se smanjuje na minimum, pa je bezbednost povećana do maksimuma. Ovi aparati se oslanjaju na nisko dozirano rendgensko zračenje koje je bezbedno za pacijente i ne predstavlja rizik za dugoročne zdravstvene probleme. Dakle, ne treba brinuti o štetnim efektima rendgenskog zračenja prilikom snimanja zuba i vilica, jer su aparati koji se koriste danas bezbedni i bezbolni za pacijente.

Međutim i pored svega toga, da bi se smanjio rizik od štetnih efekata zračenja, stomatolozi primenjuju odgovarajuće tehnike i koriste zaštitnu opremu poput olovnih prsluka i kapa za glavu. Takođe, stomatolozi obično preporučuju snimanje zuba samo kada je to zaista neophodno, a ne rutinski.

 

 

Primena lokalne anestezije u stomatologiji tokom trudnoće

Posted on by Ljubica Stefanović

Primena lokalne anestezije u stomatologiji tokom trudnoće može biti od ključne važnosti za održavanje zdravlja zuba i desni. Nelečeni dentalni problemi tokom trudnoće mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući prerani porođaj, nisku porođajnu težinu i infekciju materice.

O temi trudnoće i njenom uticaju na zdravlje zuba, kao i o probelemima koji se mogu javiti u ovom periodu, smo već pisali na našem blogu. U ovom tekstu ćemo fokus staviti na lokalnu anesteziju i na uticaj koji ima na majku i plod koji nosi.

Pitanje o tome da li korišćenje lokalnih anestetika kod trudnica ima štetan uticaj na fetus je veoma važno i često se postavlja u stomatološkoj praksi.

Pre svega važno je razumeti da naš organizam prirodno oslobađa adrenalin u različitim situacijama, uključujući i situacije kada osećamo bol. U nekim slučajevima, stomatološke intervencije mogu biti bolne, osim ako nije primenjen anestetik. Ukoliko se ne primeni anestezija, mogu izazvati i povećano lučenje adrenalina. Ovaj prirodni odgovor organizma može izazvati povećan srčani ritam, povišen krvni pritisak i osećaj nervoze. Međutim, bol koji uzrokuju ove intervencije može uzrokovati lučenje veće količine adrenalina nego što se nalazi u samoj anesteziji. Kada se koristi anestetik, on deluje tako što blokira bolne signale i smanjuje stresni odgovor organizma.

Zbog toga se može zaključiti da je sasvim sigurno i bezbedno za trudnice da prime anesteziju tokom stomatoloških intervencija. U stvari, primena anestezije može biti veoma korisna jer pomaže u smanjenju stresa i bolova koje trudnice mogu doživeti tokom ovih procedura.

Važno je da trudnice informišu svog stomatologa o svojoj trudnoći kako bi se osiguralo da se koristi bezbedan anestetik za njih i njihovu bebu.

 

 

Šta kažu studije o primeni lokalne anestezije tokom trudnoće

Pitanje koje se nameće jeste da li korišćenje lokalnih anestetika kod trudnica ima štetan uticaj na fetus? Postoji mnogo studija koje su se bavile ovom temom, ali još uvek nema konsenzusa među stručnjacima.

U opštem smislu, korišćenje lokalnih anestetika kod trudnica smatra se relativno bezbednim, posebno u malim dozama. Većina lokalnih anestetika ne prolazi kroz placentu u većoj meri, tako da su potencijalni rizici za fetus minimalni.

Međutim, postoji nekoliko studija koje su pokazale da upotreba određenih lokalnih anestetika tokom trudnoće može biti povezana sa povećanim rizikom od nekih komplikacija u fetusu. Na primer, jedna studija je pokazala da korišćenje benzokaina tokom trudnoće može biti povezano sa povećanim rizikom od defekata srca kod fetusa.

Iako su takvi nalazi zabrinjavajući, važno je napomenuti da se takve komplikacije javljaju u vrlo retkim slučajevima, i da su brojne studije pokazale da korišćenje lokalnih anestetika u stomatološkim intervencijama kod trudnica ne povećava značajno rizik od negativnih efekata na fetus.

 

 

Lokalni anestetici

Lokalni anestetici su lekovi koji se koriste u stomatologiji i drugim medicinskim granama za ublažavanje boli tokom intervencija. Kod trudnica, korišćenje lokalnih anestetika može biti neophodno u slučaju da je potrebno izvršiti neku intervenciju koja je bolna ili neugodna.

Najčešći lokalni anestetik koji se koristi u stomatologiji je Lidokain. Iako je Lidokain široko prihvaćen kao bezbedan lek, postoji nekoliko studija koje ukazuju na mogućnost da utiče na fetus. Na primer, jedna studija je pokazala da korišćenje lidokaina tokom trudnoće može dovesti do povećanja rizika od spontanih pobačaja.

Drugi lokalni anestetik koji se koristi u stomatologiji je Mepivakain. Iako postoje ograničena istraživanja o upotrebi Mepivakaina tokom trudnoće, čini se da je ovo sredstvo manje štetno za fetus u poređenju sa Lidokainom.

 

 

Na šta treba obratiti pažnju

Prvo i najvažnije, je da se pre stomatološkog tretmana trudnicama pruži prilika za razgovor i utvrdi postoje li neki zdravstveni problemi ili alergijske reakcije. Potrebno je proveriti postoji li alergijska reakcija na lokalnu anesteziju ili neke druge lekove koji se koriste u stomatologiji. Osim toga, važno je prilagoditi stomatološki tretman trudničkom stanju i razmotriti sve moguće nuspojave i rizike za majku i dete. Zato je bitno da stomatolog ima dovoljno znanja i iskustva u radu s trudnicama kako bi se pružila najbolja moguća nega.

Drugo, bitno je da se trudnicama daje minimalna doza anestezije koja će osigurati adekvatno ublažavanje bola. Ovo je važno jer neke vrste lokalne anestezije mogu biti apsorbovane u krvotok i mogu uticati na dete u maternici. Zato je neophodno da se pažljivo razmotri koja vrsta anestezije se daje trudnicama kako bi se osigurala maksimalna sigurnost i minimalni rizik za dete.

Treće, izuzetno je bitno da se trudnicama prilikom anestezije ne daje adrenalin ili drugi vazokonstriktor. Naime, vazokonstriktori mogu dovesti do suženja krvnih sudova i smanjenja protoka krvi kroz posteljicu, što može negativno uticati na snabdevanje fetusa kiseonikom. Zbog toga je važno koristiti anesteziju koja ne sadrži ove supstance kako bi se osigurao optimalan protok krvi i kiseonika fetusu.

Četvrto, važno je osigurati trudnicama udobnost i podršku tokom stomatološkog tretmana. Važno je da stomatolog osigura trudnicama udoban i konforan smeštaj i dovoljno vremena za opuštanje pre početka tretmana. Potrebno je prilagoditi ceo tretman pacijentu, kako bi se na najviši stepen podigla sigurnost trudnice i nerođenog deteta. Stomatolog bi takođe trebao razgovarati sa trudnicam o bilo kakvim specifičnim potrebama ili zabrinutostima koje imaju pre početka tretmana.

Ukratko, davanje lokalne anestezije trudnicama zahteva posebnu pažnju i brigu. Stomatolog treba da proveri zdravstveno stanje trudnica, da im da najmanju dozu anestezije koja će obezbediti adekvatnu analgeziju. Takođe bi trebalo da izbegava vazokonstriktore i da pruži udobnost i podršku tokom tretmana.

