dentib_logo_1-3_color

Damon sistem : Idealna opcija

Damon sistem je jedan od tipova fiksnih ortodontskih aparata koji koristi inovativne pasivne samoligirajuće bravice i visokotehnološke žičane lukove. Ove specijalne bravice imaju posebna vrata koja omogućavaju zatvaranje, eliminišući potrebu za vezivanjem ligatura. Međutim, Damon sistem nije samo naprednija verzija bravica i lukova, već predstavlja drugačiji pristup terapiji pacijenata. To je upravo ono što čini ključnu karakteristiku Damon sistema i razlog zašto ga većina stomatologa preopručuje.

Ovaj sistem se temelji na ideji korišćenja blagih i kontinuiranih bioloških sila kako bi se zubi postepeno vraćali u pravilan položaj. Ove sile su slične silama kojima prirodno deluju mišići lica. Damon sistem je dizajniran tako da se svaka faza terapije usklađuje sa prirodnim silama normalnog rasta i razvoja.

U narednom delu teksta ćemo Vam malo detaljnije približiti prednosti Damon sistema u odnosu na tradicionalne proteze.

 

Prednosti Damon sistema u odnosu na tradicionalne proteze

Samoligirajući mehanizam

Damon proteze koriste posebne bravice koje imaju samoligirajući mehanizam. To znači da ne zahtevaju upotrebu elastičnih ligatura ili žica za zatvaranje bravica. Umesto toga, bravice imaju klizne poklopce koji drže žicu na mestu. Ova tehnologija omogućava slobodnije kretanje zuba, bez potrebe za čestim prilagođavanjem bravica, što dovodi do manjeg trenja i neželjenog pritiska na zube.

Biološka snaga

Zahvaljujući samoligirajućem mehanizmu i specifičnom dizajnu, Damon proteze primenjuju manje sile na zube nego tradicionalni ortodontski sistemi. Ovo smanjenje sile smanjuje rizik od oštećenja zuba i uzrokuje manje nelagodnosti za pacijenta tokom terapije. Osim toga, manje sile znače da se zubi mogu prirodno kretati, omogućavajući idealnu raspodelu pritiska na zube, čime se postiže optimalan luk.

Poboljšano kretanje zuba

Damon proteze koriste visokokvalitetne žice koje se postepeno aktiviraju tokom terapije. Ove žice pružaju konstantnu silu koja podstiče prirodno kretanje zuba ka njihovim optimalnim pozicijama. Zahvaljujući tome, zubi se mogu pomerati bez potrebe za ekstrakcijom zdravih zuba ili upotrebom ekspanzivnih uređaja. Ovo poboljšano kretanje zuba omogućava postizanje idealnog luka, što znači da su zubi pravilno poravnati i postavljaju se u skladu sa prirodnom linijom osmeha.

Smanjena potreba za intervencijama

Uobičajena proteza za zube se koristi za ispravljanje nepravilnosti u rasporedu zuba, ali u nekim slučajevima je potrebno izvaditi zdrave zube kako bi se napravio dovoljan prostor za pomjeranje ostalih zuba. Međutim, Damon sistem je ortodontski tretman koji često omogućava postizanje pravilnog rasporeda zuba bez potrebe za vađenjem zdravih zuba. On koristi inovativne bravice i žice koje blago pomeraju zube i omogućavaju im da se prirodno prilagode. Ovaj sistem pruža mogućnost ispravljanja zuba na manje invazivan način, čime se izbegava potreba za vađenjem zdravih zuba i pruža pacijentima efikasan i estetski prihvatljiv tretman.

Dužina trajanja terapije

Dužina trajanja terapije zavisi od specifične anomalije koja se treba ispraviti, pa je teško precizno odrediti “prosečno” vreme. Međutim, upotrebom Damon sistema, terapija je obično kraća u poređenju s tradicionalnim sistemima, a broj potrebnih kontrola kod ortodonta je smanjen.
Naučni časopisi su objavili studije koje pokazuju da je trajanje terapije Damon sistemom u proseku skraćeno za oko 7 meseci u odnosu na klasične metode.
Damon proteza, zahvaljujući svojim inovativnim tehnikama i dizajnu, obično omogućuje brže rezultate u odnosu na tradicionalnu protezu. Ova prednost proizlazi iz sposobnosti Damon sistema da smanji potrebu za vađenjem zuba ili drugim invazivnim postupcima. Kroz primenu Damon proteze, zubi se prirodno pomeraju, što dovodi do skraćenja ukupnog trajanja tretmana.
Ovde treba napomenuti da je svaki pacijent jedinstven, pa se vreme trajanja tretmana razlikuje u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta.

Olakšano održavanje higijene zuba i usne duplje

Jedna od ključnih prednosti Damon sistema je smanjenje potrebe za korišćenjem elastičnih ligatura ili žica koje se koriste kod tradicionalnih proteza. Umesto toga, Damon sistem koristi posebno dizajnirane bravice sa kliznim mehanizmom koji omogućava pomeranje zuba bez upotrebe ovih dodataka. Ova karakteristika značajno olakšava održavanje higijene zuba jer eliminiše potencijalne prepreke za čišćenje koje predstavljaju elastične ligature.

Kod tradicionalnih proteza, elastične ligature zadržavaju ostatke hrane i plaka, što otežava održavanje čistoće zuba i usta. Sa druge strane, kod Damon sistema, bravice sa kliznim mehanizmom omogućavaju jednostavniji pristup zubima tokom čišćenja. Zahvaljujući tome, uklanjanje ostatka hrane i plaka postaje lakše i efikasnije. Ovaj aspekt je posebno važan za pacijente koji nose proteze, jer pravilna higijena zuba i usta igra ključnu ulogu u sprečavanju nastanka karijesa, gingivitisa i drugih oralnih problema.

Pored toga, Damon sistem se odlikuje glatkim površinama bravica koje smanjuju trenje između zuba i žica. To omogućava zubima da se prirodno pomeraju tokom terapije, a istovremeno smanjuje rizik od iritacije desni i sluzokože usne duplje. Ova prednost doprinosi većem komforu pacijenta tokom nošenja proteza, ali takođe olakšava i održavanje higijene. Glatke površine bravica smanjuju zadržavanje ostataka hrane i plaka, čineći čišćenje zuba i usta jednostavnijim procesom.

Smanjen broj poseta stomatologu

Uobičajeno da tradicionalne proteze zahtevaju česte posete stomatologu kako bi se vršile prilagođavanja i podešavanja žica kako bi se osiguralo pravilno poravnanje zuba. Međutim, Damon proteza donosi inovaciju u ovom procesu. Zahvaljujući samoligirajućim bravicama koje poseduje, smanjuje se potreba za čestim odlascima stomatologu i skraćuje se vreme provedeno u stomatološkoj ordinaciji.

Period između poseta stomatologu se razlikuje kod tradicionalnih proteza i Damon proteze. Kod tradicionalnih proteza, zbog potrebe za prilagođavanjem i podešavanjem žica, period između poseta stomatologu može biti relativno kratak. Međutim, sa Damon protezom, period između poseta stomatologu može biti duži. Ovo je zato što se sa Damon protezom koristi princip prirodnog pomeranja zuba, koji se postiže primenom blage sile na zube. Ova blaga sila omogućava zubima da se postepeno pomeraju na svoje mesto bez potrebe za čestim intervencijama stomatologa.

S obzirom na prirodno pomeranje zuba, Damon proteza pruža pacijentima ne samo komfor i estetsku prednost, već i smanjenu potrebu za čestim posetama stomatologu (obično na 8-12 nedelja). Ovo je naručito pogodno za pacijente koji žele da smanje vreme provedeno u stomatološkoj ordinaciji i imaju fleksibilnost u rasporedu poseta.

Važno je napomenuti da, iako period između poseta stomatologu može biti duži sa Damon protezom, redovne kontrole su i dalje važne kako bi se pratilo napredovanje i pravilno održavala oralna higijena.

Face-driven ortodoncija

Damon sistem predstavlja ortodontski pristup koji ima izuzetno veliki fokus na terapiju koja je usmerena na poboljšanje izgleda lica pacijenta. Ova inovativna metoda ne samo da se bavi ispravljanjem položaja zuba, već takođe uzima u obzir i estetiku lica, funkciju jezika, mišiće usana i obraza, kao i disajne puteve. Cilj ovog pristupa je održavanje ravnoteže svih ovih elemenata, kako bi se postigli dugotrajni rezultati i osiguralo zdravlje i lepota osmeha.

Jedna od ključnih prednosti Damon sistema je njegova sposobnost da stvori idealan luk zuba. Ova harmonična zakrivljenost luka ima pozitivan uticaj na celokupan izgled lica pacijenta. Zahvaljujući Damon protezama, pacijenti mogu postići širi osmeh koji dodatno poboljšava estetiku lica. Ovaj ortodontski sistem koristi naprednu tehnologiju i inovativne materijale kako bi postigao optimalne rezultate. Osim toga, ispravno postavljeni zubi poboljšavaju funkcionalnost vilice, žvakanje i govor.

Estetski izgled proteze

Estetika je još jedna karakteristika koja se ističe kod Damon proteza. Damon proteze se ističu po svojoj sposobnosti da pruže pacijentima prirodniji izgled tokom lečenja. Zahvaljujući manjim i diskretnijim bravicama, Ove proteze koriste prozirne bravice koje su manje vidljive u odnosu na tradicionalne metalne bravice. To omogućava pacijentima da se osećaju samouvereno tokom terapije, posebno u situacijama kada je estetika od velike važnosti, poput poslovnih ili društvenih događaja.

Zaključak

I na kraju da sumiramo :

Damon sistem ortodoncije predstavlja značajan napredak u odnosu na tradicionalne proteze. Ova inovativna tehnologija donosi brojne prednosti koje poboljšavaju iskustvo pacijenta i efikasnost terapije.

Jedna od ključnih prednosti Damon sistema je smanjenje trajanja tretmana. Zahvaljujući naprednim žicama i posebnim bravicama, koje omogućavaju manje trenja, zubi se kreću brže i efikasnije nego kod tradicionalnih proteza. To znači da pacijenti mogu postići željene rezultate u kraćem vremenskom periodu, što smanjuje ukupnu dužinu ortodontske terapije.

Još jedna prednost Damon sistema je veći nivo udobnosti za pacijente. Ove proteze koriste manje sile za pomeranje zuba, što rezultira manjim nelagodnostima i bolovima tokom tretmana. Bravice su dizajnirane tako da imaju glatku površinu i niski profil, što minimizira iritaciju usne sluzokože. Pacijenti takođe imaju mogućnost da koriste samoligirajuće bravice koje ne zahtevaju gumice, čime se smanjuje potreba za čestim posetama stomatologu radi promene ligatura.

Estetski aspekt takođe predstavlja prednost Damon sistema. Dizajn ovih bravica je takav da su manje primetne i lako se prilagođavaju obliku zuba. U poređenju sa tradicionalnim metalnim bravicama, Damon proteze pružaju estetski prijatniji izgled.

Damon sistem takođe pruža prednost boljeg održavanja oralne higijene. Bravice su dizajnirane tako da se lako čiste, a njihova glatka površina smanjuje zadržavanje bakterija i naslaga. Ovo olakšava održavanje zdravlja zuba i desni tokom terapije, smanjujući rizik od karijesa i oboljenja desni.

U zaključku, Damon sistem donosi mnoge prednosti u odnosu na tradicionalne proteze. Smanjeno vreme trajanja terapije, veći nivo udobnosti, estetske prednosti i bolje održavanje oralne higijene čine ovaj sistem atraktivnim izborom za pacijente koji žele brze, efikasne i prijatne ortodontske tretmane.

Hiperdoncija – višak zuba u vilici

Hiperdoncija je pojava u stomatologiji koja se odnosi na prisustvo većeg broja zuba nego što je uobičajeno u ljudskoj vilici. Dok se normalno smatra da odrasla osoba ima 32 zuba, hiperdoncija se javlja kada osoba ima više od tog broja.

Termin “hiperdontija” dolazi od grčkih riječi “hyper” što znači “više” i “dontia” što znači “zubi”.

Hiperdoncija može biti prisutna kod pojedinih osoba već od rođenja ili se može razviti tokom života. Ova pojava može biti nasledna ili se može javiti kao rezultat genetskih mutacija ili drugih faktora. U nekim slučajevima, hiperdoncija je povezana s određenim sindromima ili genetskim bolestima.

Kada je reč o dijagnostici hiperdoncije, stomatolozi koriste rendgenske snimke vilica kako bi identifikovali višak zuba. Važno je pravovremeno prepoznati hiperdonciju jer može dovesti do različitih komplikacija, uključujući probleme s rastom i razvojem drugih zuba, nepravilno postavljanje vilica, kao i poteškoće u oralnoj higijeni.

Lečenje hiperdoncije zavisi od individualnog slučaja. U nekim situacijama, višak zuba može biti izvađen kako bi se održala normalna funkcija i estetika usne šupljine. U drugim slučajevima, vaš stomatolog može preporučiti ortodontske procedure za ispravljanje nepravilnosti.

Pravilna dijagnoza i odgovarajuće lečenje hiperdoncije od strane stomatologa su ključni za očuvanje oralnog zdravlja i prevenciju potencijalnih problema koji mogu nastati usled ovog stanja.

 

Zašto nastaje hiperdoncija

Nastajanje hiperdoncije može biti rezultat različitih faktora i mehanizama.

  1. Genetski faktori: Hiperdoncija može biti nasledna, što znači da se prenosi s generacije na generaciju. Određene genetske mutacije ili varijacije mogu uticati na razvoj zuba i rezultirati stvaranjem više zuba nego što je uobičajeno. Ove genetske promene mogu uticati na aktivnost specifičnih molekula i signalnih puteva koji su odgovorni za regulaciju razvoja zuba.
  2. Prekidi u razvoju zuba: Tokom embrionalnog razvoja, zubi se razvijaju iz tkiva nazvanog zubna čahura. Prekidi u ovom razvojnom procesu mogu dovesti do pojave dodatnih zuba. Na primer, ako se u procesu deobe ćelija dogodi greška, može doći do stvaranja više od jedne zubne čahure za određeni zub, što rezultira pojavom dodatnih zuba.
  3. Trauma ili oštećenje zuba: Trauma ili oštećenje zuba može podstaći stvaranje hiperdoncije. Nakon ozlede, regenerativni procesi u telu mogu pokrenuti abnormalni rast dodatnih zuba kao pokušaj zamene izgubljenog zuba.
  4. Endokrini poremećaji: Određeni endokrini poremećaji, kao npr. hiperaktivnosti štitne žlezde ili hormonalna neravnoteža, mogu uticati na razvoj zuba i dovesti do pojave hiperdoncije.

Važno je napomenuti da hiperdoncija može biti povezana i s drugim dentalnim stanjima kao što su smanjena veličina zubi (mikrodontija) ili odsustvo nekih zuba (hipodoncija). Takođe, hiperdoncija može se javiti pojedinačno ili kao dio genetskog sindroma.

 

Vrste hiperdoncije

Postoji nekoliko vrsta hiperdoncije:

  1. Supplementarna hiperdoncija: Ova vrsta hiperdoncije javlja se kada osoba ima dodatne zube van normalnog broja koji se očekuje da izrastu. Ti dodatni zubi se nazivaju supernumerarni zubi i mogu biti prisutni u bilo kom delu vilice.
  2. Hiperdoncija u vidu razdvajanja: Ova vrsta hiperdoncije karakteriše se prisustvom razdvojenih zuba. Umesto da se zubi normalno rasporede, mogu se pojaviti dodatni zubi između postojećih zuba, što dovodi do razmaka između njih.
  3. Hiperdoncija u vidu zadržavanja mlečnih zuba: Obično se očekuje da će mlečni zubi ispasti kako se stalni zubi budu razvijali. Međutim, kod osoba sa hiperdoncijom, mlečni zubi mogu da ostatanu na svom mesti i ne ispadnu, a stalni zubi mogu izrasti paralelno sa njima.
  4. Regionalna hiperdoncija: Ova vrsta hiperdoncije karakteriše se prisustvom dodatnih zuba samo u određenim regionima vilica. Na primer, može se javiti hiperdoncija samo u prednjem delu vilice, dok su ostali delovi normalni.

 

Komplikacije do kojih hiperdoncija može dovesti

Kao što smo već napomenuli hiperdoncija je stanje koje se karakteriše prisustvom viška zuba u vilici. Ovo stanje može izazvati različite komplikacije koje mogu zahtevati stomatološku intervenciju.

Evo nekoliko potencijalnih komplikacija do kojih može doći zbog hiperdoncije:

  1. ‘Gužva’ u vilici: Hiperdoncija može dovesti do pretrpanosti u vilici, gde se višak zuba ne može pravilno smestiti. Ovo izazva neravnotežu u zagrižaju i otežava pravilno žvakanje hrane.
  2. Problemi sa rastom i razvojem: Višak zuba može ometati normalan rast i razvoj drugih zuba u vilici. Ovo može dovesti do iskrivljenog rasporeda zuba, rotacija ili pomeranja zuba iz njihovih prirodnih pozicija.
  3. Promene u zagrižaju: Hiperdoncija može izazvati promene u zagrižaju, što može dovesti do nepravilnog spajanja zuba prilikom zatvaranja vilica. Ovo uzrokuje neujednačeno trošenje zuba i moguće probleme sa temporomandibularnim zglobom.
  4. Estetski problemi: Višak zuba može uticati na izgled osmeha i lica. Nepravilan raspored i pretrpanost zuba mogu dovesti do nepravilnosti u izgledu, što može uticati na samopouzdanje pacijenta.
  5. Otežano održavanje oralne higijene: Prisustvo viška zuba može otežati pravilno čišćenje i održavanje oralne higijene. Teškoće u pristupu tim područjima mogu povećati rizik od karijesa, upale desni i drugih oralnih infekcija.

 

Zahvati za eliminisanje hiperdoncije

Jedan od tretmana za elminaciju hiperdoncije je ekstrakcija suvišnih zuba. Nakon pažljive analize i dijagnostike, stomatolog će odlučiti koje zube treba ukloniti kako bi se postigao pravilan sklad u ustima. Ekstrakcija je neophodna ako su suvišni zubi uzrokovali probleme sa zagrižajem ili izazvali nepravilnosti u rasporedu ostalih zuba.

U nekim slučajevima, primenjuje se ortodontska terapija. Ortodont će koristiti bravice ili providne alignere kako bi pomogao u ispravljanju položaja zuba i pravilnom rasporedu u vilici. Ovaj tretman može biti dugotrajan, ali je često neophodan kako bi se postigao dugoročni uspeh u eliminisanju hiperdoncije.

U retkim situacijama, hirurška intervencija će biti neophodna za uklanjanje suvišnih zuba koji su duboko ukorenjeni ili koji ometaju normalan rast drugih zuba. Ova procedura se obično izvodi pod opštom anestezijom i zahteva period oporavka.

Važno je napomenuti da je svaki slučaj hiperdoncije jedinstven, i da su tretmani uvek prilagođeni individualnim potrebama pacijenta. Konsultacija sa stomatologom je ključna kako bi se odredio najbolji pristup u eliminaciji hiperdoncije i postigao optimalan oralni zdravstveni rezultat.

 

Zaključak

Hiperdoncija je pojava kod koje se u oralnoj šupljini javlja više zuba nego što je uobičajeno. Ova anomalija može biti rezultat genetskog faktora ili uticaja okoline.  Na osnovu analize dostupnih istraživanja i kliničkog iskustva, možemo izvući nekoliko zaključaka o hiperdonciji.

Prvo, hiperdoncija može biti prisutna kod pojedinaca svih uzrasta, ali je češća kod dece. Uzroci mogu varirati, ali nasledni faktori igraju značajnu ulogu. Genetske mutacije ili nasledni poremećaji mogu dovesti do nepravilnog razvoja zuba, što rezultira viškom zuba.

Drugo, hiperdoncija može predstavljati izazov za pacijenta i stomatologa. Višak zuba može izazvati nepravilan raspored u vilici, povećan rizik od karijesa, problema sa zagrižajem i estetske nedostatke. Pored toga, može dovesti do prenatrpanosti i nedostatka prostora za normalan rast i razvoj zuba.

Treće, dijagnostika hiperdoncije zahteva detaljnu kliničku procenu i rendgensku analizu. Stomatolog će pažljivo pregledati oralnu šupljinu i uzeti rendgenske snimke kako bi utvrdio prisustvo i položaj svih zuba. Ovo je važno za postavljanje tačne dijagnoze i planiranje adekvatnog tretmana.

Četvrto, lečenje hiperdoncije obično podrazumeva različite pristupe. U nekim slučajevima, pacijentima se preporučuje ekstrakcija viška zuba kako bi se uspostavio pravilan zagrižaj i otklonili potencijalni problemi. U drugim situacijama, ortodontski tretman će biti neophodan kako bi se ispravili nepravilni rasporedi zuba.

Peto, odlasci kod stomatologa i praćenje stanja pacijenata sa hiperdoncijom je od suštinske važnosti. Redovni stomatološki pregledi su neophodni kako bi se pravovremeno otkrili i tretirali eventualni problemi. Edukacija pacijenata o oralnoj higijeni i preventivnim merama takođe igra važnu ulogu u održavanju oralnog zdravlja kod osoba sa hiperdoncijom.

U zaključku, hiperdoncija je kompleksna dentalna anomalija koja zahteva pažljivu dijagnostiku, planiranje tretmana i praćenje.

Ortodontske bravice

Ortodontske bravice su jedan od najčešće primenjivanih metoda u ortodonciji za korekciju nepravilnosti u položaju zuba. Ova terapijska tehnika je postala izuzetno popularna i široko prihvaćena kao efikasno sredstvo za postizanje lepšeg osmeha i pravilnog zagrižaja.

Bravice se koriste za ispravljanje raznih problema, kao što su prekomerna ili nepravilna protruzija zuba, zubi koji su zbijeni ili rotirani, preklapanje zuba ili nepravilan zagrižaj. One pružaju preciznu kontrolu nad pomeranjem zuba i omogućavaju ortodontu da postigne optimalan rezultat.

Postoji nekoliko vrsta ortodontskih bravica koje se mogu koristiti, kao što su metalne bravice, keramičke bravice i transparentne ili providne bravice. Metalne bravice su najčešće korišćene i najizdržljivije, dok keramičke bravice pružaju estetsku prednost jer su manje vidljive. Transparentne bravice su najnoviji napredak u ortodonciji, jer su gotovo neprimetne i pružaju veću diskreciju pacijentima.

Bravice se sastoje od malih delova, koji se nazivaju bravice ili slotovi, koji se postavljaju na svaki zub, i žica koja se koristi za pomeranje zuba u željeni položaj. Ortodontske bravice rade tako što primenjuju blagi pritisak na zube tokom dužeg vremenskog perioda, što rezultira postepenim pomeranjem zuba u pravilan položaj.

Ova terapija zahteva stručnost i iskustvo ortodonta kako bi se postigao optimalan rezultat. Ortodonti koriste napredne dijagnostičke tehnike, kao što su rendgenski snimci i otisci vilica, kako bi precizno planirali i individualizovali terapiju za svakog pacijenta.

U ovom tekstu ćemo istražiti detalje o ortodontskim bravicama, njihovim komponentama, prednostima i potencijalnim neželjenim efektima. Takođe ćemo razmotriti različite vrste bravica i njihove karakteristike. Kroz sveobuhvatno razumevanje ortodontskih bravica, nadamo se da ćete dobiti bolji uvid u ovu terapijsku metodu i u njen značaj u cilju postizanja zdravog i lepog osmeha.

 

Postupak postavljanja ortodontskih bravica

1. Pregled pacijenta

Prvi korak u postavljanju ortodontskih bravica je pregled pacijenta. Vaš stomatolog će pažljivo pregledati zube, vilice i usta kako bi procenio stanje i utvrdio da li su ortodontske bravice odgovarajući tretman za pacijenta.

2. Snimanje rendgenskih snimaka i uzimanje otisaka zuba

Nakon pregleda, stomatolog će obično zatražiti rendgenske snimke vilica i otiske zuba. Rendgenski snimci pomažu stomatologu da dobije detaljniji uvid u položaj zuba i kostiju, dok se otisci zuba koriste za pravljenje modela vilica.

3. Planiranje tretmana

Na osnovu pregleda, rendgenskih snimaka i otisaka, stomatolog će izraditi plan tretmana. Ovo uključuje određivanje redosleda postavljanja bravica, vrste bravica koje će se koristiti i očekivano trajanje tretmana.

4. Priprema zuba

Pre postavljanja ortodontskih bravica, zubi se moraju pripremiti. Stomatolog će pažljivo očistiti površine zuba kako bi se uklonile naslage i omogućila bolja vezanost bravica. U nekim slučajevima, može biti potrebno i ukloniti mali deo zubne gleđi kako bi se postigao optimalan položaj zuba.

5. Postavljanje bravica

Kada su zubi pripremljeni, stomatolog će početi sa postavljanjem ortodontskih bravica. Bravice se fiksiraju na svaki zub pomoću specijalnog cementa ili kompozitnog materijala. Nakon postavljanja bravica, stomatolog će umetnuti lukove u bravice i pričvrstiti ih pomoću gumica ili metalnih ligatura.

6. Podešavanje bravica i redovne posete stomatologu

Nakon postavljanja bravica, pacijent će biti upućen na redovne posete stomatologu radi podešavanja bravica. Tokom ovih poseta, stomatolog će prilagođavati lukove i vršiti potrebna podešavanja kako bi se postigao željeni rezultat. U nekim slučajevima, može biti potrebno dodavanje ili zamena gumica ili ligatura.

7. Uklanjanje bravica i retencija

Kada je postignut željeni rezultat, stomatolog će ukloniti ortodontske brave. Nakon uklanjanja, pacijentu će biti propisane retencijske naprave kako bi se održao postignuti rezultat. To mogu biti retencione pločice, fiksni ili mobilni aparati koji se nose određeno vreme.

Važno je napomenuti da je svaki slučaj jedinstven i da će postupak postavljanja ortodontskih bravica možda varirati u zavisnosti od individualnih potreba pacijenta. Stomatolog će pružiti detaljna uputstva i savete tokom celokupnog procesa tretmana.

 

Vrste ortodontskih bravica

Evo nekoliko najčešćih vrsta:

    1. Metalne bravice: Metalne bravice su najčešći oblik ortodontskih bravica. Sastoje se od metalnih bravica koje se postavljaju na prednju stranu zuba, povezane tankim metalnim žicama. Metalne bravice su izdržljive i efikasne u ispravljanju različitih ortodontskih problema.
    2. Keramičke bravice: Keramičke bravice su slične metalnim bravicama, ali su izrađene od prozirnog ili bojenog keramičkog materijala. One su manje vidljive na zubima u poređenju sa metalnim bravicama, što čini da su estetski prihvatljivije. Ipak, keramičke bravice mogu biti nešto skuplje od metalnih bravica i zahtevaju pažljivije održavanje.
    3. Lingvalne bravice: Lingvalne bravice su postavljene na zadnju stranu zuba, tako da su potpuno nevidljive spolja. One se izrađuju po meri pacijenta i postavljaju se na unutrašnju stranu zuba. Lingvalne bravice su vrlo diskretne, ali mogu biti skuplje od drugih vrsta bravica. Takođe, može biti potrebno vreme za prilagođavanje govora i osećajnosti jezika nakon njihove ugradnje.
    4. Transparentne bravice: Transparentne bravice su napravljene od prozirnih, gotovo neprimetnih materijala kao što je porcelan ili polikarbonat. One se postavljaju na prednju stranu zuba i koriste se za blage do umerene slučajeve ortodontskih problema. Transparentne bravice su estetski prihvatljive, ali mogu biti skuplje i zahtevaju redovno održavanje.
    5. Invisalign: Invisalign je sistem ortodontskog ispravljanja zuba koji se sastoji od skupova providnih, izrađenih po meri plastičnih aparatića koji se nazivaju aligneri. Aligneri se menjaju svake dve nedelje kako bi postepeno pomerili zube u željeni položaj. Invisalign je popularan zbog svoje gotovo nevidljive prirode i mogućnosti skidanja prilikom obroka ili pranja zuba. O ovoj vrsti ispravljanja zuba smo već pisali te o njoj možete više pročitati ovde.

 

Ligirajuće i samoligirajuće ortodontske bravice

  • Ligirajuće ortodontske bravice: Ligirajuće bravice su tradicionalni tip bravica koje se koriste u ortodonciji. One se sastoje od metalnih ili keramičkih bravica koje su pričvršćene na zube pomoću metalnih traka (ligatura) ili elastičnih prstenova. Ligature služe za pričvršćivanje ortodontskog luka na bravice. Ove bravice zahtevaju redovno stavljanje i menjanje ligatura tokom terapije. Ligirajuće bravice pružaju ortodontu veću kontrolu nad kretanjem zuba, jer se ligature mogu koristiti za precizno podešavanje sila koje deluju na zube.
  • Samoligirajuće ortodontske bravice (Damon sistem bravica): Samoligirajuće bravice su moderniji tip bravica koji eliminiše potrebu za ligaturama. One imaju mehanizam u samoj bravici koji drži ortodontski luk na mestu, što znači da nema potrebe za spoljnim ligaturama. Ove bravice koriste posebne zaklopke, klipove ili bravice sa zakretnim poklopcem kako bi zadržale luk na mestu. Samoligirajuće bravice omogućavaju manje trenja tokom pomeranja zuba i smanjuju potrebu za čestim posetama ortodontu radi zamene ligatura. Takođe, samoligirajuće bravice mogu omogućiti brže rezultate u odnosu na ligirajuće bravice.

Važno je napomenuti da su i ligirajuće i samoligirajuće bravice efikasne u ispravljanju zuba, ali ortodont može preporučiti jedan tip bravica u odnosu na drugi, uzimajući u obzir specifične potrebe pacijenta. Odluka o odabiru vrste bravica zavisi od individualnih okolnosti, preferencija pacijenta i dijagnoze ortodonta. Stomatolog će uzeti u obzir faktore poput kompleksnosti slučaja, estetike, brzine tretmana i udobnosti pri odlučivanju koji tip bravica najbolje odgovara pacijentu.

Razlike između ligirajućih i samoligirajućih ortodontskih bravica

Evo 10 osnovnih razlika između ova dva tipa bravica:

  1. Način fiksiranja žice: U ligirajućim bravicama, žica se fiksira pomoću elastičnih ligatura ili gumica koje se postavljaju preko bravica. Sa druge strane, samoligirajuće bravice imaju integrisani mehanizam za fiksiranje žice, što znači da ne zahtevaju upotrebu ligatura.
  2. Brzina tretmana: Samoligirajuće bravice se smatraju efikasnijim u bržem postizanju željenih rezultata. Ova vrsta bravica omogućava manje trenja između bravica i žice, što može dovesti do bržeg pomeranja zuba.
  3. Održavanje oralne higijene: Samoligirajuće bravice olakšavaju održavanje oralne higijene jer nemaju elastične ligature koje mogu zadržavati hranu i otežavati čišćenje. Ligirajuće bravice, sa druge strane, mogu zahtevati dodatni trud prilikom čišćenja.
  4. Potreba za prilagođavanjem bravica: Ligirajuće bravice zahtevaju redovno prilagođavanje ligatura tokom tretmana kako bi se održao pritisak na zube. Samoligirajuće bravice obično ne zahtevaju ovo prilagođavanje jer imaju integrisani mehanizam za fiksiranje žice.
  5. Neophodnost ekstrakcije zuba: U nekim slučajevima, samoligirajuće bravice mogu smanjiti potrebu za ekstrakcijom zuba tokom ortodontskog tretmana. Ova vrsta bravica omogućava bolju kontrolu pomeranja zuba, što može rezultirati manjom potrebom za vađenjem zuba.
  6. Diskretnost: Samoligirajuće bravice obično imaju manji profil i tanje dizajnirane bravice u poređenju sa ligirajućim bravicama. To ih čini diskretnijim izborom za pacijente koji žele manje primetne bravice.
  7. Trenje: Ligirajuće bravice, zbog prisustva elastičnih ligatura, mogu stvarati više trenja između bravica i žice. Samoligirajuće bravice smanjuju trenje, što može rezultirati udobnijim iskustvom za pacijenta.
  8. Potreba za posetama stomatologu: U nekim slučajevima, samoligirajuće bravice mogu zahtevati manje poseta stomatologu tokom tretmana. Integrirani mehanizam za fiksiranje žice omogućava veću kontrolu pomeranja zuba, što može smanjiti broj poseta.
  9. Trošak tretmana: Samoligirajuće bravice mogu biti skuplje od ligirajućih bravica zbog naprednije tehnologije i dizajna. Međutim, ovo može varirati u zavisnosti od specifičnih okolnosti i lokacije.
  10. Primena u različitim slučajevima: Ligirajuće bravice se tradicionalno koriste za sve vrste ortodontskih slučajeva, dok samoligirajuće bravice obično nalaze primenu u određenim situacijama, kao što su blaži slučajevi nepravilnosti zuba ili slučajevi koji zahtevaju manje ekstrakcija zuba.