 

 

Koje su alternative

Lokalni anestetici su uobičajeno sredstvo koje se koristi u stomatologiji kako bi se sprečio osećaj bola za vreme zahvata. Međutim, upotreba ovih anestetika kod trudnica može biti zabrinjavajuća zbog mogućih negativnih efekata na fetus. Međutim, mnogi stomatolozi se slažu da bi nepotrebno odlaganje stomatoloških zahvata kod trudnica moglo biti još veće rizik za zdravlje majke i bebe.

U krajnjem slučaju, ako stomatolog smatra da je korišćenje lokalnih anestetika previše rizično, stomatolog može primeniti neku od alternativnih metoda.

Alternativne metode lokalne anestezije u stomatologiji su postale sve popularnije u poslednje vreme. Postoji veliki broj pacijenata koji se plaše igle i tradicionalnih metoda anestezije, te su zainteresovani za alternative koje nude manje neprijatnosti. Ove alternative su takođe korisne za pacijente koji su alergični na određene sastojke u tradicionalnim anesteticima.

Jedna od alternativnih metoda lokalne anestezije je upotreba topikalne anestezije. Ona se nanosi na površinu kože pre nego što se igla ubaci. Ova metoda koristi sastojke kao što su lidokain, tetrakain i benzokain, koji se brzo apsorbuju kroz kožu i smanjuju osetljivost na bol. Topikalna anestezija je veoma korisna za pacijente koji se plaše igle ili imaju manje invazivne zahvate.

Druga alternativa za tradicionalne metode lokalne anestezije je upotreba elektronskih uređaja kao što su DentalVibe ili VibraJect. Ovi uređaji koriste vibracije da preusmere pažnju sa osećaja bola, što pacijentima omogućava da osete manje neprijatnosti prilikom ubrizgavanja anestetika. Ovo takođe omogućava stomatologu da koristi manje količine anestetika i time smanji rizik od nuspojava.

Treća alternativa za tradicionalne metode anestezije je upotreba hipnoze. Hipnoza može biti korisna u stomatološkim postupcima jer pacijenti koji su pod hipnozom mogu imati manju osetljivost na bol. Ova metoda može biti efikasna za pacijente koji su već bili podvrgnuti hipnoterapiji za druge probleme.

Četvrta alternativa za tradicionalne metode lokalne anestezije je upotreba akupunkture. Akupunktura se koristi za smanjenje bola i upale u mnogim zdravstvenim problemima. Kada se koristi u stomatološkim postupcima, iglice se ubacuju u određene tačke na telu pacijenta kako bi se smanjila osetljivost na bol. Ova metoda može biti korisna za pacijente koji žele da izbegnu tradicionalne metode anestezije.

 

 

Zaključak

Lokalna anestezija je bezbedna i efikasna procedura koja omogućava pacijentima da se osećaju udobno i smanjuje osećaj bola tokom zahvata.

Međutim, kod trudnica je potrebno biti posebno pažljiv i primeniti odgovarajuće mere opreza. U prvom tromesečju trudnoće, ne preporučuje se primena lokalne anestezije osim u izuzetnim situacijama kada je to apsolutno neophodno. U drugom i trećem tromesečju, primena lokalne anestezije je relativno bezbedna. Međutim, treba voditi računa o dozi anestetika koja se daje.

Kada se primenjuje lokalna anestezija kod trudnica, najčešće se koristi lidokain u dozi koja ne prelazi 4,4 mg/kg telesne mase. Takođe, treba izbegavati primenu adrenalina u anestetiku zbog mogućeg sužavanja krvnih sudova i smanjenja protoka krvi do ploda.

Uz pravilnu primenu lokalne anestezije, trudnice mogu bezbedno da se podvrgnu stomatološkim zahvatima i spreče dalja oštećenja zuba i desni.

Stomatolozi treba da budu svesni potrebe za posebnim merama opreza kod trudnica. Takođe, ukoliko je neophodno, pre primene lokalne anestezije, potrebno je da se obrate ginekologu radi konsultacija.

Trudnoća i zdravlje zuba

Posted on by Ljubica Stefanović

Važnost očuvanja zdravlja zuba i desni tokom trudnoće je tema od velike važnosti zbog uticaja koje trudnoća ima na zdravlje zuba i celokupne usne šupljine. Iz tog razloga, stomatolozi se trude da daju što više saveta i preporuka za održavanje oralnog zdravlja tokom trudnoće kako bi se izbegle komplikacije i obezbedio zdrav razvoj bebe.

Trudnoća je jedno od najznačajnijih iskustava u životu žene, ali s obzirom na hormonalne promene koje se dešavaju tokom ovog perioda, mogu se javiti određeni zdravstveni izazovi vezani za oralno zdravlje. Zbog toga je izuzetno važno da trudnice imaju potrebno znanje kako bi održavale svoje zube i desni zdravim tokom trudnoće. Kao i da znaju kako da se nose i reše eventualne dentalne probleme koji se mogu pojaviti.

U ovom postu ćemo objasniti kako trudnoća utiče na oralno zdravlje, i kako trudnice mogu održavati svoje zube i desni zdravim tokom ovog perioda. Pored toga, podelićemo sa vama informacije o uobičajenim dentalnim problemima koji se mogu javiti tokom trudnoće i o tome kako ih efikasno rešiti.

Verujem da će vam ovo blog post pružiti sve potrebne informacije kako biste se osećali sigurnije i samopouzdanije u vezi sa vašim oralnim zdravljem tokom trudnoće.

 

Šta se dešava sa zubima u trudnoći?

Hormoni su hemikalije koje proizvode žlezde u telu. Oni se oslobađaju u krvotok i putuju kroz telo kako bi kontrolisali različite funkcije. Hormoni utiču na sve u telu, uključujući i zube. Tokom trudnoće, hormoni u telu se menjaju kako bi se pripremili za rast i razvoj deteta. Ove promene mogu uticati kako na oralno zdravlje, tako i na zdravlje samih zuba.

Jedan od hormona koji se menja tokom trudnoće je estrogen. Estrogen je odgovoran za kontrolu razvoja i rasta maternice. Tokom trudnoće, nivo estrogena u telu se dramatično povećava kako bi se osiguralo da se dete u materici razvija normalno. Međutim, ove promene u nivou estrogena takođe mogu uticati na zube. Povećan nivo estrogena može dovesti do povećanog dotoka krvi u desni. To može uzrokovati da desni postanu osetljivije i sklonije krvarenju. Ova pojava je poznata kao “trudničke desni”.

Još jedan hormon koji se menja za vreme trudnoće je progesteron. Progesteron igra važnu ulogu u pripremi tela za trudnoću i rađanje djeteta. Međutim, povećan nivo progesterona može takođe uticati na zube. Naime, povišen progesteron može dovesti do smanjenja kalcijuma u telu. Kalcijum je važan mineral koji pomaže u održavanju zdravih zuba i kostiju. Ukoliko trudnica ne unosi dovoljno kalcijuma, telo može početi da uzima kalcijum iz zuba i kostiju kako bi nadoknadilo nedostatak. Smanjenje kalcijuma može dovesti do smanjenja gustoće zubne gleđi, što znači da su zubi skloniji karijesu i drugim oralnim problemima.

Trudnoća takođe može uticati na količinu pljuvačke u ustima. Pljuvačka je važna za održavanje zdravih zuba i usta jer pomaže u uklanjanju štetnih bakterija iz usta i neutrališe kiseline koje mogu oštetiti zube.

 

Najčešći problemi koji se javljaju kod trudnica

 

Gingivitis u trudnoći

Ovo je upala desni koja se javlja zbog hormonalnih promjena u telu tokom trudnoće. Gingivitis je upala desni koja se javlja kada se bakterije nakupljaju u zubnom plaku. Tokom trudnoće, ženski hormoni mogu uticati na desni i učiniti ih sklonijim upali. Gingivitis se manifestuje kao krvarenje desni prilikom pranja zuba ili jedenja hrane. Ako se ne leči, gingivitis može da dovede do parodontitisa.

 

Parodontitis

Parodontitis je ozbiljniji oblik upale desni koji može dovesti do gubitka zuba. Kod trudnica, parodontitis može biti posebno opasan jer može dovesti do prevremenog porođaja ili niske porođajne težine deteta. Zato je važno da trudnice redovno idu na kontrole kod stomatologa kako bi se otkrila i lečila ova bolest na vreme.

 

Karijes u trudnoći

Karijes se javlja kada se bakterije hrane šećerom iz hrane koju jedemo i proizvode kiselinu koja napada zubnu gleđ. Kod trudnica, promene u ishrani i hormonske promene mogu dovesti do veće podložnosti za nastanak karijesa. Trudnice bi trebalo da vode računa o ishrani i smanje unos slatkiša i gaziranih pića, kao i da redovno održavaju oralnu higijenu.

 

Erozija zuba

Erozija zuba predstavlja gubitak tvrde zubne gleđi usled dejstva kiselina. Kiselinski napadi mogu poticati iz ishrane, ali i iz probavnog trakta, što je posebno često kod trudnica. Naime, zbog hormonalnih promena u trudnoći, dolazi do smanjenja količine pljuvačke u ustima, što umanjuje prirodnu zaštitu zuba od kiselina. Kod trudnica se često javljaju mučnine i povraćanja, što dovodi do ponovnog izlaganja zuba kiselinama.  Iz tog razloga, trudnice treba da vode računa o ishrani i da izbegavaju namirnice bogate kiselinama i šećerima, kao i da koriste tečnosti koje neutrališu kiseline, poput mleka i vode.

 

Suva usta

Suva usta kod trudnica su česta pojava koja može biti prilično neugodna. Ona mogu biti posledica hormonskih promena koje se javljaju tokom trudnoće. Pored toga, mogu biti posledica nekih lekova koje trudnica može da uzima.

Suva usta mogu dovesti do pojave infekcija i karijesa zuba, stoga je važno da trudnice obrate pažnju na ovaj problem. Da bi se izbegle komplikacije, trudnice bi trebalo da piju dovoljno vode i izbegavaju hranu koja može izazvati dehidrataciju.

 

Trudnički tumori

Trudnički tumori su benigni tumori desni koji se obično pojavljuju tokom trudnoće. Oni su češći u drugom i trećem tromesečju trudnoće i često se javljaju kao crvene, mekane kvržice na desnima. Njihov uzrok nije potpuno poznat, ali se veruje da su povezani sa hormonalnim promenama koje se javljaju tokom trudnoće.

Iako su trudnički tumori uglavnom benigni, mogu biti veoma neugodni i bolni, posebno za vreme jela i pranja zuba. Zato je važno da se posavetujete sa stomatologom ukoliko primetite bilo kakve promene na desnima tokom trudnoće.

Stomatolozi obično preporučuju konzervativno lečenje trudničkih tumora, kao što su oralna higijena i uklanjanje kamenca sa zuba. U nekim slučajevima, međutim, može biti potrebno ukloniti tumor hirurškim putem.

Važno je naglasiti da se trudnički tumori nakon porođaja obično povlače sami od sebe. Ipak, ukoliko primetite bilo kakve promene na desnima tokom trudnoće, obavezno se obratite svom stomatologu kako biste bili sigurni da je sve u redu.

 

Mogu li problemi sa zubima uticati na trudnoću

Postavljanje pitanja da li problemi sa zubima mogu uticati na trudnoću je opravdano, jer zapravo postoji veza između oralnog zdravlja i trudnoće.

Ako se ne leče na vreme, oralne bolesti mogu dovesti do različitih komplikacija, koje mogu biti štetne po zdravlje majke i bebe.

Na primer, trudnice koje pate od parodontalne bolesti imaju veći rizik od prevremenog porođaja i niske porođajne težine. Takođe, gestacijski dijabetes i preeklampsija se takođe povezuju sa lošim oralnim zdravljem.

Zato je briga o oralnom zdravlju tokom trudnoće izuzetno važna. Trudnice bi trebalo da održavaju dobru oralnu higijenu i da redovno obilaze stomatologa. To će pomoći u sprečavanju problema sa zubima i očuvanju zdravlja majke i bebe.

 

Oralno zdravlje po tromesečjima

Prvi trimester

Većina žena iskusi simptome mučnine tokom prvog trimestra trudnoće, dok neke žene pored mučnina iskuse i povraćanje. Međutim, problem s povraćanjem se javlja ukoliko kiselina iz želuca dođe do usta i oštetiti zube, jer jednostavno rečeno, kiseline nagrizaju zubnu gleđ. Iako taj ukus u ustima može biti neprijatan, ne biste trebali prati zube odmah nakon povraćanja, već bi trebalo pričekati oko sat vremena. Ako odmah krenete sa pranjem zuba, četkica za zube može dodatno oštetiti zubnu gleđ u kombinaciji sa želudačnom kiselinom.

Preporučuje se temeljno ispiranje usta vodom nakon povraćanja kako bi se uklonila kiselina iz usta. Ako se tokom pranja zuba pojavi potreba za povraćanjem, može se umesto paste za zube koristiti mešavina sode bikarbone i vode za ispiranje usta. Međutim, pre primene ovog recepta, važno je da se konsultujete sa svojim stomatologom kako biste bili sigurni da je bezbedan za vaš slučaj.

Ukratko za prvi trimestar:

  • Javite svom stomatologu da ste u drugom stanju.
  • Tražite od svog stomatologa da detaljno objasni kako da održavate oralnu higijenu tokom trudnoće.
  • Izbegavajte upotrebu bilo kakvih lekova, posebno tetraciklinskih antibiotika.
  • Izbegavajte rendgensko zračenje.
  • Pazite na svoju ishranu.
  • Redovno održavajte oralnu higijenu prema uputstvima stomatologa.

 

Drugi trimester

Mnogim trudnicama drugo tromesečje predstavlja olakšanje jer se neki od simptoma kao što su mučnina i povraćanje obično smiruju. Međutim, to nije uvek slučaj. Ako se i dalje borite sa mučninom i povraćanjem, saveti koje smo vam preporučili za prvi trimestar i dalje važe, pa nastavite sa njihovom primenom.

Ako imate probleme s zubima ili desnima, moguće je da će vam vaš stomatolog preporučiti češće kontrole, upotrebu specijalnih pasta za zube ili vodica za ispiranje usta, kao savet da više obratite pažnju na higijenu usta i ishranu.

 

Treći trimester

U poslednjem tromesečju trudnoće primećuje se povećana proizvodnja bakterija u ustima, što može dovesti do oštećenja zuba i širenja infekcije na desni. Zato je vrlo važno, i u ovom periodu, održavati redovnu higijenu zuba i usta kako bi se sprečile neželjene posledice.