Važno je napomenuti da ove razlike mogu varirati u zavisnosti od specifičnog sistema ligirajućih i samoligirajućih bravica koji se koristi, kao i od individualnih potreba pacijenta. Konsultacija sa stomatologom ortodontom je ključna kako bi se odabrao pravi sistem bravica za određeni slučaj.

 

Održavanje

Održavanje ortodontskih bravica je izuzetno važno kako biste postigli optimalne rezultate tokom ortodontskog lečenja. Bravice su postavljene na zube kako bi ispravile njihov položaj i dobile lep osmeh, ali zahtevaju posebnu pažnju i negu. Evo nekoliko ključnih saveta za održavanje ortodontskih bravica:

Pravilno pranje zuba:

Redovno pranje zuba je ključno za održavanje oralne higijene tokom nošenja bravica. Preporučuje se pranje zuba najmanje dva puta dnevno, koristeći meku četkicu i pastu za zube koju vam je preporučio vaš stomatolog. Budite pažljivi prilikom čišćenja oko bravica kako biste uklonili naslage hrane i plaka.

Upotreba interdentalne četkice:

Pored redovne četkice, preporučuje se i korišćenje interdentalne četkice za čišćenje prostora između bravica i zuba. Ova četkica je tanja i omogućava vam da dostignete teže pristupačna mesta.

Korišćenje konca za zube:

Konac za zube je još jedan važan deo oralne higijene. Može biti izazovno koristiti konac sa ortodontskim bravicama, ali postoje posebni alati poput navlake za konac (flossette) ili konca sa tvrdim krajevima koji mogu olakšati ovaj proces. Obratite se svom stomatologu za preporuku i uputstva o pravilnoj tehnici korišćenja konca.

Izbegavanje tvrde i lepljive hrane:

Tokom nošenja ortodontskih bravica, trebalo bi izbegavati tvrdu i lepljivu hranu koja može oštetiti bravice ili se zaglaviti u njima. Neki primeri hrane koju bi trebalo izbegavati su karamela, žvake, tvrde voćka poput jabuka ili krušaka, kao i tvrdi slatkiši. Obratite pažnju na svoju ishranu i birajte mekšu hranu koja je lakša za žvakanje.

Redovne posete stomatologu:

Redovne posete stomatologu su neophodne tokom nošenja ortodontskih bravica. Stomatolog će pratiti napredak vašeg lečenja i praviti potrebne prilagođaje. Ove posete su takođe prilika da se očisti i pregleda vaša oprema za nošenje, uključujući brave, gumice i žice.

 

Zaključak 

Ortodontska bravica je efikasno i popularno sredstvo za korekciju zubnih nepravilnosti i postizanje pravilnog položaja zuba. Ova ortodontska terapija pruža brojne prednosti pacijentima, uključujući poboljšanje estetike osmeha, funkcionalnosti zuba i ukupnog oralnog zdravlja.

Pravilno postavljena ortodontska bravica deluje na zube primenom blage sile, postupno ih pomičući prema željenom položaju. Ovaj postupak omogućava pravilno poravnanje zuba, ispravljanje okluzalnih problema, ispravljanje nepravilnih ugriza i poboljšanje funkcionalnosti zuba za žvakanje i govor.

Uz estetske prednosti, ortodontska bravica takođe ima pozitivan uticaj na oralno zdravlje. Pravilno poravnati zubi su lakši za čišćenje, a samim tim je smanjen rizik od karijesa, gingivitisa i drugih oralnih bolesti. Osim toga, ispravljeni zubi mogu smanjiti abnormalno trošenje zubne gleđi, kao i probleme s temporomandibularnim (viličnim) zglobom.

Uz napredak tehnologije, ortodontske bravice su postale udobnije i diskretnije nego ikad pre. Pacijenti mogu birati između različitih vrsta bravica, uključujući konvencionalne metalne bravice, keramičke bravice i providne bravice. Ovo omogućava pacijentima da odaberu najprikladniju opciju za svoje individualne potrebe i estetske preferencije.

Važno je napomenuti da uspešnost ortodontske terapije bravicama zavisi isključivo od suradnje pacijenta. Redovne posete stomatologu, pravilna higijena usne šupljine i pridržavanje uputstava su ključni faktori za postizanje optimalnih rezultata.

Ortodontska bravica predstavlja delotvornu metodu za ispravljanje zubnih nepravilnosti i postizanje pravilnog položaja zuba. Ova terapija donosi brojne estetske, funkcionalne i zdravstvene prednosti pacijentima. Uz odgovarajuću brigu i saradnju sa vašim stomatologom, ortodontske bravice mogu transformisati osmeh i doprineti celokupnom oralnom zdravlju.

Bele ili crne plombe – izgled ili funkcionalnost?

Bele ili crne plombe – izgled ili funkcionalnost? Većina ljudi se ponekad nađe u situaciji da se upravo ovo zapitaju kada posete svog zubara. Mnogi ne razumeju i ne znaju osnovne razlike između crnih i belih plombi, te ćemo u ovom tekstu pokušati da pružimo što jasnije objašnjenje.

Reč plomba vodi poreklo od francuske reči “plomb” koja znači “pečat” .

Plombe predstavljaju veštačko punjenje kojim se ispunjava rupa u zubu, nastala mehaničkim uklanjanjem karijesa ili saniranjem frakture dela zuba. U zavisnosti od materijala od kojih su napravljenje, plombe mogu biti crne ili bele.

Pre svega, vrlo je važno naglasiti da odluka o odabiru materijala treba da bude doneta u dogovoru sa vašim stomatologom, koji će proceniti količinu oštećenja i preporučiti najbolji izbor za vaš zub. Bez obzira na to koji materijal se odabere, plombe su važan deo oralne higijene i pomažu u sprečavanju daljeg propadanja zuba.

 

Kako se plomba stavlja na zub

Postupak stavljanja plombe na zub počinje sa detaljnom dijagnostikom i planiranjem lečenja. U prvom koraku, pregledamo pacijentov zub i pravimo rendgenski snimak kako bismo odredili veličinu karijesa ili oštećenja na zubu.

Nakon toga, potrebno je pripremiti zub za postavljanje. To se obično radi u nekoliko koraka.

Prvo se lokalno anestezira područje oko zuba kako bi se ublažila bol i neprijatnost. Zatim, koristimo različite alate za uklanjanje karijesa ili oštećenja zuba, kao i alate za oblikovanje zuba.

Kada je zub pripremljen, sledi odabir odgovarajuće vrste plombe. Postoje različite vrste plombi, poput amalgamskih, keramičkih ili kompozitnih, a svaka ima svoje prednosti i nedostatke. Odabir prave vrste zavisi od veličine karijesa, kao i od lokacije zuba.

Nakon odabira odgovarajuće plombe, sledi postavljanje. Pre samog postavljanja, stomatolog proverava da li su sve površine zuba dobro očišćene i osušene. Nakon toga, plomba se postavlja u pripremljeni zub, a stomatolog pritiska i oblikuje masu kako bi se osigurao dobar kontakt sa zubom i izbjegle nepravilnosti u zagrižaju.

Konačno, proveravamo da li su zubi u pravilnom zagrižaju te obavljamo fina podešavanja, ako je potrebno. U većini slučajeva, postupak stavljanja plombe na zub traje samo nekoliko minuta, nakon čega pacijent može napustiti ordinaciju. Međutim, važno je da se pacijent pridržava preporuke stomatologa o održavanju oralne higijene i redovnim pregledima kako bi se sprečio daljnji razvoj karijesa i oštećenja zuba.

 

Crne plombe

Crne plombe, poznate i kao amalgamske, se astoje od amalgama, legure koja sadrži živu, srebro, bakar, cink i ostale metale.

Veoma su izdržljive i dugo traju. Otporne su na habanje i mogu izdržati veliki pritisak tokom žvakanja hrane. Ovo ih čini pogodnim izborom za popunjavanje zadnjih zuba koji su podložni većim silama žvakanja. Takođe, manje su sklone pucanju u odnosu na neke druge vrste plombi.

Jedna od njihovih prednosti je i relativno niska cena u poređenju sa drugim materijalima za popunjavanje. Ovo ih čini pristupačnim izborom za mnoge pacijente.

Ipak, postoje i neki nedostaci crnih plombi. Estetski aspekt je često glavna briga pacijenata. Budući da su crne, one mogu biti vidljive prilikom smejanja ili otvaranja usta. Ovo može izazvati neprijatnost kod nekih ljudi, posebno ako se plombe nalaze na vidljivim mestima u prednjem delu usta.

Još jedna značajna briga je prisustvo žive u amalgamskim plombama. Iako se crne plombe smatraju sigurnim za upotrebu, neki pacijenti izražavaju zabrinutost zbog potencijalnih efekata žive na zdravlje. Važno je napomenuti da je količina žive u crnim plombama veoma mala i smatra se da je bezbedna. Ipak, ako pacijenti imaju posebne zdravstvene uslove ili brinu o prisustvu žive, mogu razmotriti neke druge alternative za popunjavanje zuba.

 

Bele plombe

Bele plombe su postale popularne u stomatološkoj industriji zbog njihove estetike i funkcionalnosti.

Belu, takođe poznatu kao kompozitnu plombu, čine sintetički materijali koji se sastoje od smole, keramičkih čestica i drugih aditiva. Ovi materijali se koriste za punjenje zuba koji su oštećeni karijesom ili drugim oštećenjima.

Jedna od prednosti belih plombi je njihova sposobnost da se prilagode boji zuba pacijenta. Ovo je važno za pacijente koji žele da imaju prirodan izgled zuba nakon tretmana. Takođe, može se koristiti za popravku oštećenja na prednjim zubima, što je idealno za pacijente koji žele da poboljšaju izgled svog osmeha.

Osim estetskih prednosti, bela plomba ima i nekoliko funkcionalnih prednosti. Bela plomba se može primeniti na manje oštećenja zuba, što znači da stomatolog može ukloniti manje zdravog zubnog tkiva prilikom pripreme za postavljanje plombe. Bela plomba takođe pruža dobru izolaciju, što znači da sprečava ulazak bakterija i drugih štetnih materija u zub.

Ipak, važno je napomenuti da bela plomba ima nekoliko ograničenja. Na primer, nije toliko trajna kao amalgamska plomba koja se sastoji od srebra i drugih metala. Bela plomba se takođe može oštetiti zbog žvakanja tvrde hrane ili pritiska. Ipak, uz odgovarajuću oralnu higijenu i redovne posete stomatologu, bela plomba može trajati dugo i obezbediti pacijentima dugotrajno rešenje za oštećenja zuba.

Vrste belih plombi

  • Kompozitne plombe: Kompozitne plombe su izrađene od smese smole i keramičkih čestica. Ove plombe se direktno nanose na zub i oblikuju, a zatim se očvršćavaju pomoću specijalne svetlosti. Kompozitne plombe su veoma popularne zbog svoje estetike i mogu se koristiti za popunjavanje kaviteta u vidljivim delovima zuba.
  • Keramičke plombe: Keramičke plombe su izrađene od porcelanskog materijala koji je veoma otporan na habanje. Ove plombe se izrađuju u laboratoriji prema otisku zuba pacijenta, a zatim se cementiraju na zub. Keramičke plombe su veoma izdržljive i imaju visoku estetsku vrednost, ali su i skuplje od drugih opcija.

O ovim vrstama plombi smo već pisali, te nešto više o njima možete pročitati ovde.

 

Razlike u trajanju

Važno je napomenuti da trajnost plombe zavisi od mnogih faktora, kao što su oralna higijena pacijenta, navike u ishrani, pravilan zagrižaj i eventualno prisustvo drugih dentalnih problema.

Takođe, veličina i mesto plombe mogu uticati na njenu trajnost. Na primer, veće plombe podložnije su pucanju ili habanju tokom vremena.

U svakom slučaju, redovne posete stomatologu, dobra oralna higijena, kao i održavanje zdravih oralnih navika, ključni su faktori za očuvanje trajnosti bilo koje vrste plombe. Takođe je važno je da pacijenti redovno posećuju stomatologa kako bi se otkrili eventualni problemi sa plombama na vreme i preduzele odgovarajuće mere za očuvanje zuba i njihove funkcionalnosti.

Crne plombe, takođe poznate kao amalgamske plombe, izrađene su od legure srebra, žive, bakra i drugih metala. One su izuzetno izdržljive i poznate po svojoj dugotrajnosti. Crne plombe mogu trajati i do 10 do 15 godina ili čak duže, uz pravilnu oralnu higijenu i redovne posete stomatologu radi održavanja.

S druge strane, bele plombe izrađene su od kombinacije akrilata i keramičkih čestica,  nisu toliko izdržljive kao crne. Obično imaju prosečan vek trajanja od 5 do 7 godina, mada neke mogu trajati i duže, posebno ako su manje i smeštene na manje opterećenim mestima u ustima.

 

Zaključak

Plombe predstavljaju jedan od najčešćih stomatoloških tretmana koji se koriste za popunjavanje šupljina u zubima i obnovu njihove funkcionalnosti. Tradicionalno, crne plombe su se koristile kao dominantna opcija za popunjavanje zuba, dok su bele relativno noviji koncept. Oba tipa imaju svoje prednosti i nedostatke. Izbor između njih zavisi od različitih faktora, kao što su estetika, funkcionalnost i individualne potrebe pacijenta.

Crne plombe su poznate po svojoj dugovečnosti i izdržljivosti, ali estetski su manje prihvatljive zbog svoje tamne boje koja može biti vidljiva prilikom smeškanja. S druge strane, bele su estetski prihvatljivije jer se mogu prilagoditi boji zuba i gotovo su neprimetne.

U poslednjim decenijama, sve veći broj pacijenata preferira bele plombe zbog njihove prirodnije estetike. Takođe, kompozitni materijali koji se koriste za bele plombe postaju sve napredniji i pružaju bolju izdržljivost i trajnost.

Važno je napomenuti da izbor između crnih i belih plombi zavisi od individualnih potreba pacijenta, kao i od mesta i veličine oštećenja na zubu.

Ukratko, crne plombe su izdržljive, ali manje estetski prihvatljive, dok su bele estetski prihvatljivije, ali mogu biti manje izdržljive. Konačan izbor materijala za plombiranje zuba treba da se donese uz konsultaciju sa stomatologom kako bi se postigao najbolji mogući rezultat u smislu funkcionalnosti i estetike.

Dijastema – razmak između zuba

Dijastema je pojam koji se koristi za opisivanje razmaka između zuba. Dijastema, odnosno razmak između zuba, predstavlja jednu od najčešćih estetskih nepravilnosti u ustima pacijenata. Iako nije medicinski problem, dijastema može biti značajan estetski nedostatak i često utiče na samopouzdanje pacijenta.

Razmak između zuba obično se javlja između gornjih centralnih sekutića, ali se može pojaviti i između drugih zuba.

Postoji nekoliko uzroka dijasteme, a među najčešćima su loša postavka zuba, zubne proteze, parodontalni problemi, genetika ili nepravilan razvoj zuba.

Kada pacijent ima problem sa dijastemom, prvi korak je detaljan pregled zuba i desni kako bi se utvrdio uzrok problema. Nakon toga, stomatolog će predložiti odgovarajući tretman koji je najbolji za svakog pojedinačnog pacijenta.

Tretman dijasteme može biti različit, a među najčešćim opcijama su ortodontski zahvati, zubne krunice ili mostovi, kao i estetske intervencije poput plombiranja ili vinira. Odabir tretmana zavisi od specifičnosti slučaja, želja pacijenta i odluke stomatologa.

U ovom postu ćemo detaljnije istražiti ovaj problem i razmotriti različite uzroke, simptome i opcije tretmana za dijasteme.

 

Vrste dijasteme

Ovaj problem se može pojaviti u različitim oblicima, a uzroci mogu biti genetske prirode, ali i uticaj faktora iz okruženja. U zavisnosti od uzroka i oblika, dijasteme se mogu klasifikovati u različite vrste. U nastavku ću detaljnije opisati vrste dijastema.