Takođe, u ovom periodu dolazi do naglog povećanja telesne težine, što dovodi do povećanih potreba za hranom. U tom smislu, možda ćete imati želju da jedete sve što vam padne na pamet, uključujući i hranu koja nije zdrava, kao što su slatkiši. Ovo je uobičajeno jer se povećavaju potrebe organizma za hranjivim materijama koje su neophodne i za bebu i za vas.

Međutim, potrebno je birati namirnice koje su najbolje za vas i vašu bebu. Nemojte se opredeljivati za nezdrave grickalice i slatkiše jer oni mogu dodatno pogoršati zdravlje zuba. Pokušajte da zadovoljite žudnju za hranom na najzdraviji način, birajući zdrave opcije kao što su sveže voće i povrće, orašasti plodovi i žitarice.

Ukratko za drugi i treći trimester:

  • Posjetite svog stomatologa u oba ova vremenska perioda.
  • Ako je potrebno, slobodno popravite ili izvadite zub.
  • izbegnite veće protetske zahvate koji uključuju dugotrajno sjedenje u stolici, buku i vibracije.
  • Ako je potrebno, primite anesteziju kako biste izbjegli bol koji može biti traumatičniji za fetus, od lokalnog anestetika.
  • Izbjegavajte uzimanje lekova, osim ako se pre uzimanja ne savjetujete sa svojim ginekologom i stomatologom.
  • Izbjegavajte aspirin i acetilsalicilnu kiselinu kao analgetike, jer mogu uzrokovati probleme tokom poroda zbog produženog krvarenja koje uzrokuju.
  • Pripazite na svoju ishranu.
  • Održavajte higijenu usta i zuba prema uputstvima stomatologa.

Kako održati zdrave zube tokom trudnoće

Postoje neke stvari koje možete učiniti kako biste održali zdravlje svojih zuba tokom trudnoće. Ovo uključuje:

  1. Redovno četkanje zuba

Redovno četkanje zuba može pomoći u smanjenju rizika od karijesa i gingivitisa. Preporučuje se četkanje zuba najmanje dva puta dnevno sa pastom za zube koja sadrži fluor.

  1. Korišćenje zubnog konca

Upotreba zubnog konca može pomoći u uklanjanju plaka i ostataka hrane između zuba. Ovo može pomoći u sprečavanju karijesa i gingivitisa.

  1. Redovne posete stomatologu

Redovne posete stomatologu su važne tokom trudnoće kako bi se održalo oralno zdravlje. Preporučuje se poseta stomatologu najmanje jednom tokom trudnoće.

  1. Zdrava ishrana

Zdrava ishrana je važna tokom trudnoće. Ishrana bogata vitaminom C, kalcijumom i drugim hranjivim materijama mo

 

Zaključak

Jedna od najčešćih promena koju žene primete tokom trudnoće je promena u zdravlju zuba. Hormoni koji se javljaju u trudnoći mogu dovesti do promena u usnoj duplji. Međutim, postoji nekoliko načina da se ove promene spreče ili minimalizuju.

Prva stvar koju preporučujemo svim trudnicama je da održavaju dobru oralnu higijenu. To znači da se zubi trebaju prati najmanje dva puta dnevno, korišćenjem paste za zube sa fluorom, i da se koristi zubni konac ili interdentalna četkica za čišćenje međuzubnih prostora. Ovo je posebno važno tokom trudnoće, jer loša oralna higijena može dovesti do upale desni i karijesa.

Druga stvar koju preporučujem je da trudnice redovno posećuju svog stomatologa. Mnoge žene odluče da preskoče posetu stomatologu tokom trudnoće, ali to nije preporučljivo. Stomatolog može pomoći u sprečavanju i lečenju problema sa zubima, poput upale desni, karijesa ili osetljivosti zuba.

Tokom trudnoće, žene često iskuse i jutarnju mučninu. Ovo može dovesti do želje da se povraća, što može biti štetno po zube. Kada povraćate, kiselina iz želuca može oštetiti gleđ na zubima. Da bi se to sprečilo, preporučujem da se nakon povraćanja isperi usta vodom, a zatim sačeka barem 30 minuta pre nego što se opere zube. Takođe je dobra ideja da se koristi pasta za zube sa niskim sadržajem abraziva kako bi se sprečilo dodatno oštećenje gleđi.

Jedan od drugih problema koji se može pojaviti tokom trudnoće je pojačana osetljivost zuba. To se dešava jer hormoni trudnoće mogu uticati na količinu pljuvačke koja se proizvodi u ustima. Kada je nivo pljuvačke nizak, zubi postaju osetljiviji na temperaturne promene i slatke i kisele namirnice.

Izuzetno je važno da posetite vašeg stomatologa kada planirate trudnoću ili kada saznate da ste trudni, kako biste utvrdili kakvo je stanje vašeg oralnog zdravlja i sprečili neželjene komplikacije. 

Ako preduzmete sve neophodne mere za očuvanje zdravlja zuba tokom celog perioda trudnoće, možete biti uvereni da će vaš osmeh ostati lep i zdrav tokom celog tog perioda, te da ćete sa tim osmehom dočekati vašeg novog člana porodice.

 

Kako genetika utiče na zdravlje zuba

Posted on by Ljubica Stefanović

U našoj stomatološkoj ordinaciji često se susrećemo sa pitanjima pacijenata o tome kako i da li genetika utiče na zdravlje zuba. Genetika igra veliku i važnu ulogu u zdravlju našeg organizma , pa samim tim i u zdravlju naših zuba. Različiti geni i njihove varijacije mogu imati uticaj na zdravlje zuba, a takođe mogu uticati na našu reakciju na različite vrste terapija koje se koriste u stomatologiji.

Jedan od najvažnijih načina na koje genetika utiče na zdravlje zuba je kroz strukturu samih zuba. Različiti genetski faktori mogu uticati na to koliko jaki i otporni su naši zubi na karijes i druge oblike oštećenja. Na primer, neki ljudi mogu imati mekšu zubnu gleđ nego drugi, što može povećati rizik od karijesa. Drugi faktori koji mogu uticati na strukturu zuba uključuju oblik zuba, veličinu zuba i položaj zuba.

Kako bi se našlo više dokaza o uticaju genetike na zdravlje zuba, sprovedene su brojna istraživanja. Jedna studija iz 2016. godine koja je uključivalo blizance pokazala je da genetika može uticati na rizik od karijesa za čak 60%. Druga studija koja je uključivala porodice sa istorijom parodontalnih problema pokazala je da su osobe sa određenim genetskim varijacijama bile sklonije ovim problemima.

Kako bismo bolje razumeli uticaj genetike na zdravlje zuba, važno je razmotriti neke od ključnih faktora koji su uključeni u ovaj proces.

  1. Karijes

Jedan od najčešćih problema s kojima se suočavaju ljudi kada je u pitanju zdravlje zuba je karijes. Ova bolest uzrokuje oštećenje zuba, a nastaje kada bakterije koje se nalaze u ustima, a hrane se šećerima, pretvaraju te šećere u kiseline koje oštećuju zubnu gleđ. Karijes može biti vrlo bolan, a ako se ne leči na vrijeme, može uzrokovati ozbiljne probleme, uključujući gubitak zuba.