 

Prema obliku

Dijasteme se prema obliku dele na:

  • Paralelna dijastema se javlja kada su zubi u zubnom nizu u ravnoj liniji, a razmak između njih je konstantan. Ova vrsta dijasteme najčešće se javlja između gornjih središnjih sekutića i često se smatra estetskim problemom. Paralelna dijastema može biti nasledna ili nastati kao posledica navika poput sisanja palca ili upotrebe cucle .
  • Divergentna dijastema se javlja kada su zubi u zubnom nizu u uglu jedan prema drugom, a razmak između njih se povećava prema distalnom kraju. Ova vrsta dijasteme najčešće se javlja između bokova zuba u donjoj čeljusti. Divergentna dijastema može biti posledica gubitka zuba, parodontalne bolesti ili nekog drugog ortodontskog problema.
  • Konvergentna dijastema se javlja kada su zubi u zubnom nizu u uglu jedan prema drugom, a razmak između njih se smanjuje prema distalnom kraju. Ova vrsta dijasteme najčešće se javlja između prednjih zuba u gornjoj čeljusti. Konvergentna dijastema uglavnom je posledica previše širokog zubnog luka ili nedostatka zuba.

 

Estetski problemi koji se javljaju zbog dijastema mogu se rešiti različitim stomatološkim tretmanima. Paralelna dijastema može se riješiti estetskom stomatologijom, kao što su zubne ljuspice ili ortodontskim tretmanom. Divergentna dijastema može se riješiti zubnim mostom, implantatom ili ortodontskim tretmanom. Konvergentna dijastema takođe može rešiti ortodontskim tretmanom ili zubnim ljuspicama.

Prema uzroku

Dijasteme se prema uzroku dele na:

  1. Fiziološka dijastema

Fiziološka dijastema predstavlja prirodan razmak između prednjih zuba u dečjem uzrastu. Ovaj razmak se javlja zbog prirodnog razvoja vilice i postepenog rasta zuba. Kod većine ljudi, ova dijastema nestaje kada izrastu stalni zubi, što se obično događa oko 12. godine života. Međutim, kod nekih ljudi ova dijastema može ostati i nakon što izrastu stalni zubi.

  1. Pseudodijastema

Pseudodijastema predstavlja prividni razmak između zuba koji nije stvaran, već je uzrokovan oblikom zuba i zubnog mesa. Ovaj problem se obično javlja kod ljudi koji imaju uske zube ili zube koji su zakrivljeni prema unutra. Pseudodijastema se može rešiti primenom ortodontskih tretmana koji će primaknuti zube i smanjiti razmak između njih.

  1. Dijastema uzrokovana parodontalnom bolešću

Parodontalna bolest je infekcija zubnog mesa koja može uzrokovati povlačenje desni i stvaranje dijastema. Ovaj problem obično je uzrokovan lošom oralnom higijenom, genetskim faktorima, pušenjem ili nekim drugim faktorima. Lečenje ovog problema podrazumeva tretman za lečenje parodontalne bolesti, kao i primenu drugih tretmana koji će pomoći u rešavanju dijasteme.

  1. Dijastema uzrokovana traumom

Trauma može uzrokovati gubitak jednog ili više zuba, što može dovesti do stvaranja dijasteme. Ovaj problem se rešava primenom implantata, mostova ili drugih vrsta protetičkih rešenja.

  1. Srednja dijastema

Srednja dijastema predstavlja razmak između prednjih zuba koji se javlja u sredini vilice. Ovaj problem se najčešće javlja kod ljudi koji imaju veliki jezik ili kod ljudi koji imaju kratak gornji deo vilice. I ova vrsta dijasteme se rešava primenom ortodontskih tretmana.

 

Šta uzrokuje dijastemu

Postoje mnogi faktori koji mogu uzrokovati nastanak dijasteme, a neki od najčešćih uzroka su:

  1. Genetika: Dijastema može biti nasledna, što znači da je osoba može imati zbog nasleđenih gena od svojih roditelja. Kod nekih ljudi, dijastema se pojavljuje kao deo prirodnog izgleda zuba.
  2. Prostor u zubnom luku: U nekim slučajevima, zubi su jednostavno preveliki za veličinu zubnog luka, što uzrokuje dijastemu. Ovo se često događa s gornjim prednjim zubima, ali se može dogoditi i s drugim zubima.
  3. Prošireni frenulum: Frenulum je mala traka tkiva koja povezuje usne i desni s donjim dijelom usta. Ako je frenulum previše dug ili previše čvrst, može vremenom povući zube ka napred i uzrokovati dijastemu.
  4. Nedostatak zuba: Ukoliko imate jedan ili više izgubljenih zuba, može doći do pojave razmaka. Razlog tome je što susedni zubi mogu početi kliziti napred ili nazad, što rezultira prazninama između zuba. To se događa jer su zubi međusobno povezani i podržavaju se, i to ih drži stabilnim na svom mestu. Kada jedan ili više zuba nedostaje, ta međusobna podrška se smanjuje, što može uzrokovati pomeranje susednih zuba i stvaranje dijasteme.
  5. Pogrešan zagriz: Ponekad dijastemu uzrokuje pogrešan zagriz, što može biti uzrokovano nepravilnim rastom zuba ili problema s vilicom.
  6. Loše navike: Dijastemu mogu uzrokovati loše navike kao što su grickanje noktiju, grickanje olovke ili sisanje palca. Kod beba i male dece može se javiti zbog prevelike upotrebe cucle ili bočice. Ako dete koristi cuclu ili bočicu duže veme, to će zasigurno uticati na razvoj zuba i vilice. Sve ove navike pritiskaju zube gornje vilice ka napred i time uzrokuju stvaranje dijasteme.

 

Problemi koji se mogu javiti ukoliko imate dijastemu

Dijasteme su obično vidljive i lako se uočavaju. Najčešći simptom je vidljiv razmak između zuba, ali osoba sa dijastemom može primetiti i neke druge simptome, kao npr:

  1. Problemi sa žvakanjem – Ako se između bočnih zuba pojavi razmak, to može uzrokovati probleme sa žvakanjem hrane. Osoba može imati poteškoće sa usitnjavanjem hrane na manje komade, što može dovesti do gutanja nedovoljno samlevene i nesažvakane hrane.
  2. Problemi sa govorom – Dijastema između prednjih zuba može uticati na izgovor određenih reči. Na primjer, izgovor nekih slova može biti otežan, a zvuk izobličen zbog razmaka između zuba.
  3. Povećana osjetljivost zuba – Osobe s dijastemom često pate od povećane osjetljivosti zuba na hladnu ili toplu hranu i piće. Razmak između zuba može omogućiti direktan pristup živcima zuba, što dovodi do osjetljivosti na temperaturne promene.
  4. Povećan rizik od karijesa – Dijastema može povećati rizik od karijesa jer hrana i bakterije mogu lako ostati zarobljeni između zuba. To stvara idealno okruženje za rast bakterija koje mogu uzrokovati propadanje zuba, što dovodi do karijesa i drugih problema sa zubima. Redovito čišćenje zuba i poseta stomatologu mogu pomoći u sprečavanju ovih problema.

 

Opcije tretmana za dijastemu

Dijasteme mogu biti posledica prirodnog razvoja, ozlede ili nepravilnog zagrižaja. Mnogi ljudi traže načine za uklanjanje dijasteme zbog estetskih razloga, a neki od tretmana koji pomažu u tome su:

Ortodontska terapija

Ortodontska terapija podrazumeva upotrebu različitih uređaja za ispravljanje zuba i poravnavanje zagrižaja. Kod osoba s dijastemama, ortodontski tretman je uglavnom usmeren na zatvaranje praznine između zuba. Ova terapija obično uključuje korištenje zubnih aparata, ali moguće su i druge opcije, kao što je Invisalign. Ovaj tretman može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina, u zavisnosti od ozbiljnosti dijasteme i drugih faktora.

Bonding

Bonding je tretman koji podrazumeva nanošenje kompozitnog materijala na zube kako bi se popunila dijastema. Ovaj materijal se boji kako bi se uskladio sa prirodnom bojom zuba i oblikuje se kako bi se stvorio glatki, prirodni izgled. Bonding se može obaviti u jednoj poseti stomatologu i obično traje oko sat vremena po zubu.

Viniri

Viniri su tanke ljuspice od porculana koje se postavljaju na prednju stranu zuba kako bi se rešili različiti estetski problemi, između ostalih i dijasteme. Ova terapija uključuje uklanjanje male količine zubne gleđi sa prednje strane zuba kako bi se omogućilo postavljanje ljuspica. Veniri obično traju nekoliko godina i mogu se jednostavno zameniti kada je to potrebno.

Krunice

Krunice su zubni nadoknade koji se postavljaju na postojeći zub kako bi se popravilo oštećenje ili poboljšao izgled zuba. Kod dijastema, krunice se koriste kako bi se zatvorio prostor između zuba. Krunice su izrađene od porculana, metalnih legura ili drugih materijala i obično su potrebne dve posete stomatologu za njihovo postavljanje.

Interdentalna redukcija

Interdentalna redukcija (skraćeno IR) je stomatološka tehnika kojom se uklanja mali deo zubnog materijala radi smanjenja prostora između zuba.

IR se obično izvodi u ordinaciji pomoću posebnih alata, listića za poliranje ili strugača za interdentalnu redukciju. Ovi alati se koriste za postupno uklanjanje malog dela zubnog materijala između zuba. Ovaj postupak je obično bezbolan i ne zahteva anesteziju. Međutim, u nekim slučajevima, pacijenti mogu osjetiti blagu nelagodu ili osetljivost nakon tretmana, što obično prolazi za nekoliko dana.

Interdentalna redukcija se najčešće koristi kao priprema za ortodontske tretmane, kao što su zubni mostovi ili proteze. Kod pacjenata koji nose proteze, IR može pomoći u smanjenju pritiska između zuba i proteze, čime se smanjuje neprijatnost i rizik od oštećenja zuba.

Važno je napomenuti da interdentalna redukcija nije uvijek najbolja opcija za smanjenje dijasteme. U nekim slučajevima, dijastema može biti posledica drugih dentalnih problema, kao što su problemi sa desnima ili veličina i oblik gornje vilice. U tim slučajevima, pacijentu se preporučuje neka druga vrsta stomatološkog tretmana (ortodontski tretman ili hirurški zahvat).

Takođe je važno napomenuti da interdentalna redukcija nije uvek preporučljiva za sve pacijente. Pacijenti s tankom zubnom gleđi ili sa osjetljivim zubima mogu biti loši kandidati za ovu tehniku. Takođe, kod pacijenata sa malo zubnog mesa između zuba, IR može povećati rizik od oštećenja zuba.

 

Zaključak

Dijastema je stanje u kojem postoji vidljivi prostor između zuba, a može biti prisutna u bilo kojem delu zubnog niza. Ovo stanje može biti estetski problem za neke ljude i može ih dovesti do osećaja samosvesti ili nesigurnosti.

Postoji nekoliko razloga za pojavu dijasteme, kao što su nasedni faktori, nepravilni položaj zuba, gubitak zuba i parodontalne bolesti. Takođe, dijastema može biti uzrokovana korišćenjem cucli ili sisanjem prsta u detinjstvu.

Ako osoba oseća neprijatnost zbog dijasteme, postoji nekoliko vrsta efikasnih tretmana za njeno otklanjanje. Ortodontska terapija je uspešna u ispravljanju položaja zuba, dok se u nekim slučajevima za popunjavanje prostora uspešno koriste i zubni implantati ili mostovi.

Bitno je naglasiti da svaki pacijent ima jedinstvene potrebe i ciljeve, što znači da najbolje rješenje za njihove dentalne probleme treba biti prilagođeno upravo njima. Zato je uvek preporučljivo potražiti savet od stručnog stomatologa koji će pomoći u pronalaženju najboljeg rješenja za Vaše specifično stanje.

 

 

Snimanje zuba

Snimanje zuba je jedna od dijagnostičkih najvažnijih tehnika koja se koristi u stomatologiji. Snimanje zuba nam omogućava da vidimo šta se dešava ispod površine zuba. Ova tehnika koristi rendgenske zrake za stvaranje slike zuba na filmu ili na digitalnom ekranu. Snimak zuba omogućava vašem stomatologu da otkrije probleme koji se ne mogu videti golim okom, kao što su karijesi, infekcije, upale, tumori i drugi problemi.

Zašto je snimanje zuba važno

Snimanje zuba, poznato i kao dentalna rendgenografija, omogućava stomatolozima da vide unutar zuba i ispod desni, što nije vidljivo golim okom. Kao što smo već objasnili, ovaj proces nam omogućava da precizno otkrijemo probleme kao što su karijes, infekcije, ciste ili tumori na zubima ili ispod desni.

Bez snimanja zuba, mnogi od ovih problema ne bi mogli biti otkriveni na vreme i mogli bi dovesti do ozbiljnih problema. Na primer, ako se karijes ne otkrije i ne leči na vreme, može dovesti do gubitka zuba ili infekcije koja može uticati na druge delove tela.

Takođe, snimanje zuba je važno za planiranje stomatoloških tretmana, kao što su ugradnja implanta ili zubne proteze. Snimanje nam daje detaljan uvid u stanje vaših zuba i desni, što nam pomaže da planiramo tretmane koji su najbolji za vaše specifične potrebe.

Kako se izvodi snimanje zuba

Snimanje zuba se obično vrši radi dijagnostike i planiranja tretmana. Sam proces snimanja zuba zavisi od tražene vrste snimka zuba. Najčešće korišćena su intraoralna snimanja (kada se senzor ili film postavlja unutar usta pacijenta) i ekstraoralna snimanja (kada se senzor ili film postavlja izvan usta pacijenta).

Intraoralno snimanje zuba se najčešće vrši primenom digitalnih senzora. Senzor se postavlja u ustima pacijenta tako da pokriva zub ili grupu zuba koji se snimaju. Zatim se senzor aktivira i emituje se kratkotrajni zrak gama zračenja koje prolazi kroz zube i senzor i registruje se na kompjuterskom ekranu. Ovaj proces traje samo nekoliko sekundi i omogućava precizno snimanje zuba u različitim projekcijama.

Ekstraoralno snimanje zuba se obično koristi za snimanje vilice u celini, a koristi se ortopanski (OPG) snimak. Pacijent sedi u fotelji, a senzor se postavlja spolja, tako da se vilica postavlja između senzora i filma. Uređaj se pokreće i emituje se kratkotrajno zračenje koje prolazi kroz vilicu i registruje se na filmu. Ovaj proces traje oko 20 sekundi i omogućava precizno snimanje svih zuba u vilici, kao i stanja okolnih kostiju i tkiva.

U oba slučaja, snimanje zuba je bezbolan i relativno brz postupak koji omogućava stomatologu da precizno proceni stanje zuba i planira tretman. Važno je napomenuti da su digitalni senzori koji se koriste za intraoralna boldenone undecylenate effetti collaterali snimanja zuba mnogo manje štetni od tradicionalnih rendgen filmova i emituju značajno manje zračenja, što je od velikog značaja za pacijenta.

Vrste snimanja zuba

Postoje nekoliko vrsta snimanja zuba, a stomatolog će u zavisnosti od vrste problema predložiti neki od njih:

  1. Rendgensko snimanje zuba – Najčešći način snimanja zuba je metoda koja koristi rendgenski film kako bi se dobila slika zuba. U ovom postupku, pacijent stavlja malu filmsku pločicu u usta koja se izloži rendgenskom zračenju kako bi se dobila slika zuba. Ova tehnika se obično koristi za otkrivanje karijesa, cista, tumora, te procenu stanja kostiju koje okružuju zube. Osim toga, ovaj postupak se takođe može koristiti za procenu stanja korena zuba i za planiranje ortodontskog lečenja. Važno je napomenuti da se ova tehnika koristi sa oprezom i da su sva potrebna sigurnosna pravila uvek ispoštovana kako bi se umanjio rizik od izlaganja pacijenta rendgenskom zračenju.
  2. Digitalno snimanje zuba  – Ova vrsta snimanja zuba koristi digitalni senzor za stvaranje slike zuba. U ovoj metodi koristi se senzor koji se postavlja u usta pacijenta, umesto filmske ploče. Senzor emituje električni signal koji se pretvara u digitalnu sliku na kompjuteru. Prednost ove metode je u tome što se slike mogu odmah videti na monitoru. Samim tim je čini bržom i preciznijom u odnosu na tradicionalni film.
  3. Panoramsko snimanje zuba – Još jedan način za snimanje zuba je intraoralni skener koji predstavlja naprednu tehnologiju u stomatologiji. Ova metoda koristi posebne uređaje koji emituju svetlosne signale i tako stvaraju preciznu 3D sliku zuba. Prednost ove metode je što je neinvazivna i bezbolna, te se može koristiti u planiranju i izradi raznih stomatoloških pomagala poput krunica, mostova i zubnih implantata. Osim toga, intraoralni skener omogućava brzo i jednostavno snimanje zuba, što smanjuje vreme koje pacijent provede u ordinaciji, a samim tim i stres koji se može javiti kod nekih pacijenata.