Genetika igra važnu ulogu u razvoju karijesa. Na primjer, neki ljudi proizvode manje pljuvačke od drugih, što dovodii do povećanja kiselosti u ustima. Kiselost u ustima pogoduje razvoju karijesa. Osim toga, neki geni utiču na sastav zubne gleđi, čineći je slabijom i manje otpornom na karijes.

Međutim, genetika nije jedini faktor koji utiče na rizik od karijesa. Način života, uključujući prehranu i higijenu usne šupljine, igraju ključnu ulogu u sprečavanju razvoja karijesa. Konzumiranje hrane koja je bogata šećerom i slatkišima, kao i pića koja sadrže visok udio šećera, povećava rizik od razvoja karijesa.

Uz pravilnu oralnu higijenu i zdrav način života, većina ljudi može smanjiti rizik od razvoja karijesa, bez obzira na genetsku predispoziciju. Međutim, ako osoba ima naslednu predispoziciju za karijes, važno je da se posebno posveti održavanju oralne higijene i redovnim posetama zubaru.

  1. Parodontalna bolest

Parodontalna bolest predstavlja ozbiljno stanje usne duplje koje pogađa tkiva koja okružuju zube, uključujući desni, kost i vezivno tkivo. Najčešći uzrok ove bolesti je plak, lepljiva masa koja se formira na zubima i sadrži mnoge vrste bakterija koje stvaraju toksine koji iritiraju desni i uzrokuju upalu. Ako se plak ne ukloni redovnim pranjem zuba, može se stvrdnuti u kamenac, što može oštetiti desni i tkivo koje drži zub.

Iako se parodontalna bolest često smatra problemom koji pogađa starije osobe, može se pojaviti i kod mlađih osoba. Genetski faktori mogu imati značajan uticaj na rizik od razvoja ove bolesti. Naime, postoje neke varijacije gena koje mogu uticati na naš imuni sistem i sposobnost tkiva da se bore protiv bakterija. Ako imate ove varijacije gena, vaš organizam možda neće biti u stanju da se efikasno suprotstavi bakterijama u plaku, što može povećati vaš rizik od razvoja parodontalne bolesti.

Takođe, neki geni mogu uticati na sastav tkiva koja okružuju zube, što može dovesti do slabljenja odbrane od infekcija. Na primer, varijacije gena mogu uticati na količinu i vrstu proteina u tkivima, što može dovesti do slabljenja njihove strukture i funkcije.

Međutim, iako genetika može biti faktor rizika za razvoj parodontalne bolesti, postoje i drugi faktori koji igraju ulogu. Loša oralna higijena, pušenje, nezdrava ishrana, stres i neki lekovi mogu takođe povećati rizik od parodontalne bolesti. Zato je važno da redovno perete zube, koristite zubni konac i da odlazite kod  stomatologa na redovne preglede kako biste održavali zdravlje svojih desni i zuba.

  1. Struktura zuba

Uloga genetike u razvoju zuba je značajna i može biti ključna u određivanju njihove strukture i izgleda. Kao što je poznato, zubi su vitalni deo našeg tela, a njihova funkcija se ogleda u žvakanju hrane i održavanju oralne higijene.

Postoje mnogi faktori koji utiču na zdravlje i izgled zuba, a genetika igra važnu ulogu u tom procesu. Geni koji se prenose sa roditelja na dete, određuju strukturu i oblik zuba, kao i otpornost na habanje i karijes. Neki ljudi imaju prirodno jače i otpornije zube, dok drugi mogu biti podložniji karijesu i drugim oralnim bolestima.

Osim toga, genetika može uticati na raspored i veličinu zuba. Na primer, neki ljudi mogu imati manju vilicu, što može dovesti do problema sa zubima koji nisu u potpunosti izašli ili su ugušeni u vilici. Nasuprot tome, neki ljudi mogu imati prevelike zube u odnosu na veličinu vilice, što može dovesti do problema sa zagrižajem i izgledom zuba.

Uzimajući u obzir navedene činjenice, važno je da ljudi vode računa o svojoj oralnoj higijeni i redovno posećuju stomatologa kako bi održali zdravlje svojih zuba. Iako genetika može uticati na strukturu i izgled zuba, ne treba zanemariti značaj pravilne nege i održavanja oralne higijene, jer to može značajno uticati na zdravlje zuba.

  1. Odgovor na terapiju

Kada se radi o lečenju zuba, različiti ljudi mogu reagovati različito na različite tretmane. Neki ljudi imaju prirodno jače zube i mogu podneti tretmane kao što su beljenje zuba ili popravka zuba, dok drugi mogu biti osetljiviji na određene tretmane ili imati veću sklonost ka komplikacijama nakon tretmana.

U nekim slučajevima, stomatolog može preporučiti tretmane prilagođene vašim genetskim karakteristikama. Na primer, ako imate genetsku predispoziciju ka karijesu, stomatolog može preporučiti upotrebu fluorida kako bi ojačao vaše zube i sprečio razvoj karijesa. Stomatolog bi takođe mogao da preporuči primenu drugih tretmana za pacijente koji imaju drugačiji dentalni sklop.

Koa i u gore navedenim slučajevima i ovde je vrlo važno da pacijenti redovno održavaju oralnu higijenu i redovno posećuju stomatologa kako bi se sprečile komplikacije i očuvalo zdravlje zuba i desni.

Zaključak

I za kraj opet ćemo naglasiti da oralna higijena ima ključnu ulogu u očuvanju zdravlja zuba, ali ne treba zanemariti ulogu genetike u tom procesu. Iako je nasledni faktor nešto na šta ne možemo uticati, možemo preventivno preduzeti korake da se pobrinemo za svoje zube.

Kvalitet zubne gleđi, oblik, veličina i položaj zuba, kao i sklonost ka određenim bolestima zuba, mogu biti uticajni faktori. Redovne posete stomatologu i održavanje dobrih oralnih navika, poput pranja zuba dva puta dnevno, upotrebe konca za zube i izbegavanja štetnih navika poput pušenja, mogu pomoći u prevenciji problema sa zubima, čak i ako ste genetski skloni određenim bolestima. Ako imate bilo kakvih briga u vezi sa svojim zubima, najbolje je da se obratite stručnjaku koji će vam pružiti savete i preporuke za održavanje zdravog osmeha.

Uz redovnu brigu i pažnju, možete uživati u zdravom i blistavom osmehu bez obzira na genetiku.

Umnjaci – sve što treba da znate o ‘osmicama’

Posted on by Ljubica Stefanović

Šta su umnjaci

Umnjaci (treći molari) su osmi i poslednji zubi koji se pojavljuju u vilici. Umnjaci obično niknu u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim godinama života. U prošlosti su bili veoma važni za ljude jer su im služili proteínas antes o después de entrenar za drobljenje i mlevenje tvrde hrane. Međutim danas, zbog promene načina života i ishrane, ljudi konzumiraju uglavnom meku hranu koja ne zahteva funkciju umnjaka. Zbog toga, ovi zubi gube svoju ulogu u savremenom svetu.