Ortopan, dentalni radiogram i CBCT

Ortopan

Ovo je klasičan snimak gornje i donje vilice koji obuhvata sve zube, donjo-vilični zglob, kao i sinuse gornje vilice.

Kada posetite svog lekara, najverovatnije će vam biti zatražen Ortopan snimak. On pruža sveobuhvatan pregled zuba u obe vilice, kao i stanje viličnih zglobova i dela viličnih sinusa. Osim zuba koji su vidljivi u ustima, na ovom snimku su vidljivi i zubi koji još nisu izrasli, što može pomoći u proceni njihovog položaja i zdravlja.

Ovaj snimak takođe pruža informacije o položaju korenova zuba, njihovom međusobnom odnosu i stanju kosti obe vilice. Ortopan snimak se često koristi za opšti pregled i kontrolu posle dužeg vremena. Zahvaljujući njemu, lekar može da dobije jasnu sliku o vašem oralnom zdravlju i da na osnovu toga preporuči odgovarajući tretman.

 

Dentalni radiogram

Dentalni radiogram, poznat i kao ‘mali snimak’, predstavlja jednu vrstu snimka zuba na kojem se jasno vide nekoliko susednih zuba, najčešće dva do tri zuba. Ovaj snimak se smatra preciznijim u odnosu na Ortopan, jer je polje koje se prikazuje znatno manje. Zbog toga se često koristi prilikom dijagnostikovanja problema sa zubima koji izazivaju sumnju, kao i prilikom kontrola i lečenja zuba.

 

CBCT

3D snimak ili CBCT (Cone Beam Computed Tomography) je najnoviji način snimanja u stomatološkoj radiologiji koji se odlikuje izuzetnom preciznošću i koristi tehnologiju sličnu medicinskom skeneru, ali uz značajno manju dozu zračenja. Ovaj vid snimanja omogućava prikazivanje objekata u tri dimenzije, što se postiže uz pomoć velikog broja presjeka koje aparat pravi. Za razliku od tradicionalnih ortopanskih snimaka koji prikazuju samo dvodimenzionalne slike, 3D snimak zadržava odnos struktura u tri dimenzije, prikazujući visinu, dužinu i širinu svih struktura, uz očuvanje njihovog stvarnog odnosa.

3D snimak se najčešće koristi prilikom oralno-hirurških zahvata, ugradnje dentalnih implanta i lečenja zuba sa više korenova. Budući da ova tehnologija omogućava precizno određivanje veličine, oblika i pozicije anatomskih struktura, kao i planiranje i simulaciju različitih stomatoloških procedura, postaje sve popularnija u stomatološkoj praksi. Uz to, značajno smanjenje doze zračenja koje pacijent prima, predstavlja veliku prednost ove tehnologije u odnosu na druge tradicionalne metode snimanja u stomatološkoj radiologiji.

 

Razlike između 2D i 3D snimka zuba 

2D i 3D snimanje zuba se razlikuju po načinu na koji se dobija slika zuba. 2D snimanje zuba se odnosi na tradicionalni rendgenski snimak, dok se 3D snimanje zuba odnosi na tzv. CBCT  snimanje.

Evo nekoliko razlika između ova dva načina snimanja zuba:

  1. Preciznost: 3D snimanje je mnogo preciznije od 2D snimanja jer omogućava stomatologu da vidi zub iz svih uglova i dimenzija. U 2D snimanju, stomatolog vidi samo jednu ravnu površinu zuba.
  2. Detalji: 3D snimanje omogućava da se vide detalji koji se ne vide na 2D snimku. Na primer, stomatolog može videti živac i krvne sudove koje prolaze kroz zub.
  3. Dijagnostika: 3D snimanje pomaže u dijagnostici i planiranju tretmana mnogo bolje nego 2D snimanje. Stomatolog može videti stanje zuba i okolnih tkiva u tri dimenzije. Ovo omogućava da se otkriju i dijagnostikuju problemi koji bi mogli biti propušteni na 2D snimku.
  4. Doza zračenja: 3D snimanje obično koristi manju dozu zračenja od 2D snimanja, što ga čini sigurnijim za pacijenta.
  5. Trošak: 3D snimanje je obično skuplje od 2D snimanja, jer zahteva posebnu opremu i tehniku.

Ukratko, 3D snimanje zuba je preciznije, daje više detalja i omogućava bolju dijagnostiku i planiranje tretmana. Međutim, to je obično skuplje i zahteva posebnu opremu i tehniku, pa stomatolog odlučuje koji tip snimanja je najbolji za pacijenta u zavisnosti od njihovih potreba.

Da li je snimanje zuba štetno

Ne postoji razlog za zabrinutost kada je u pitanju snimanje zuba, jer je to svetski priznata dijagnostička metoda koja se primenjuje već decenijama. Snimanje zuba čak ni u svojim počecima nije pokazalo neke izrazite negativne efekte.

Srećom, sa modernim aparatima koji se danas koriste, zračenje se smanjuje na minimum, pa je bezbednost povećana do maksimuma. Ovi aparati se oslanjaju na nisko dozirano rendgensko zračenje koje je bezbedno za pacijente i ne predstavlja rizik za dugoročne zdravstvene probleme. Dakle, ne treba brinuti o štetnim efektima rendgenskog zračenja prilikom snimanja zuba i vilica, jer su aparati koji se koriste danas bezbedni i bezbolni za pacijente.

Međutim i pored svega toga, da bi se smanjio rizik od štetnih efekata zračenja, stomatolozi primenjuju odgovarajuće tehnike i koriste zaštitnu opremu poput olovnih prsluka i kapa za glavu. Takođe, stomatolozi obično preporučuju snimanje zuba samo kada je to zaista neophodno, a ne rutinski.

 

 

Trudnoća i zdravlje zuba

Važnost očuvanja zdravlja zuba i desni tokom trudnoće je tema od velike važnosti zbog uticaja koje trudnoća ima na zdravlje zuba i celokupne usne šupljine. Iz tog razloga, stomatolozi se trude da daju što više saveta i preporuka za održavanje oralnog zdravlja tokom trudnoće kako bi se izbegle komplikacije i obezbedio zdrav razvoj bebe.

Trudnoća je jedno od najznačajnijih iskustava u životu žene, ali s obzirom na hormonalne promene koje se dešavaju tokom ovog perioda, mogu se javiti određeni zdravstveni izazovi vezani za oralno zdravlje. Zbog toga je izuzetno važno da trudnice imaju potrebno znanje kako bi održavale svoje zube i desni zdravim tokom trudnoće. Kao i da znaju kako da se nose i reše eventualne dentalne probleme koji se mogu pojaviti.

U ovom postu ćemo objasniti kako trudnoća utiče na oralno zdravlje, i kako trudnice mogu održavati svoje zube i desni zdravim tokom ovog perioda. Pored toga, podelićemo sa vama informacije o uobičajenim dentalnim problemima koji se mogu javiti tokom trudnoće i o tome kako ih efikasno rešiti.

Verujem da će vam ovo blog post pružiti sve potrebne informacije kako biste se osećali sigurnije i samopouzdanije u vezi sa vašim oralnim zdravljem tokom trudnoće.

 

Šta se dešava sa zubima u trudnoći?

Hormoni su hemikalije koje proizvode žlezde u telu. Oni se oslobađaju u krvotok i putuju kroz telo kako bi kontrolisali različite funkcije. Hormoni utiču na sve u telu, uključujući i zube. Tokom trudnoće, hormoni u telu se menjaju kako bi se pripremili za rast i razvoj deteta. Ove promene mogu uticati kako na oralno zdravlje, tako i na zdravlje samih zuba.

Jedan od hormona koji se menja tokom trudnoće je estrogen. Estrogen je odgovoran za kontrolu razvoja i rasta maternice. Tokom trudnoće, nivo estrogena u telu se dramatično povećava kako bi se osiguralo da se dete u materici razvija normalno. Međutim, ove promene u nivou estrogena takođe mogu uticati na zube. Povećan nivo estrogena može dovesti do povećanog dotoka krvi u desni. To može uzrokovati da desni postanu osetljivije i sklonije krvarenju. Ova pojava je poznata kao “trudničke desni”.

Još jedan hormon koji se menja za vreme trudnoće je progesteron. Progesteron igra važnu ulogu u pripremi tela za trudnoću i rađanje djeteta. Međutim, povećan nivo progesterona može takođe uticati na zube. Naime, povišen progesteron može dovesti do smanjenja kalcijuma u telu. Kalcijum je važan mineral koji pomaže u održavanju zdravih zuba i kostiju. Ukoliko trudnica ne unosi dovoljno kalcijuma, telo može početi da uzima kalcijum iz zuba i kostiju kako bi nadoknadilo nedostatak. Smanjenje kalcijuma može dovesti do smanjenja gustoće zubne gleđi, što znači da su zubi skloniji karijesu i drugim oralnim problemima.

Trudnoća takođe može uticati na količinu pljuvačke u ustima. Pljuvačka je važna za održavanje zdravih zuba i usta jer pomaže u uklanjanju štetnih bakterija iz usta i neutrališe kiseline koje mogu oštetiti zube.

 

Najčešći problemi koji se javljaju kod trudnica

 

Gingivitis u trudnoći

Ovo je upala desni koja se javlja zbog hormonalnih promjena u telu tokom trudnoće. Gingivitis je upala desni koja se javlja kada se bakterije nakupljaju u zubnom plaku. Tokom trudnoće, ženski hormoni mogu uticati na desni i učiniti ih sklonijim upali. Gingivitis se manifestuje kao krvarenje desni prilikom pranja zuba ili jedenja hrane. Ako se ne leči, gingivitis može da dovede do parodontitisa.

 

Parodontitis

Parodontitis je ozbiljniji oblik upale desni koji može dovesti do gubitka zuba. Kod trudnica, parodontitis može biti posebno opasan jer može dovesti do prevremenog porođaja ili niske porođajne težine deteta. Zato je važno da trudnice redovno idu na kontrole kod stomatologa kako bi se otkrila i lečila ova bolest na vreme.

 

Karijes u trudnoći

Karijes se javlja kada se bakterije hrane šećerom iz hrane koju jedemo i proizvode kiselinu koja napada zubnu gleđ. Kod trudnica, promene u ishrani i hormonske promene mogu dovesti do veće podložnosti za nastanak karijesa. Trudnice bi trebalo da vode računa o ishrani i smanje unos slatkiša i gaziranih pića, kao i da redovno održavaju oralnu higijenu.

 

Erozija zuba

Erozija zuba predstavlja gubitak tvrde zubne gleđi usled dejstva kiselina. Kiselinski napadi mogu poticati iz ishrane, ali i iz probavnog trakta, što je posebno često kod trudnica. Naime, zbog hormonalnih promena u trudnoći, dolazi do smanjenja količine pljuvačke u ustima, što umanjuje prirodnu zaštitu zuba od kiselina. Kod trudnica se često javljaju mučnine i povraćanja, što dovodi do ponovnog izlaganja zuba kiselinama.  Iz tog razloga, trudnice treba da vode računa o ishrani i da izbegavaju namirnice bogate kiselinama i šećerima, kao i da koriste tečnosti koje neutrališu kiseline, poput mleka i vode.

 

Suva usta

Suva usta kod trudnica su česta pojava koja može biti prilično neugodna. Ona mogu biti posledica hormonskih promena koje se javljaju tokom trudnoće. Pored toga, mogu biti posledica nekih lekova koje trudnica može da uzima.

Suva usta mogu dovesti do pojave infekcija i karijesa zuba, stoga je važno da trudnice obrate pažnju na ovaj problem. Da bi se izbegle komplikacije, trudnice bi trebalo da piju dovoljno vode i izbegavaju hranu koja može izazvati dehidrataciju.

 

Trudnički tumori

Trudnički tumori su benigni tumori desni koji se obično pojavljuju tokom trudnoće. Oni su češći u drugom i trećem tromesečju trudnoće i često se javljaju kao crvene, mekane kvržice na desnima. Njihov uzrok nije potpuno poznat, ali se veruje da su povezani sa hormonalnim promenama koje se javljaju tokom trudnoće.

Iako su trudnički tumori uglavnom benigni, mogu biti veoma neugodni i bolni, posebno za vreme jela i pranja zuba. Zato je važno da se posavetujete sa stomatologom ukoliko primetite bilo kakve promene na desnima tokom trudnoće.

Stomatolozi obično preporučuju konzervativno lečenje trudničkih tumora, kao što su oralna higijena i uklanjanje kamenca sa zuba. U nekim slučajevima, međutim, može biti potrebno ukloniti tumor hirurškim putem.

Važno je naglasiti da se trudnički tumori nakon porođaja obično povlače sami od sebe. Ipak, ukoliko primetite bilo kakve promene na desnima tokom trudnoće, obavezno se obratite svom stomatologu kako biste bili sigurni da je sve u redu.

 

Mogu li problemi sa zubima uticati na trudnoću

Postavljanje pitanja da li problemi sa zubima mogu uticati na trudnoću je opravdano, jer zapravo postoji veza između oralnog zdravlja i trudnoće.

Ako se ne leče na vreme, oralne bolesti mogu dovesti do različitih komplikacija, koje mogu biti štetne po zdravlje majke i bebe.

Na primer, trudnice koje pate od parodontalne bolesti imaju veći rizik od prevremenog porođaja i niske porođajne težine. Takođe, gestacijski dijabetes i preeklampsija se takođe povezuju sa lošim oralnim zdravljem.

Zato je briga o oralnom zdravlju tokom trudnoće izuzetno važna. Trudnice bi trebalo da održavaju dobru oralnu higijenu i da redovno obilaze stomatologa. To će pomoći u sprečavanju problema sa zubima i očuvanju zdravlja majke i bebe.

 

Oralno zdravlje po tromesečjima

Prvi trimester

Većina žena iskusi simptome mučnine tokom prvog trimestra trudnoće, dok neke žene pored mučnina iskuse i povraćanje. Međutim, problem s povraćanjem se javlja ukoliko kiselina iz želuca dođe do usta i oštetiti zube, jer jednostavno rečeno, kiseline nagrizaju zubnu gleđ. Iako taj ukus u ustima može biti neprijatan, ne biste trebali prati zube odmah nakon povraćanja, već bi trebalo pričekati oko sat vremena. Ako odmah krenete sa pranjem zuba, četkica za zube može dodatno oštetiti zubnu gleđ u kombinaciji sa želudačnom kiselinom.

Preporučuje se temeljno ispiranje usta vodom nakon povraćanja kako bi se uklonila kiselina iz usta. Ako se tokom pranja zuba pojavi potreba za povraćanjem, može se umesto paste za zube koristiti mešavina sode bikarbone i vode za ispiranje usta. Međutim, pre primene ovog recepta, važno je da se konsultujete sa svojim stomatologom kako biste bili sigurni da je bezbedan za vaš slučaj.

Ukratko za prvi trimestar:

  • Javite svom stomatologu da ste u drugom stanju.
  • Tražite od svog stomatologa da detaljno objasni kako da održavate oralnu higijenu tokom trudnoće.
  • Izbegavajte upotrebu bilo kakvih lekova, posebno tetraciklinskih antibiotika.
  • Izbegavajte rendgensko zračenje.
  • Pazite na svoju ishranu.
  • Redovno održavajte oralnu higijenu prema uputstvima stomatologa.

 

Drugi trimester

Mnogim trudnicama drugo tromesečje predstavlja olakšanje jer se neki od simptoma kao što su mučnina i povraćanje obično smiruju. Međutim, to nije uvek slučaj. Ako se i dalje borite sa mučninom i povraćanjem, saveti koje smo vam preporučili za prvi trimestar i dalje važe, pa nastavite sa njihovom primenom.

Ako imate probleme s zubima ili desnima, moguće je da će vam vaš stomatolog preporučiti češće kontrole, upotrebu specijalnih pasta za zube ili vodica za ispiranje usta, kao savet da više obratite pažnju na higijenu usta i ishranu.

 

Treći trimester

U poslednjem tromesečju trudnoće primećuje se povećana proizvodnja bakterija u ustima, što može dovesti do oštećenja zuba i širenja infekcije na desni. Zato je vrlo važno, i u ovom periodu, održavati redovnu higijenu zuba i usta kako bi se sprečile neželjene posledice.

Takođe, u ovom periodu dolazi do naglog povećanja telesne težine, što dovodi do povećanih potreba za hranom. U tom smislu, možda ćete imati želju da jedete sve što vam padne na pamet, uključujući i hranu koja nije zdrava, kao što su slatkiši. Ovo je uobičajeno jer se povećavaju potrebe organizma za hranjivim materijama koje su neophodne i za bebu i za vas.

Međutim, potrebno je birati namirnice koje su najbolje za vas i vašu bebu. Nemojte se opredeljivati za nezdrave grickalice i slatkiše jer oni mogu dodatno pogoršati zdravlje zuba. Pokušajte da zadovoljite žudnju za hranom na najzdraviji način, birajući zdrave opcije kao što su sveže voće i povrće, orašasti plodovi i žitarice.

Ukratko za drugi i treći trimester:

  • Posjetite svog stomatologa u oba ova vremenska perioda.
  • Ako je potrebno, slobodno popravite ili izvadite zub.
  • izbegnite veće protetske zahvate koji uključuju dugotrajno sjedenje u stolici, buku i vibracije.
  • Ako je potrebno, primite anesteziju kako biste izbjegli bol koji može biti traumatičniji za fetus, od lokalnog anestetika.
  • Izbjegavajte uzimanje lekova, osim ako se pre uzimanja ne savjetujete sa svojim ginekologom i stomatologom.
  • Izbjegavajte aspirin i acetilsalicilnu kiselinu kao analgetike, jer mogu uzrokovati probleme tokom poroda zbog produženog krvarenja koje uzrokuju.
  • Pripazite na svoju ishranu.
  • Održavajte higijenu usta i zuba prema uputstvima stomatologa.

Kako održati zdrave zube tokom trudnoće

Postoje neke stvari koje možete učiniti kako biste održali zdravlje svojih zuba tokom trudnoće. Ovo uključuje:

  1. Redovno četkanje zuba

Redovno četkanje zuba može pomoći u smanjenju rizika od karijesa i gingivitisa. Preporučuje se četkanje zuba najmanje dva puta dnevno sa pastom za zube koja sadrži fluor.

  1. Korišćenje zubnog konca

Upotreba zubnog konca može pomoći u uklanjanju plaka i ostataka hrane između zuba. Ovo može pomoći u sprečavanju karijesa i gingivitisa.

  1. Redovne posete stomatologu

Redovne posete stomatologu su važne tokom trudnoće kako bi se održalo oralno zdravlje. Preporučuje se poseta stomatologu najmanje jednom tokom trudnoće.

  1. Zdrava ishrana

Zdrava ishrana je važna tokom trudnoće. Ishrana bogata vitaminom C, kalcijumom i drugim hranjivim materijama mo

 

Zaključak

Jedna od najčešćih promena koju žene primete tokom trudnoće je promena u zdravlju zuba. Hormoni koji se javljaju u trudnoći mogu dovesti do promena u usnoj duplji. Međutim, postoji nekoliko načina da se ove promene spreče ili minimalizuju.

Prva stvar koju preporučujemo svim trudnicama je da održavaju dobru oralnu higijenu. To znači da se zubi trebaju prati najmanje dva puta dnevno, korišćenjem paste za zube sa fluorom, i da se koristi zubni konac ili interdentalna četkica za čišćenje međuzubnih prostora. Ovo je posebno važno tokom trudnoće, jer loša oralna higijena može dovesti do upale desni i karijesa.

Druga stvar koju preporučujem je da trudnice redovno posećuju svog stomatologa. Mnoge žene odluče da preskoče posetu stomatologu tokom trudnoće, ali to nije preporučljivo. Stomatolog može pomoći u sprečavanju i lečenju problema sa zubima, poput upale desni, karijesa ili osetljivosti zuba.

Tokom trudnoće, žene često iskuse i jutarnju mučninu. Ovo može dovesti do želje da se povraća, što može biti štetno po zube. Kada povraćate, kiselina iz želuca može oštetiti gleđ na zubima. Da bi se to sprečilo, preporučujem da se nakon povraćanja isperi usta vodom, a zatim sačeka barem 30 minuta pre nego što se opere zube. Takođe je dobra ideja da se koristi pasta za zube sa niskim sadržajem abraziva kako bi se sprečilo dodatno oštećenje gleđi.

Jedan od drugih problema koji se može pojaviti tokom trudnoće je pojačana osetljivost zuba. To se dešava jer hormoni trudnoće mogu uticati na količinu pljuvačke koja se proizvodi u ustima. Kada je nivo pljuvačke nizak, zubi postaju osetljiviji na temperaturne promene i slatke i kisele namirnice.

Izuzetno je važno da posetite vašeg stomatologa kada planirate trudnoću ili kada saznate da ste trudni, kako biste utvrdili kakvo je stanje vašeg oralnog zdravlja i sprečili neželjene komplikacije. 

Ako preduzmete sve neophodne mere za očuvanje zdravlja zuba tokom celog perioda trudnoće, možete biti uvereni da će vaš osmeh ostati lep i zdrav tokom celog tog perioda, te da ćete sa tim osmehom dočekati vašeg novog člana porodice.

 

Fiberglas kočići i njihova primena

Fiberglas kočići su postali popularni u savremenoj stomatološkoj implantologiji kao alternativa metalnim kočićima. Upotrebljavaju se za rekonstrukciju endodontski tretiranih zuba ili za pripremu korena za implantaciju. Fiberglas kočići se koriste za podršku protetskom zubu kada se zubna krunica ne može pričvrstiti za postojeći zub.
Ovi  kočići su izrađeni od vlakana stakla koja su impregnirana smolom kako bi se dobila čvrsta i izdržljiva struktura koja može da izdrži pritisak žvakanja.
Fiberglas kočići se mogu koristiti i za rekonstrukciju zuba kada je izgubljena veća količina zubne mase ili kada je potrebno popuniti veliku prazninu u ustima.
Prvi kompozitni kočići su se pojavili devedesetih godina prošlog veka i bili su ojačani vlaknima, a prvi među njima su bili napravljeni od karbonskih vlakana. Iako su iskazali zadovoljavajuće kliničko ponašanje, danas su potpuno zamenjeni kočićima ojačanim staklenim i kvarcnim vlaknima, uglavnom zbog estetskih razloga. Osim vlakana, kočići sadrže smolu-matriks, a polimeri matriksa koji se najčešće koriste su epoksi polimeri sa visokim stepenom promene monomera i isprepletanom strukturom.

Kada se fiberglas kočići pravilno koriste, oni mogu pružiti dugotrajnu i pouzdanu podršku za protetske zube. Oni su takođe lakši za postavljanje i manje invazivni od drugih vrsta kočića, što može dovesti do bržeg i manje bolnog oporavka nakon postupka.

 

Prednosti fiberglas materijala

Fiberglas materijali su postali popularni u stomatološkoj implantologiji zbog njihovih jedinstvenih svojstava i prednosti u odnosu na tradicionalne materijale.

Fiberglas se sastoji od vlakana stakla, koja su impregnirana smolom, i kada se koristi u stomatologiji, može biti vrlo koristan za jačanje i stabilizaciju implantata.
Jedna od glavnih prednosti fiberglas materijala je njihova visoka čvrstoća i otpornost na lom. To je posebno važno u implantologiji, gde su implantati podvrgnuti konstantnom opterećenju i stresu.
Fiberglas materijali su takođe fleksibilni i elastični, što znači da mogu savitljivo prilagoditi oblik implantata i omogućiti im bolju stabilnost.
Osim toga, fiberglas materijali su izuzetno lagani, što znači da ne dodaju značajnu težinu implantatu. Ovo je posebno važno u slučajevima kada su implantati ugrađeni u delikatne i osetljive regije u ustima, gde bi dodatna težina mogla izazvati nelagodnost ili oštećenje okolnog tkiva.
Još jedna prednost fiberglas materijala u stomatološkoj implantologiji je njihova biokompatibilnost. Ovi materijali su dizajnirani da se lako integrišu sa okolnim tkivom i kostima, što omogućava brže i efikasnije zaceljivanje implantata. Ovo je posebno važno u slučajevima kada je potrebno ugraditi implantat u regiju gde postoji manjak kosti, jer fiberglas materijali mogu pomoći u jačanju i stabilizaciji implantata u ovim teškim uslovima.
Fiberglas materijali takođe nude veću fleksibilnost u dizajnu i oblikovanju implantata. Mogu se oblikovati i izraditi po meri pacijenta, što omogućava preciznije i individualizovane tretmane. To je posebno važno u estetskoj stomatologiji, gde je važno postići što prirodniji izgled zuba i okolnog tkiva.
Sve ove prednosti čine fiberglas materijale vrlo popularnim u stomatološkoj implantologiji.
Međutim, kao i sa svim novim tehnologijama i materijalima, važno je da stomatolozi koji se bave implantologijom imaju dobro razumevanje ove tehnologije. Takođe je vrlo bitno i da su pravilno obučeni za njeno korištenje. Samo na taj način mogže se osigurati da se implantati napravljeni od fiberglas materijala pravilno implementiraju u vilicu pacijenta.

 

Prednosti fiberglas kočića u odnosu na kočiće od ostalih materijala

U nastavku ćemo objasniti zašto su fiberglas kočići bolji izbor u odnosu na tradicionalne kočiće od metala ili keramike.

Manje invazivni

Fiberglass kočići su manje invazivni od tradicionalnih kočića, što znači da je za njihovu primenu potrebno manje brušenje zuba. To je značajna prednost, jer brušenje zuba može uzrokovati osetljivost zuba, a u nekim slučajevima čak i trajnu štetu. Fiberglass kočići su takođe manje invazivni jer ne zahtevaju uklanjanje zdravog zubnog tkiva, što može biti slučaj kod primene drugih vrsta kočića.

Veća fleksibilnost

Fiberglass kočići su izuzetno fleksibilni, što znači da se mogu savijati bez lomljenja. To je važno zato što se zubi pomeraju ili menjaju položaj tokom vremena, a fleksibilni kočići se prilagođavaju takvim promenama bez oštećenja zuba ili kočića. Ova fleksibilnost također omogućava bolju raspodelu opterećenja, što smanjuje rizik od pucanja ili lomljenja zuba.

Bolja adhezija

Fiberglass kočići imaju bolju adheziju od tradicionalnih kočića, što znači da se bolje vežu za zub i osiguravaju čvršću vezu. To je posebno važno kod jačih opterećenja, kao što su žvakanje hrane ili stres prilikom govora. Bolja adhezija takođe znači manju potrebu za korištenjem dodatnih materijala za pričvršćivanje kočića, što smanjuje rizik od alergijskih reakcija ili drugih nuspojava.

Izgledaju prirodnije

Fiberglass kočići izgledaju prirodnije od tradicionalnih kočića jer se mogu obojiti kako bi se uskladili s bojom zuba. To je značajna prednost kod estetskih zahvata, jer pacijenti često žele da njihovi zubi izgledaju što prirodnije. Pored toga, fiberglas kočići su prozirni i prepuštaju svetlost, što ih čini manje vidljivim u ustima pacijenta.

Relativno se lako implementiraju u kanal korena i lako se cementiraju

Pre no što se pristupi izradi i ugradnji fiberglas kočića, potrebno je temeljno pregledati zub i procijeniti koliko je zubna struktura ostala nakon karijesa ili traume. Ako je preostala količina zubne strukture dovoljna, može se pristupiti implementaciji fiberglas kočića.

Prvi korak u izradi fiberglas kočića je temeljno čišćenje korenskog kanala, kako bi se uklonile sve bakterije i ostaci zubne pulpe. Nakon toga se kanal mora proširiti i oblikovati tako da odgovara obliku kočića. Kada se kanal pripremi, sledi aplikacija adheziva kako bi se osigurala dobra veza između kočića i zubne strukture.

Nakon što se adheziv nanese, sledi izrada samog kočića. Fiberglas kočići su napravljeni od vlakana stakla koja su impregnirana smolom. Kočić se formira od vlakana i smole i nakon oblikovanja se stavlja u korenski kanal. Kočić se nakon toga polimerizira, što znači da se smola zagreje na određenu temperaturu kako bi se stvrdnula i osigurala trajnu vezu s kanalom.

Nakon što se kočić stvrdne, sledi postupak izrade protetske nadoknade. Ukoliko se radi o krunici ili mostu, potrebno je prvo napraviti otisak zuba, kako bi se mogao napraviti precizan model zubne strukture. Na temelju modela se izrađuje protetska nadoknada koji se zatim cementira na fiberglas kočić.

Nakon implementacije fiberglas kočića, pacijentima se preporučuje da paze na oralnu higijenu i da redovno posećuju stomatologa kako bi se na vreme uočili i izbegli eventualni problemi. Fiberglas kočići su dugotrajni i izdržljivi, ali zahtevaju pažljivo održavanje i brigu.

Kao što možete videti, implementacija fiberglas kočića zahteva nekoliko koraka i stručno znanje stomatologa. Međutim, sve to je itekako vredno uloženog truda i vremena, jer se fiberglas kočići pokazali kao izvrsna opcija.

 

Zaključak

Fiberglas kočići su idealni za pacijente koji žele da izbjegnu metalne kočiće. Idealni su i za pacijente koji imaju alergijske reakcije na metale. Takođe, oni su manje invazivni u odnosu na druge vrste kočića. Što znači da su manje bolni i zahtevaju kraće vreme oporavka.

Kada se fiberglas kočići koriste u postupku restauracije zuba, oni mogu pomoći u očuvanju prirodnog izgleda i funkcije zuba. Ovi kočići mogu biti izuzetno korisni u situacijama kada je zub oštećen ili izgubljen.

Međutim, važno je napomenuti da fiberglas kočići nisu uvijek najbolja opcija za svakog pacijenta. Postoji nekoliko faktora koji mogu uticati na to da li će se fiberglas kočići koristiti u određenom slučaju ili ne. Faktori između ostalog uključuju stanje zuba, kao i opšte zdravlje pacijenta.

Takođe, pacijenti koji su kandidati za fiberglas kočiće trebaju biti upoznati sa svim aspektima ove vrste dentalnih implantata. Informisanje, pored ostalog, uključuje i rizike koji se mogu javiti.

I da zaključimo, fiberglas kočići su inovativna i efikasna opcija za jačanje i podršku zuba koji su pretrpeli ozbiljnu štetu ili su pretrpeli gubitak zuba. Međutim, kao i kod bilo koje vrste dentalne terapije, važno je da se prvo posavetujete sa svojim stomatologom. Pored toga važno je i da se informišete o svim opcijama koje su Vam dostupne pre nego što se odlučite za ovu ili bilo koju drugu vrstu tretmana.

 

Rekonstrukcija zuba nakon oštećenja

Rekonstrukcija zuba nakon oštećenja je od vitalne važnosti za očuvanje zdravlja zuba pacijenata. Problemi koji se javljaju usled oštećenja zuba su uobičajeni, ali ako se ne reše na vreme, mogu dovesti do ozbiljnih stomatoloških problema.

Srećom, postoji mnogo dostupnih opcija za rekonstrukciju zuba nakon oštećenja koji mogu brzo povratiti osmeh pacijentima i očuvati njihovo oralno zdravlje.

U stomatološkim ordinacijama primenjuju se različite tehnike za rekonstrukciju oštećenih zuba, kao što su kompozitno vezivanje, porcelanske fasete, krunice i mostovi, zubni implantati i još mnogo toga.

Rekonstrukcija zuba nakon oštećenja je izuzetno zahtevan i složen proces, zbog čega stomatolozi pažljivo procenjuju stepen oštećenja zuba i potrebe svakog pojedinog pacijenta kako bi odabrali najbolje moguće rešenje za njegov specifičan problem.

Rekonstrukcija zuba nakon oštećenja je važna komponenta održavanja oralnog zdravlja. Zahvaljujući savremenim stomatološkim tehnologijama i stručnim stomatolozima, pacijenti mogu vrlo brzo povratiti svoj osmeh!

 

Najčešći uzroci oštećenja zuba

Postoji mnogo različitih faktora koji mogu prouzrokovati oštećenja zuba. Među najčešćim uzrocima su:

1. Karijes

Karijes je proces koji dovodi do propadanja zuba. Označen kao najčešći uzrok oštećenja zuba, karijes nastaje kao posedica delovanja kiselina koje proizvode bakterije koje se nalaze u plaku na zubima. On uzrokuje propadanje zubne gleđi i dentina, što može dovesti do bola, osjetljivosti zuba, a u težim slučajevima čak i do gubitka zuba.

 

2. Parodontalna bolest

Ova bolest desni je stanje u kojem se tkivo oko zuba inficira, što može uzrokovati oštećenje kostiju i mekih tkiva. Ako se ne tretira pravovremeno, dovodi i do gubitka zuba. Ukoliko se ovo stanje ignoriše, može imati dugotrajne i ozbiljne posledice na zdravlje zuba i usne duplje.