Obično se pojavljuju četiri umnjaka, po jedan u svakom uglu donje i gornje vilice. Međutim, neki ljudi mogu imati manje umnjake, ili ih uopšte nemaju. Kod nekih ljudi umnjaci izbijaju bez problema i ne zahtevaju nikakvu intervenciju. Međutim, kod drugih ljudi mogu biti prisutni određeni problemi koji mogu ugroziti zdravlje usta.
fitness models anal Fat Movies skeletspieren percentage fitnesscentra met verschillende fitnesslessen bij mij in de buurt in latina – nicelocal.it

Zubi koji se nalaze u zadnjem delu vilice, poput umnjaka, zbog svog položaja predstavljaju izazov za održavanje oralne higijene . Stoga, često dolazi do problema kao što su karijes i bolesti desni. Redovna higijena usta, koja uključuje pravilno četkanje i upotrebu konca za zube, posebno je važna kada su u pitanju umnjaci.

Ovi zubi ukoliko pravilno izrastu i smeste se u zubni niz, mogu biti vrlo korisni. Uz redovne odlaske kod vašeg stomatologa i uz pravilno održavanje oralne higijene, umnjaci mogu trajati ceo život.

Mogući problemi uzrokovani rastom umnjaka

Umnjaci (treći molari) mogu izazvati brojne probleme u ustima. Evo nekih od najčešćih problema:

  1. Impakcija umnjaka: Impakcija se događa kada umnjak ne može da izraste iz desni, jer mu put blokiraju drugi zubi. To dovodi do infekcije, bola i otoka u području zuba, te često zahtijeva uklanjanje umnjaka. Ovim problemom ćemo se malo više pozabaviti u sledećem pasusu.
  2. Infekcije: Kada se umnjaci izbijaju, oni mogu izložiti zubno meso i stvoriti otvorene površine koje su podložne infekcijama. Ovo može dovesti do boli i otoka te zahteva odgovarajuće lečenje antibioticima i čišćenjem zuba.
  3. Karijes: Umnjaci su često teško dostupni zubima četkice za zube, pa se mogu pojaviti karijes ili druge dentalne bolesti. Ovo je još jedan razlog zašto je važno pažljivo negovati higijenu usne šupljine i redovito posećivati stomatologa.
  4. Zagušenje hrane: Kada se umnjaci izbijaju, oni mogu ostaviti duboka udubljenja u zubnom mesu koja mogu privući hranu. To može dovesti do iritacije, boli i infekcije. Redovno čišćenje zuba i upotreba konca za zube mogu pomoći u izbegavanju ovog problema.
  5. Oštećenje susjednih zuba: Kada umnjaci ne mogu izrasti iz desni, oni vrše pritisak na druge zube, što  uzrokuje njihovo pomeranje ili oštećenje. Ovo takođe može dovesti do bolova i zahteva odgovarajuće lečenje.

ŠTA SU TO IMPAKTIRANI UMNJACI

Impaktirani umnjaci su zubi koji nisu uspeli da izađu iz desni i da se postave u normalan položaj u ustima. Umnjaci su poslednji zubi koji rastu u ustima, i obično se pojavljuju između 17. i 25. godine života. Međutim, ponekad superdrol 10 mg in italia se mogu razviti na nepravilan način, a kada se to dogodi, kažemo da su umnjaci impaktirani.

Impaktirani umnjaci se obično pojavljuju u donjoj vilici, ali mogu se javiti i u gornjoj vilici. Kada se umnjaci ne razvijaju na pravi način, to može uzrokovati bol i nelagodu u ustima, te mogu izazvati probleme sa zubima koji su u blizini.

Postoje tri vrste impaktiranih umnjaka. Vertikalno impaktirani umnjaci se nalaze duboko u desni i ne izlaze na površinu. U tom slučaju, oni ne utiču na zube u blizini i mogu se ostaviti netaknutim ako ne izazivaju probleme. Međutim, horizontalno impaktirani umnjaci leže vodoravno u desni, što može uzrokovati bol, oticanje i infekciju. U tom slučaju, umnjak mora biti uklonjen. Konačno, impaktirani umnjaci su deo puta izašli iz desni, ali nisu uspeli da se postave u normalan položaj. U takvim slučajevima, mogu se ukloniti ili ostaviti, zavisno od problema koje mogu izazvati.

Simptomi impaktiranog umnjaka mogu varirati od osobe do osobe, ali neki od najčešćih simptoma su:

  1. Bol u desnima – ovo može biti konstantan bol ili bol koji se javlja samo kada pritiskate zub ili okolinu.
  2. Otok – impaktirani umnjaci mogu uzrokovati otok u desnima ili u obrazu.
  3. Upala – ovo se može manifestovati kao crvenilo ili osetljivost u području zuba ili u desnima.
  4. Teškoće sa žvakanjem – impaktirani umnjaci mogu otežati žvakanje hrane ili čak uzrokovati bol prilikom žvakanja.
  5. Loš zadah – ako je impaktirani umnjak teško dostupan za pranje zuba, može doći do lošeg zadaha.

Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, preporučuje se poseta stomatologu, kako bi se procenilo vaše stanje i razmotrile mogućnosti lečenja.

Kada je potrebno izvaditi umnjake

Ako se umnjaci normalno razvijaju i ne smetaju drugim zubima, nema potrebe da se vade. Trebalo bi ih redovno kontrolisati na stomatološkim pregledima i tretirati ih kao bilo koji drugi zub u ustima. Međutim u slučaju da umnjak raste nepravilno i ometa normalan raspored zuba, ili postoji rizik od infekcije, upale ili drugih komplikacija, dtomstolog će sigurno insistirati na njegovom vađenju. Umnjake je najbolje ukloniti dok se koren zuba i vilica nisu u potpunosti razvili, što je obično oko dvadesete godine života. Ako se to uradi kasnije, može se očekivati duži period oporavka jer će vilica tada biti tvrđa. Dakle, važno je ne odugovlačiti sa vađenjem umnjaka kako bi se izbjegli mogući komplikacije i olakšalo proces ozdravljenja.

Stomatolog će najverovatnije preporučiti vađenje zuba u sledećim situacijama:

  1. Propadanje umnjaka zbog karijesa – Uzrokovano nepristupačnim položajem, umnjak (kao i zub pored) je podložan propadanju zbog karijesa, jer bakterije i ostaci hrane mogu lako ostati zarobljeni oko njega. Ovaj proces često uzrokuje bol i infekciju.
  2. Pritisak na druge zube – Kada umnjak počinje da raste, može da izazove pritisak na okolne zube što može narušiti njihovu poziciju i poremetiti zagrižaj. U takvim situacijama, preporučuje vađenje umnjaka kako bi se sprečilo dalje oštećenje zuba i razvoj erozije.
  3. Upala desni – Ako se ostaci hrane i bakterije nakupljaju ispod desni umnjaka, to može dovesti do upale i infekcije desni (gingivitisa) koja se može brzo proširiti
  4. Ciste – Kada se formira cista na mekom tkivu oko zuba koji nije izbio, dolazi do oštećenja okolnih zuba i to predstavlja opasnost za stabilnost vilice. U takvim situacijama, neophodno je izvaditi zub kako bi se sprečio gubitak kosti vilice.
  5. Priprema za izradu protetskih ili ortodontskih aparata – Priprema za implementaciju protetskog ili ortodonskog aprata zahteva vađenje svih umnjaka koji se nalaze u vilici, a koji još do kraja nisu izbili na površinu. Ova intervencija je neophodna jer u slučaju da umnjaci izbiju posle impementacije aparata, pacijent bi bio primoran da izrađuje novi aparat čime se izlaže dodatnim troškovima.