 

3. Trauma

Fizička trauma kao što su udarci u lice, nesreće ili padovi mogu dovesti do oštećenja zuba. To se obično događa zbog udarca u zub, a posledice mogu biti različite, zavisno od jačine udarca. Oštećenje može uključivati ​​pucanje zubne cakline, frakturu zuba ili čak ispadanje zuba.

 

4. Loša ishrana

Ako organizmu nedostaju važni nutrijenti poput kalcijuma, fosfora i vitamina D, moguća je pojava problema sa zubima, kao što su slabost i sklonost ka stvaranju karijesa. Zato je važno voditi računa o adekvatnom unosu ovih hranjivih materija u ishrani kako bi se održala zdravstvena funkcija zuba.

 

5. Loša oralna higijena

Loša higijena zuba je jedan od glavnih uzroka oštećenja zuba. Kada ne održavamo redovnu higijenu, ostaci hrane i bakterije se sakupljaju na zubima, što dovodi do formiranja plaka i kamenca. Plak i kamenac dalje izazivaju karijes i upalu desni, što može dovesti do težih oštećenja, pa čak i do gubitka zuba.

 

6. Habajući i abrazivni faktori

Habajući i abrazivni faktori predstavljaju dva glavna uzroka oštećenja zuba. Habanje zuba se najčešće javlja usled prekomerne upotrebe zuba za žvakanje tvrde hrane ili zbog bruksizma – škrgutanja zubima tokom noći. S druge strane, abrazivni faktori, kao što su grubo četkanje zuba ili upotreba abrazivnih sredstava za čišćenje zuba, mogu dovesti do erozije zubne gleđi.

 

7. Erozija zuba

Erozija zuba je oštećenje tvrdog tkiva zuba koje nastaje zbog delovanja kiselina iz hrane i pića, kao i iz želučane kiseline koja se vraća u usnu šupljinu. Kiselina otapa gleđ, što dovodi do postupnog smanjivanja debljine zubne cakline i izloženosti dentina, a u nekim ekstremnijim slučajevima može uzrokovati i potpunu eroziju zuba. Najčešći simptomi su osjetljivost zuba na toplo, hladno i slatko, kao i promjene u boji i obliku zuba.

 

8. Genetika

Genetika igra važnu ulogu u zdravlju zuba. Naime, neki ljudi su skloniji razvoju određenih dentalnih problema zbog nasleđenih genetskih faktora. Npr, neki ljudi imaju slabiji kvalitet zubne gleđi koja ih čini osetljivijim na karijes. Osim toga, nasleđivanjem se može preneti sklonost ka nepravilnom rasporedu zuba ili gubitku zuba zbog problema s paradontozom, što ukazuje na to da genetika igra značajnu ulogu u određivanju zdravlja zubi i celokupne usne šupljine. Uzroci tih problema mogu biti različiti, ali nasledni faktori imaju važnu ulogu u njihovom nastanku.

 

 

Simptomi koji mogu ukazivati na oštećeni zub

Uobičajeni simptomi koje pacijenti mogu primetiti su bol, osetljivost, oticanje i krvarenje desni, promene u boji zuba ili površinsko oštećenje zuba.

  • Vidljiva pukotina ili rupa u zubu može biti simptom oštećenog zuba. Ovo se obično događa kada se karijes pojavi na površini zuba ili kada dođe do fizičkog oštećenja zuba kao što su frakture ili pukotine. Ovo stanje može uzrokovati osjetljivost zuba na toplinu, hladnoću ili slatko, a takođe može dovesti do pojave bola u zubu.
  • Bol i osetljivost zuba na hladno, toplo ili slatko su najčešći simptomi koji ukazuje na oštećeni ili napukli / polomljeni zub. Zubna gleđ je tvrdi, spoljni sloj zuba koji štiti zub od spoljnih faktora, kao što su temperatura i kiseline. Kada se gleđ ošteti ili istroši, dentin, mekši sloj ispod gleđi, ostaje izložen i osetljiviji je na spoljne faktore, kao što su temperatura i slatkiši. Bol može biti intenzivna ili povremena, a može se pojaviti i prilikom žvakanja hrane.
  • Oticanje i krvarenje desni takođe mogu biti simptomi koji ukazuju na napukli ili polomljeni zub. Oticanje može biti znak infekcije ili upale, dok krvarenje desni može ukazivati na prisustvo karijesa ili drugih problema sa zubima.
  • Promene u boji zuba takođe mogu biti znak da postoji problem sa zubom. Na primer, zub može postati tamniji ili žutiji, što može ukazivati na propadanje zuba ili oštećenje zuba. Površinsko oštećenje zuba, poput pukotina ili lomova, takođe može biti prisutno.

 

 

Vrste nadogradnje zuba

Pacijentima je na raspolaganju više načina nadogradnje zuba, a optimalno rešenje zavisi od dva glavna faktora:

  1. Koliki deo zuba je potrebno nadoknaditi
  2. U kakvom je stanju preostali, prirodni deo zuba

 

Kada je u pitanju potreba za nadoknadom zuba, treba uzeti u obzir koliko je veliko oštećenje zuba. Ako je oštećenje malo, popravka zuba ispuniće svoju funkciju. Međutim, ako je oštećenje zuba veliko, popravka zuba neće biti dovoljna, već će biti potrebno nadoknaditi deo ili čak celu površinu zuba.

Kada govorimo o preostalom, prirodnom delu zuba, važno je utvrditi da li postoje znakovi karijesa, proceniti da li je zub dovoljno jak da izdrži nadoknadu i proveriti da li postoje upale desni ili drugih okolnih tkiva. Ako se ustanovi da je preostali, prirodni deo zuba u dobrom stanju, nadoknada će biti stabilna i dugotrajna. Stoga je ključno da se pravilno proceni stanje zuba pre izrade nadoknade kako bi se osigurala optimalna funkcionalnost i trajnost.

 

 

Opcije rekonstrukcije zuba

Postoji mnogo različitih opcija za rekonstrukciju zuba koje se mogu prilagoditi specifičnim potrebama i stanju pacijenta. U daljnjem delu teksta ćemo navesti nekoliko opcija koje su vam na raspolaganju i koje će vam pomoći da povratite funkciju i estetiku vaših zuba, i omogućiti vam da se osmehnete sa samopouzdanjem.

Preporučljivo je da se konsultujete sa svojim stomatologom pre nego što donesete odluku koju opciju odabrati, kako biste odabrali najbolje rešenje za vaše specifično zdravstveno stanje i potrebe. Stomatolog će vam pružiti korisne informacije i savete koji će vam pomoći da donesete najbolju odluku. Zato, posetite svog stomatologa i zatražite savet pre donošenja odluke o bilo kakvoj intervenciji na vašim zubima.

 

Livena nadogradnja zuba

Livena nadogradnja zuba jedna od metoda za popravku oštećenja zuba. Ova procedura se obično koristi kada postoji značajno oštećenje zuba koje se ne može popraviti drugim metodama kao što su plombe ili kompozitne nadogradnje.

Ukoliko dođe do pucanja ili lomljenja manjeg dela zuba, a ostatak zuba je u dobrom stanju, livena nadogradnja može biti dobra opcija za popravku.

Procedura izrade livene nadogradnje obično se odvija u dve posete stomatologu.

Prilikom prve posete, obaviće se postupak uzimanja otiska kanala korena zuba koji će se kasnije koristiti za izradu nadogradnje od legure koja može biti napravljena od različitih materijala kao što su kobalt, hrom, molibden, ili srebro-paladijum. Ovaj postupak je bezbolan i obično se ne koristi anestezija, s obzirom da je zub mrtav. Trajanje ove dela zahvata je oko sat vremena.

U drugoj posjeti, nadogradnja se učvršćuje u kanalu i dodatno se fiksira cementom. Kada se cement potpuno osuši, uzima se otisak zuba kako bi se izradila zubna krunica. Ovaj postupak osigurava da krunica bude čvrsto pričvršćena na zub i pruža dugotrajnu zaštitu.

Jedna od glavnih prednosti livene nadogradnje zuba je njihova trajnost. Liveni materijal je vrlo izdržljiv i može trajati mnogo godina sa pravilnom negom i održavanjem. Osim toga, liveni materijal se savršeno uklapa u boju i oblik okolnih zuba, što ga čini estetski prihvatljivim.

 

Nadogradnja zuba metalnim kočićem

Nadogradnja zuba metalnim kočićem je postupak koji se primenjuje kada je zub oslabljen ili oštećen, ali i dalje može da se sačuva umesto da se izvadi. Ovaj postupak se obično primenjuje kada je zub pretrpeo veliku količinu karijesa, frakture ili kada je potrebno zameniti stari plombu.

Metalni kočić se sastoji od malog štapića koji se umeće u koren zuba kako bi se ojačala struktura zuba i omogućilo postavljanje krunice. Metalni kočić je izrađen od jakog i izdržljivog materijala, obično od nerđajućeg čelika ili titanijuma, što ga čini dugotrajnim i otpornim na habanje.

U procedurama nadogradnje zuba metalnim kočićem koriste se tri vrste metalnih kočića.

Prva vrsta zubnih kočića je tzv. postavljeni kočić, koji se obično izrađuje od metala poput titanijuma ili legure kobalta i hroma. Ovi kočići su vrlo izdržljivi i čvrsti, te se često koriste za popunjavanje zuba koji su oštećeni ili slomljeni.

Druga vrsta zubnih kočića je izlivenievani kočić, koji se takođe izrađuje od metala. Ovi kočići se obično izrađuju od zlata ili srebra, a koriste se za obnovu zuba koji su izgubili većinu svoje prirodne strukture.

Treća vrsta zubnih kočića je zavrtanj kočić, koji se koristi za zube koji su potpuno izgubili svoju prirodnu strukturu. Ovi kočići se najčešće izrađuju od titanijuma, a mogu se koristiti za nadogradnju implantata.

Prednosti nadogradnje zuba metalnim kočićem su brojne. Prvo, ova procedura omogućava očuvanje postojećeg zuba, što znači da se izbegava proces vađenja zuba koji može dovesti do problema sa zagrižajem i otežanog govora. Drugo, metalni kočić pruža snažnu podršku zubu, omogućavajući dugotrajnost i stabilnost krunice koja se postavlja. Takođe, metalni kočići su otporni na lomove i oštećenja, što obezbeđuje dugotrajnu zaštitu zuba.

 

Kompozitna nadogradnja zuba

Ovaj postupak se koristi za popunjavanje oštećenja zuba, kao što su pukotine, ogrebotine ili karijes.

Kompozitna nadogradnja zuba je postupak u kojem se koristi materijal koji se sastoji od smole i staklenih vlakana kako bi se popravilo oštećenje zuba. Ovaj materijal je fleksibilan i lako se oblikuje tako da odgovara prirodnom obliku zuba. Nakon što se materijal nanese na zub, koristi se ultraljubičasto svetlo kako bi se osušio i stvrdnuo.

Ova procedura je popularna jer je brza i jednostavna, a takođe i efikasna za rešavanje različitih vrsta oštećenja zuba, uključujući sitne pukotine, lomove i oštećenja od karijesa. Kompozitna nadogradnja se takođe može koristiti za popravku zuba koji su izbledele boje ili imaju nepravilnosti u obliku.

Postupak kompozitne nadogradnje zuba obično se izvodi u jednoj poseti stomatologu, a pacijenti se mogu vratiti uobičajenim aktivnostima odmah nakon tretmana

Prednosti kompozitne nadogradnje uključuju prirodan izgled zuba i mogućnost izbjegavanja tradicionalnih amalgamskih punjenja, koja mogu izgledati neprivlačno i biti nezdrava za telo. Takođe, kompozitni materijali se lako mogu prilagoditi obliku i boji vaših prirodnih zuba, što omogućuje potpuno prirodan izgled.

Uz to, kompozitna nadogradnja može biti idealna opcija za one koji žele poboljšati izgled svojih zuba bez potrebe za skupim i složenim stomatološkim postupcima poput izbjeljivanja zubi ili ortodontskih tretmana.

 

Fiberglas nadogradnja zuba

Nadogradnja fiberglas kočićem je tehnika nadogradnje zuba koja je zapravo naprednija verzija nadogradnje zuba sa metalnim kočićem.

Glavna prednost nadogradnje uz pomoć fiberglas materijala u odnosu na metalni kočić jeste poboljšana strukturalna trajnost i estetika, budući da se za razliku od metalnih kočića na njih mogu ugraditi bezmetalne krunice.

Fiberglas kočići su najnovija vrsta zubnih kočića koja se koristi u savremenoj stomatologiji.

Fiberglass kočići imaju mnogo prednosti u odnosu na druge vrste nadogradnji zuba. Njihove fizičke osobine su slične dentinu, što znači da se savijaju zajedno sa zubom tokom žvakanja, što smanjuje rizik od loma zuba. Osim toga, treba istaći da se fiberglas kočići koriste kako bi se postigla maksimalna zadržljivost (retencija) uz minimalno uklanjanje dentina iz kanala korena. Takođe je važno napomenuti da ovi kočići ne narušavaju ravnomernu raspodelu opterećenja kroz zubne strukture.

Estetski zahtevi su takođe zadovoljeni jer se fiberglas kočići lako postavljaju u kanal korena i lako se cementiraju, pružajući dobru retenciju kruničnog dela nadogradnje. Ova vrsta kočića je takođe laka za upotrebu i omogućava lakšu reviziju u slučaju da je potrebno.

Fiberglas kočići su takođe bezbedni i pouzdani, a posebno su korisni za pacijente koji imaju alergijske reakcije na metal. Ekonomski su prihvatljivi, što čini ovu vrstu kočića pristupačnom i za pacijente koji žele da sačuvaju novac.

Sve u svemu, fiberglas kočići su odlična opcija za pacijente koji traže sigurnu, efikasnu i estetski prihvatljivu nadogradnju zuba.

 

Krunice i mostovi

Krunice i mostovi predstavljaju vrlo efikasne načine nadogradnje oštećenih i izgubljenih zuba. Ove vrste nadogradnje zuba su od velike koristi, ne samo zbog estetskih razloga, već i zbog funkcionalnosti i dugotrajnosti.

Krunice su vrsta nadogradnje zuba koja se koristi kada zub ima veliko oštećenje, karijes ili pukotinu. Krunica se postavlja na oštećeni zub kako bi ga zaštitila od daljnjeg oštećenja i osigurala funkcionalnost zuba. Krunice se mogu izraditi od različitih materijala, kao što su keramika, porcelan, metal i smesa materijala, a odabir materijala zavisi od individualnih potreba pacijenta.

S druge strane, mostovi se koriste kada je jedan ili više zuba izgubljeno, a okolni zubi su još uvek prisutni. Most se sastoji od veštačkih zuba koji su spojeni na okolne zube kako bi se zubi nadomestili i kako bi se osigurala funkcionalnost usta. Mostovi se obično izrađuju od istih materijala kao i krunice, i pružaju dugotrajno rješenje za pacijente koji su izgubili zube.

Prednosti krunica i mostova kao vrsta nadogradnje zuba su brojne. Ove vrste nadogradnje omogućava pacijentima da povrate funkcionalnost zuba i da normalno žvaču hranu. Također, krunice i mostovi poboljšavaju estetiku osmeha i vraćaju samopouzdanje pacijentima. Ove vrste nadogradnje takođe pomažu u sprečavanju daljnjeg oštećenja zuba i smanjuju rizik od infekcija u ustima.

Uz pravilnu njegu i redovne posjete stomatologu, krunice i mostovi mogu trajati dugi niz godina, što ih čini vrijednom investicijom za zdravlje zuba.

 

Implanti 

Zubni implantati predstavljaju visoko kvalitetno rešenje koje omogućava povratak funkcionalnosti i estetike osmeha.

Implantati su metalni šrafovi koji se postavljaju u viličnu kost i služe kao zamena za koren izgubljenog zuba. Na implantat se potom postavlja krunica koja ima funkciju zamene izgubljenog zuba.

Postupak ugradnje zubnog implanta je relativno jednostavan i sprovodi se u lokalnoj anesteziji. Nakon postavljanja implantata, neophodno je da prođe određeno vreme do potpunog integrisanja implanta sa vilicom, što može trajati i nekoliko meseci. Nakon toga se postavlja krunica koja se vizuelno ne razlikuje od prirodnog zuba i pacijent se vraća normalnom životu.