Da li je potrebno vaditi zdrave umnjake

Ranije se smatralo da bi vađenje umnjaka bilo preventivno poželjno, a i danas mnogi stomatolozi to preporučuju. Međutim, nedavno su se mnogi maksilofacijalni hirurzi, doktori oralne medicine i protetičari usprotivili ovoj preporuci i vađenju zdravih zuba, jer bi umnjaci u budućnosti mogli biti dobri nosači mostova i proteza. Zdravi umnjaci podržavaju viličnu kost, sprečavajući njen gubitak i time pomažu u prohodnosti disajnih puteva, kao i u obliku lica. Takođe, ako su zdravi, podržavaju funkciju temporomandibularnog zgloba (TMJ), što pomaže u žvakanju i pravilnom zagrižaju. Ako umnjaci normalno rastu i ne ugrožavaju druge zube, preporučuje se da ostanu u vilici, a vaš stomatolog će vam dati savete o najboljem načinu održavanja njihovog zdravlja. Ako se dobro brinete o njima, umnjaci mogu biti dugotrajni i korisni.

Oporavak posle intervencija vađenja umnjaka

Prvih nekoliko sati nakon zahvata, osetićete bol i otok u području odakle je izvađen umnjak. Ovo je normalna reakcija organizma i može se ublažiti primenom leda na obrazu u trajanju od 20 minuta, uz pauze od 10 minuta između.

Takođe, tokom prvih nekoliko dana, potrebno je da budete pažljivi pri jelu i da se pridržavate meke hrane koju ćete lagano žvakati na drugoj strani vilice. Takođe, važno je da izbegavate vruću i začinjenu hranu i piće, kao i alkohol i duvan.

Da biste sprečili infekciju, važno je da se pridržavate uputstava koja vam je dao vaš stomatolog u vezi sa oralnom higijenom. Nakon zahvata, možete ispirati usta blagim rastvorom soli i vode, ali ne smete koristiti jaku vodu za ispiranje niti trljati četkicom po području odakle je izvađen umnjak.

Ukoliko osetite pojačanu bol ili krvarenje, obavezno se obratite svom stomatologu.

U većini slučajeva, oporavak nakon intervencije vađenja umnjaka traje nekoliko dana do nedelju dana. Međutim, ukoliko je zahvat bio složeniji ili ste imali komplikacije tokom ili nakon zahvata, oporavak može potrajati duže.

Zaključak

Umnjaci su zubi koji se nalaze u pozadini vilice i koji često izazivaju probleme kada rastu. Postoji veliki broj različitih situacija kada je potrebno izvaditi umnjak, uključujući nedostatak prostora u vilici, zubni karijes, upalu oko zuba, teškoće pri žvakanju hrane, i sl. Međutim, postoje i situacije kada je umnjak potrebno zadržati, naročito ako se nalazi u pravilnom položaju i nema nikakvih problema.

Kako bi se utvrdilo da li je umnjak potrebno izvaditi ili ne, važno je posetiti stomatologa i uraditi detaljan pregled i analizu rendgenskog snimka vilice. Stomatolog će preporučiti odgovarajući tretman u skladu sa individualnim potrebama pacijenta.

Važno je naglasiti da je redovno održavanje oralne higijene ključno za sprečavanje problema sa umnjacima. Redovne posete stomatologu, pravilno četkanje zuba i korišćenje zubnog konca mogu pomoći u održavanju zdravlja i sprečavanju razvoja problema sa umnjacima.

Ukratko, umnjaci mogu izazvati probleme u vilici, ali ih je moguće sprečiti i lečiti. Važno je na vreme posetiti vašeg stomatologa radi pregleda i saveta, kao i redovno održavati oralnu higijenu.

Oralna higijena i zdravlje zuba : 30 preventivnih saveta

Posted on by Ljubica Stefanović

Oralna higijena podrazumeva sprovođenje niza preventivnih mera sa ciljem da se sačuva kako zdravlje zuba tako i zdravlje celokupne usne duplje.

Pisanjem postova na blogu naše stomatološke ordinacije Dentib trudimo se da edukujemo, informišemo i pojasnimo teme vezane za održavanje dobre oralne higijene i zdravlja zuba. Baveći se specifičnim temama ponekad, unutar njih, pomenemo neke od stvari vazane za ovu temu.

Oralna higijena je ključna kao preventiva , jer loša oralna higijena dovodi do raznih stomatoloških problema, kao što su karijes, bolesti desni i loš zadah, koji mogu uticati ne samo na zdravlje vaše usne duplje već i na zdravlje celokupnog organizma.

Kako bismo vam pomogli da pobojšate zdravlje vaših zuba, desni, kao i zdravlje celokupne usne duplje, objedinili smo u jednom postu 30 najbitnijih preventivnih saveta za oralnu higijenu i zdravlje zuba.

1. Perite zube dva puta dnevno

Pranje zuba dva puta dnevno je neophodno za održavanje dobre oralne higijene. Pranje zuba uklanja plak i sprečava karijes i bolesti desni.

2. Koristite pastu za zube sa fluorom

Pasta za zube sa fluorom blokira enizime u bakterijama koje se nalaze na površini zuba i time pomaže u sprečavanju karijesa tako što jača zubnu gleđ.

3. Svakodnevno čišćenje koncem za zube

Čišćenje zubnim koncem uklanja se plak i čestice hrane između zuba na područijima do kojih četkica za zube ne može doći, otklanjajući time mogućnost pojave bolesti desni.

4. Koristite tečnost za ispiranje usta

Vodica za ispiranje usta pomaže u ubijanju bakterija i osvežava dah. Izaberite vodicu za ispiranje usta koja sadrži fluor i koja najviše odgovara vašim navikama.

5. Čistite svoj jezik

Bakterije se mogu nakupiti na vašem jeziku, što dovodi do lošeg zadaha i problema sa oralnim zdravljem. Koristite četkicu za zube ili strugač za jezik da očistite jezik.

6. Smanjite unos slatke i kisele hrane u organizam

Prečesta konzumacija slatke ili kisele hrane oštećuje površinu zuba i dovodi do pojave karijesa. Ograničite unos ove vrste hrane na minimum.

7. Pijte puno vode:

Voda za piće pomaže u ispiranju čestica hrane i bakterija iz usta. Takođe pomaže u održavanju vlažnosti usta, sprečavajući da se usta osuše i time postanu plodno tlo za aktivnosti bakterija i mikroorganizama.

8. Izbegavajte duvanske proizvode:

Upotreba duvana može izazvati rak usne šupljine, bolesti desni i karijes.

9. Redovno posećujte svog zubara:

Redovni pregledi i čišćenje zuba mogu pomoći u sprečavanju karijesa i bolesti desni. Posetite svog stomatologa najmanje jednom u šest meseci.

10. Koristite četkicu za zube sa mekim vlaknima:

Četkica za zube sa mekim vlaknima je nežna za vaše zube i desni i pomaže u sprečavanju oštećenja zubne gleđi.

11. Perite vaše zube minimum dva minuta:

Četkanje u trajanju od dva minuta pomaže da se temeljno očistite sve površine zuba i desni.

12. Redovno menjajte četkicu za zube: 

Zamenite četkicu svaka tri do četiri meseca ili po potrebi kada se čekinje četkice istroše.

13. Ne delite svoju četkicu za zube:

Deljenjem četkice za zube možete preneti klice i bakterije sa jedne osobe na drugu.

14. Razmislite o korištenju električne četkice za zube:

Električne četkice za zube u nekim slučajevima mogu biti efikasnije u uklanjanju plaka i čestica hrane od ručnih četkica za zube.