Najvažnija prednost zubnih implantata u odnosu na druge vrste stomatoloških nadoknada je u tome što implantat funkcioniše kao prirodan zub i ne ometa govor, ishranu ili druge svakodnevne aktivnosti. Ukoliko se održava adekvatna oralna higijena, implantati mogu trajati i do nekoliko decenija.

Zbog svega navedenog, preporučujem zubne implante kao dugoročno rešenje za pacijente sa nedostajućim zubima i garantujem kvalitetnu i bezbednu primenu ove terapije u našoj stomatološkoj ordinaciji.

 

Proteze

Zubne proteze su medicinski uređaji koji se koriste za zamenu nedostajućih zuba, kao i za vraćanje funkcionalnosti i estetike zubima. Zubne porteze su veoma korisne i mogu da poboljšaju kvalitet života pacijenata koji imaju problema sa nedostajućim zubima.

Kada govorimo o protezama važno je napomenuti da postoje dva tipa proteza i to parcijalne i totalne proteze.

Parcijalne proteze se koriste kada nedostaje samo nekoliko zuba. Ove proteze se obično sastoje od baze koja se postavlja na desnima i veštačkih zuba koji se uklapaju u praznine. Ove proteze su jednostavne za upotrebu i mogu biti vrlo efektivne u nadomešćivanju nedostajućih zuba.

Totalne proteze se koriste kada su svi zubi nedostajući. Ove proteze se sastoje od baze koja se postavlja na desnima i veštačkih zuba koji se uklapaju u zubni niz. Ove proteze su izuzetno korisne i mogu poboljšati funkciju žvakanja i izgled osmeha.

Kada je u pitanju odabir zubne proteze, najbolje je da se konsultujete sa svojim stomatologom. On će pregledati Vaše zube i ustanoviti koja vrsta zubne proteze bi najbolje odgovarala Vašim potrebama. Takođe, on će Vam dati savete o tome kako se pravilno brinuti za Vašu protezu kako bi ona trajala što duže.

Kada govorimo o materijalima od kojih se izrađuju zubne proteze, postoje različite opcije. Najčešće korišćeni materijali su akrilni polimeri i metalne legure. Akrilne proteze su najčešće koriste za totalne proteze, dok se metalne legure koriste za parcijalne proteze. Međutim, postoje i druge vrste materijala koji se koriste za izradu zubnih proteza, poput keramike ili kompozita.

Kada dobijete svoju zubnu protezu, važno je da znate kako je pravilno koristiti i održavati. Protezu treba prati nakon svakog obroka kako bi se uklonili ostaci hrane i sprečio rast bakterija. Takođe je važno da redovno posećujete svog stomatologa kako bi proverio stanje Vaše proteze i obavio eventualne popravke.

 

Značaj saradnje pacijenta i stomatologa prilikom rekonstrukcije zuba nakon oštećenja

Prvo, pacijent treba da bude otvoren prema stomatologu o svojim očekivanjima i željama vezanih za rekonstrukciju zuba. Važno je da pacijent objasni stomatologu šta želi postići rekonstrukcijom zuba, kao i da se pridržava preporuka stomatologa.

Stomatolog će prvo proceniti oštećenje zuba i dati preporuku za najbolji tretman. Nakon toga, stomatolog će zajedno sa pacijentom planirati detalje rekonstrukcije zuba, uključujući vrstu materijala, boju i oblik zuba.

Otvoren dijalog između pacijenta i stomatologa ključan je u postizanju najboljih rezultata rekonstrukcije zuba. Pacijenti treba da budu iskreni o svom zdravstvenom stanju i lošim navikama koje mogu uticati na njihove zube. Na primer, pušenje cigareta može uticati na trajnost rekonstrukcije zuba.

Stomatolog će pružiti sve potrebne informacije o postupku rekonstrukcije zuba, uključujući i koliko dugo će trajati, koliko često će biti potrebno dolaziti na pregled i kako se održava rekonstruirani zub. Važno je da pacijenti budu svesni da je održavanje dobrog oralnog zdravlja i higijene ključno za dugotrajnost rekonstruisanog zuba.

Saradnja pacijenta i stomatologa se ne završava nakon završetka rekonstrukcije zuba. Pacijenti treba da prate svoje oralno zdravlje i redovno dolaze na pregled kako bi se osiguralo da su njihovi zubi zdravi i funkcionalni.

Takođe je važno napomenuti da rekonstrukcija zuba može biti skupa investicija. Stomatolog će dati procenu troškova i objasniti sve opcije finansiranja, uključujući mogućnosti plaćanja u ratama ili korišćenje zdravstvenog osiguranja.

U zaključku, saradnja pacijenta i stomatologa je ključna u postizanju najboljih rezultata rekonstrukcije zuba nakon oštećenja. Otvoren dijalog i saradnja tokom celog postupka, kao i održavanje dobrog oralnog zdravlja i higijene nakon rekonstrukcije zuba, pomoći će da se osigura dugotrajnost i funkcionalnost rekonstruiranih zuba.

Umnjaci – sve što treba da znate o ‘osmicama’

Šta su umnjaci

Umnjaci (treći molari) su osmi i poslednji zubi koji se pojavljuju u vilici. Umnjaci obično niknu u kasnim dvadesetim ili ranim tridesetim godinama života. U prošlosti su bili veoma važni za ljude jer su im služili proteínas antes o después de entrenar za drobljenje i mlevenje tvrde hrane. Međutim danas, zbog promene načina života i ishrane, ljudi konzumiraju uglavnom meku hranu koja ne zahteva funkciju umnjaka. Zbog toga, ovi zubi gube svoju ulogu u savremenom svetu.

Obično se pojavljuju četiri umnjaka, po jedan u svakom uglu donje i gornje vilice. Međutim, neki ljudi mogu imati manje umnjake, ili ih uopšte nemaju. Kod nekih ljudi umnjaci izbijaju bez problema i ne zahtevaju nikakvu intervenciju. Međutim, kod drugih ljudi mogu biti prisutni određeni problemi koji mogu ugroziti zdravlje usta.
fitness models anal Fat Movies skeletspieren percentage fitnesscentra met verschillende fitnesslessen bij mij in de buurt in latina – nicelocal.it

Zubi koji se nalaze u zadnjem delu vilice, poput umnjaka, zbog svog položaja predstavljaju izazov za održavanje oralne higijene . Stoga, često dolazi do problema kao što su karijes i bolesti desni. Redovna higijena usta, koja uključuje pravilno četkanje i upotrebu konca za zube, posebno je važna kada su u pitanju umnjaci.

Ovi zubi ukoliko pravilno izrastu i smeste se u zubni niz, mogu biti vrlo korisni. Uz redovne odlaske kod vašeg stomatologa i uz pravilno održavanje oralne higijene, umnjaci mogu trajati ceo život.

Mogući problemi uzrokovani rastom umnjaka

Umnjaci (treći molari) mogu izazvati brojne probleme u ustima. Evo nekih od najčešćih problema:

  1. Impakcija umnjaka: Impakcija se događa kada umnjak ne može da izraste iz desni, jer mu put blokiraju drugi zubi. To dovodi do infekcije, bola i otoka u području zuba, te često zahtijeva uklanjanje umnjaka. Ovim problemom ćemo se malo više pozabaviti u sledećem pasusu.
  2. Infekcije: Kada se umnjaci izbijaju, oni mogu izložiti zubno meso i stvoriti otvorene površine koje su podložne infekcijama. Ovo može dovesti do boli i otoka te zahteva odgovarajuće lečenje antibioticima i čišćenjem zuba.
  3. Karijes: Umnjaci su često teško dostupni zubima četkice za zube, pa se mogu pojaviti karijes ili druge dentalne bolesti. Ovo je još jedan razlog zašto je važno pažljivo negovati higijenu usne šupljine i redovito posećivati stomatologa.
  4. Zagušenje hrane: Kada se umnjaci izbijaju, oni mogu ostaviti duboka udubljenja u zubnom mesu koja mogu privući hranu. To može dovesti do iritacije, boli i infekcije. Redovno čišćenje zuba i upotreba konca za zube mogu pomoći u izbegavanju ovog problema.
  5. Oštećenje susjednih zuba: Kada umnjaci ne mogu izrasti iz desni, oni vrše pritisak na druge zube, što  uzrokuje njihovo pomeranje ili oštećenje. Ovo takođe može dovesti do bolova i zahteva odgovarajuće lečenje.

ŠTA SU TO IMPAKTIRANI UMNJACI

Impaktirani umnjaci su zubi koji nisu uspeli da izađu iz desni i da se postave u normalan položaj u ustima. Umnjaci su poslednji zubi koji rastu u ustima, i obično se pojavljuju između 17. i 25. godine života. Međutim, ponekad superdrol 10 mg in italia se mogu razviti na nepravilan način, a kada se to dogodi, kažemo da su umnjaci impaktirani.

Impaktirani umnjaci se obično pojavljuju u donjoj vilici, ali mogu se javiti i u gornjoj vilici. Kada se umnjaci ne razvijaju na pravi način, to može uzrokovati bol i nelagodu u ustima, te mogu izazvati probleme sa zubima koji su u blizini.

Postoje tri vrste impaktiranih umnjaka. Vertikalno impaktirani umnjaci se nalaze duboko u desni i ne izlaze na površinu. U tom slučaju, oni ne utiču na zube u blizini i mogu se ostaviti netaknutim ako ne izazivaju probleme. Međutim, horizontalno impaktirani umnjaci leže vodoravno u desni, što može uzrokovati bol, oticanje i infekciju. U tom slučaju, umnjak mora biti uklonjen. Konačno, impaktirani umnjaci su deo puta izašli iz desni, ali nisu uspeli da se postave u normalan položaj. U takvim slučajevima, mogu se ukloniti ili ostaviti, zavisno od problema koje mogu izazvati.

Simptomi impaktiranog umnjaka mogu varirati od osobe do osobe, ali neki od najčešćih simptoma su:

  1. Bol u desnima – ovo može biti konstantan bol ili bol koji se javlja samo kada pritiskate zub ili okolinu.
  2. Otok – impaktirani umnjaci mogu uzrokovati otok u desnima ili u obrazu.
  3. Upala – ovo se može manifestovati kao crvenilo ili osetljivost u području zuba ili u desnima.
  4. Teškoće sa žvakanjem – impaktirani umnjaci mogu otežati žvakanje hrane ili čak uzrokovati bol prilikom žvakanja.
  5. Loš zadah – ako je impaktirani umnjak teško dostupan za pranje zuba, može doći do lošeg zadaha.

Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, preporučuje se poseta stomatologu, kako bi se procenilo vaše stanje i razmotrile mogućnosti lečenja.

Kada je potrebno izvaditi umnjake

Ako se umnjaci normalno razvijaju i ne smetaju drugim zubima, nema potrebe da se vade. Trebalo bi ih redovno kontrolisati na stomatološkim pregledima i tretirati ih kao bilo koji drugi zub u ustima. Međutim u slučaju da umnjak raste nepravilno i ometa normalan raspored zuba, ili postoji rizik od infekcije, upale ili drugih komplikacija, dtomstolog će sigurno insistirati na njegovom vađenju. Umnjake je najbolje ukloniti dok se koren zuba i vilica nisu u potpunosti razvili, što je obično oko dvadesete godine života. Ako se to uradi kasnije, može se očekivati duži period oporavka jer će vilica tada biti tvrđa. Dakle, važno je ne odugovlačiti sa vađenjem umnjaka kako bi se izbjegli mogući komplikacije i olakšalo proces ozdravljenja.

Stomatolog će najverovatnije preporučiti vađenje zuba u sledećim situacijama:

  1. Propadanje umnjaka zbog karijesa – Uzrokovano nepristupačnim položajem, umnjak (kao i zub pored) je podložan propadanju zbog karijesa, jer bakterije i ostaci hrane mogu lako ostati zarobljeni oko njega. Ovaj proces često uzrokuje bol i infekciju.
  2. Pritisak na druge zube – Kada umnjak počinje da raste, može da izazove pritisak na okolne zube što može narušiti njihovu poziciju i poremetiti zagrižaj. U takvim situacijama, preporučuje vađenje umnjaka kako bi se sprečilo dalje oštećenje zuba i razvoj erozije.
  3. Upala desni – Ako se ostaci hrane i bakterije nakupljaju ispod desni umnjaka, to može dovesti do upale i infekcije desni (gingivitisa) koja se može brzo proširiti
  4. Ciste – Kada se formira cista na mekom tkivu oko zuba koji nije izbio, dolazi do oštećenja okolnih zuba i to predstavlja opasnost za stabilnost vilice. U takvim situacijama, neophodno je izvaditi zub kako bi se sprečio gubitak kosti vilice.
  5. Priprema za izradu protetskih ili ortodontskih aparata – Priprema za implementaciju protetskog ili ortodonskog aprata zahteva vađenje svih umnjaka koji se nalaze u vilici, a koji još do kraja nisu izbili na površinu. Ova intervencija je neophodna jer u slučaju da umnjaci izbiju posle impementacije aparata, pacijent bi bio primoran da izrađuje novi aparat čime se izlaže dodatnim troškovima.

Da li je potrebno vaditi zdrave umnjake

Ranije se smatralo da bi vađenje umnjaka bilo preventivno poželjno, a i danas mnogi stomatolozi to preporučuju. Međutim, nedavno su se mnogi maksilofacijalni hirurzi, doktori oralne medicine i protetičari usprotivili ovoj preporuci i vađenju zdravih zuba, jer bi umnjaci u budućnosti mogli biti dobri nosači mostova i proteza. Zdravi umnjaci podržavaju viličnu kost, sprečavajući njen gubitak i time pomažu u prohodnosti disajnih puteva, kao i u obliku lica. Takođe, ako su zdravi, podržavaju funkciju temporomandibularnog zgloba (TMJ), što pomaže u žvakanju i pravilnom zagrižaju. Ako umnjaci normalno rastu i ne ugrožavaju druge zube, preporučuje se da ostanu u vilici, a vaš stomatolog će vam dati savete o najboljem načinu održavanja njihovog zdravlja. Ako se dobro brinete o njima, umnjaci mogu biti dugotrajni i korisni.

Oporavak posle intervencija vađenja umnjaka

Prvih nekoliko sati nakon zahvata, osetićete bol i otok u području odakle je izvađen umnjak. Ovo je normalna reakcija organizma i može se ublažiti primenom leda na obrazu u trajanju od 20 minuta, uz pauze od 10 minuta između.

Takođe, tokom prvih nekoliko dana, potrebno je da budete pažljivi pri jelu i da se pridržavate meke hrane koju ćete lagano žvakati na drugoj strani vilice. Takođe, važno je da izbegavate vruću i začinjenu hranu i piće, kao i alkohol i duvan.

Da biste sprečili infekciju, važno je da se pridržavate uputstava koja vam je dao vaš stomatolog u vezi sa oralnom higijenom. Nakon zahvata, možete ispirati usta blagim rastvorom soli i vode, ali ne smete koristiti jaku vodu za ispiranje niti trljati četkicom po području odakle je izvađen umnjak.

Ukoliko osetite pojačanu bol ili krvarenje, obavezno se obratite svom stomatologu.

U većini slučajeva, oporavak nakon intervencije vađenja umnjaka traje nekoliko dana do nedelju dana. Međutim, ukoliko je zahvat bio složeniji ili ste imali komplikacije tokom ili nakon zahvata, oporavak može potrajati duže.

Zaključak

Umnjaci su zubi koji se nalaze u pozadini vilice i koji često izazivaju probleme kada rastu. Postoji veliki broj različitih situacija kada je potrebno izvaditi umnjak, uključujući nedostatak prostora u vilici, zubni karijes, upalu oko zuba, teškoće pri žvakanju hrane, i sl. Međutim, postoje i situacije kada je umnjak potrebno zadržati, naročito ako se nalazi u pravilnom položaju i nema nikakvih problema.

Kako bi se utvrdilo da li je umnjak potrebno izvaditi ili ne, važno je posetiti stomatologa i uraditi detaljan pregled i analizu rendgenskog snimka vilice. Stomatolog će preporučiti odgovarajući tretman u skladu sa individualnim potrebama pacijenta.

Važno je naglasiti da je redovno održavanje oralne higijene ključno za sprečavanje problema sa umnjacima. Redovne posete stomatologu, pravilno četkanje zuba i korišćenje zubnog konca mogu pomoći u održavanju zdravlja i sprečavanju razvoja problema sa umnjacima.

Ukratko, umnjaci mogu izazvati probleme u vilici, ali ih je moguće sprečiti i lečiti. Važno je na vreme posetiti vašeg stomatologa radi pregleda i saveta, kao i redovno održavati oralnu higijenu.