15. Koristite žvake bez šećera:

Žvakanje žvakaće gume bez šećera nakon obroka pomaže u stimulaciji proizvodnje pljuvačke, a samim tim i u ispiranju čestica hrane i neutralisanju kiseline u ustima.

16. Pranje zuba neposredno nakon jela ili pića:

Četkanje zuba neposredno nakon obroka ili ispijanja slatkih ili kiselih napitaka pomaže u sprečavanju karijesa.

17. Koristite slamku:

Ako pijete slatke ili kisele napitke, koristite slamku da biste smanjili kontakt sa zubima.

18. Izbegavajte da koristite zube kao alat:

Nemojte koristite zube da otvarate pakete ili za otvaranje flaša. To može izazvati mehanička oštećenje zuba i istrošiti zubnu gleđ.

19. Uzmite u obzir zubne zaptivače:

Zubni zaptivači su zaštitni premaz koji se nanosi na površine za žvakanje. Time štite svoje zube od površinskih oštećenja.

20. Praktikujte uravnoteženu ishranu:

Dobro izbalansirana ishrana koja uključuje hranu bogatu kalcijumom, fosforom i vitaminom D pomaže u održavanju jakih zuba i zdravih desni.

21. Koristite vodeni ispirač za usta da uklonite čestice hrane i plak između zuba.

22. Rešite problem škrgutanja zubima:

Škripanje (škrgutanje) zubima može izazvati oštećenje zuba i druge probleme sa oralnim zdravljem. Ukoliko imate ovaj problem, hitno se konsultujte se sa svojim stomatologom o mogućnostima lečenja.

23. Ne odlažite rešavanje problema koje imate sa zubima:

Ako osetite bol u zubima ili druge probleme sa zubima, nemojte ih ignorisati. Pravovremeno rešavanje ovih problema će zasigurno pomoći u sprečavanju razvoja ozbiljnijih problema sa zubima.

24. Primenjivanje dobre oralne higijene od najranije mladosti:

Podstičite dobre navike oralne higijene kod dece od ranog uzrasta. Ovo će pomoći u uspostavljanju dobrih navika za oralno zdravlje tokom celog života.

25. Budite svesni rizika bolesti vaših desni:

Bolest desni se znatno uvećava ukoliko imate dijabetes, trudni ste ili uzimate određene lekove. Informišite se o posledicama koje bolesti ili stanja koje imate mogu uticati na vaše oralno zdravlje.

26.Upoznajte istoriju bolesti zuba vaše porodice:

Poznavanje istorije bolesti zuba vaše porodice može vam pomoći da razumete rizik od određenih stomatoloških problema, a samim tim i da preduzmete preventivne mere kako biste umanjili mogućost dobijanja ovih bolesti.

27. Izbegavajte prekomernu konzumaciju alkohola:

Prekomerna konzumacija alkohola može povećati rizik od oralnog raka i drugih oralnih zdravstvenih problema.

28. Kontrolišite stres:

Stres može doprineti škrgutanju zubima i drugim stomatološkim problemima. Vežbajte tehnike upravljanja stresom kako biste promovisali dobro oralno zdravlje.

29. Nosite štitnik za zube:

Ukoliko se bavite nekim kontaktnim sportom ili sportom koji nosi rizik povrede glave ili zuba, nosite štitnik za zube da biste zaštitili zube od povreda.

30. Redovno čistite zubne aparate:

Ako nosite proteze, proteze ili druge zubne aparate, obavezno ih redovno čistite kako biste sprečili nakupljanje bakterija i obezbedili dobru oralnu higijenu.

Zubni kamenac

Posted on by Ljubica Stefanović

Šta je zubni kamenac i kako nastaje?

Kada pričamo o prevenciji i šta ona predstavlja kada je naše oralno zdravlje u pitanju, većina nas prvo pomisli na redovne, periodične posete stomatologu prilikom kojih obavezno skidamo i zubni kamenac. Vaš stomatolog će vam svakako objasniti da redovno skidanje zubnog kamenca jeste preduslov za dobro zdravlje vaših zuba . Šta je zubni kamenac i kako nastaje? Zubni kamenac je čvrsta naslaga na vašim zubima koja se vremenom taloži i ne može se odstraniti običnim pranjem zuba zubnom pastom. Nastaje od materija koje čine sastavni deo naše pljuvačke, ali u njegovom sastavu su uvek i materije koje unosimo kroz hranu i piće. Nastajanje zubnog kamenca je potpuno prirodan proces koji se dešava bez obzira na nivo održavanja vaše oralne higijene, mada određene životne navike, posebno one u vezi sa ishranom, mogu uticati na tempo njegovog nastanka koji je zbog toga kod nekoga brži, a kod nekoga sporiji.

Koliko često skidamo zubne naslage i šta su posledice neuklanjanja ?

Kao što smo već rekli, stvaranje zubnog kamenca predstavlja prirodni proces koji ne možemo sprečiti, iako ga u nekoj određenoj meri možemo usporiti i odložiti. Međutim, neskidanje zubnog kamenca može imati daleko veće posledice po zdravlje naših zuba, stoga je njegovo redovno odstranjivanje imperativ u oralnoj higijeni. Jedan od problema koji mogu nastati ukoliko kamenac ne uklanjamo redovno je paradentopatija i inflamacija desni. Pored toga, kamenac potpomaže nastanku bakterija u našim ustima koje zatim imaju ključnu ulogu u nastanku karijesa koji može dovesti do daljih komplikacija i višestrukih poseta stomatološkoj ordinaciji (više o plombama i plombiranju pročitajte ovde).

Jednostavno rešenje za sve ovakve, potencijalne tegobe jeste redovno uklanjanje zubnih naslaga, t.j. kamenca, prilikom redovnih, rutinskih poseta stomatologu. Preporuka je da to bude barem jednom na svakih 6 meseci, mada može biti i češće u zavisnsti od celokupnog stanja koje će proceniti vaš stomatolog. Postupak je u potpunosti bezopasan, a benefiti za vaše oralno zdralje su višestruki.

Skidanje zubnog kamenca – postupak i cena

Skidanje kamenca je najčešći i potpuno rutinski postupak u svakoj stomatološkoj ordinaciji, koji ne zahteva puno vremena ni novca. Sam postupak je bezbolan, mada neki pacijenti imaju pojačanu osetljivos zuba nakog intervencije, sto je potpuno normalna pojava. Ukoliko kamenac uklanjamo redovno i ne dozvolimo veliko taloženje naslaga, mogućnost bilo kakve nelagode prilikom intervencije se značano smanjuju. Postupak skidanja kamenca ultrazvučnim aparatom je najčešći, koji vibracijama potpuno bezbolno otklanja naslage.

Skidanje kamenca nije isto sto i beljenje zuba, pa sam postupak ne dovodi do izbeljivanja ili svetlije nijanse vaše zubne gleđi. Osećaj glatkoće koji imamo nakon intervencije je rezultat poliranja zuba koje dolazi nakon uklanjanja kamenca. Obzirom da naslage čine da osećamo nepravilnosti i nečistoću na zubima, često stvarajući tamnožute mrlje, njihovo skidanje doprinosi osećaju čistijih i lepših zuba koji deluju osveženo, ali ukoliko želite da vaš osmeh bude i belji, onda je potrebno zakazati kod stomatologa zasebni postupak beljenja zuba.