dentib_logo_1-3_color

Hiperdoncija – višak zuba u vilici

Hiperdoncija je pojava u stomatologiji koja se odnosi na prisustvo većeg broja zuba nego što je uobičajeno u ljudskoj vilici. Dok se normalno smatra da odrasla osoba ima 32 zuba, hiperdoncija se javlja kada osoba ima više od tog broja.

Termin “hiperdontija” dolazi od grčkih riječi “hyper” što znači “više” i “dontia” što znači “zubi”.

Hiperdoncija može biti prisutna kod pojedinih osoba već od rođenja ili se može razviti tokom života. Ova pojava može biti nasledna ili se može javiti kao rezultat genetskih mutacija ili drugih faktora. U nekim slučajevima, hiperdoncija je povezana s određenim sindromima ili genetskim bolestima.

Kada je reč o dijagnostici hiperdoncije, stomatolozi koriste rendgenske snimke vilica kako bi identifikovali višak zuba. Važno je pravovremeno prepoznati hiperdonciju jer može dovesti do različitih komplikacija, uključujući probleme s rastom i razvojem drugih zuba, nepravilno postavljanje vilica, kao i poteškoće u oralnoj higijeni.

Lečenje hiperdoncije zavisi od individualnog slučaja. U nekim situacijama, višak zuba može biti izvađen kako bi se održala normalna funkcija i estetika usne šupljine. U drugim slučajevima, vaš stomatolog može preporučiti ortodontske procedure za ispravljanje nepravilnosti.

Pravilna dijagnoza i odgovarajuće lečenje hiperdoncije od strane stomatologa su ključni za očuvanje oralnog zdravlja i prevenciju potencijalnih problema koji mogu nastati usled ovog stanja.

 

Zašto nastaje hiperdoncija

Nastajanje hiperdoncije može biti rezultat različitih faktora i mehanizama.

  1. Genetski faktori: Hiperdoncija može biti nasledna, što znači da se prenosi s generacije na generaciju. Određene genetske mutacije ili varijacije mogu uticati na razvoj zuba i rezultirati stvaranjem više zuba nego što je uobičajeno. Ove genetske promene mogu uticati na aktivnost specifičnih molekula i signalnih puteva koji su odgovorni za regulaciju razvoja zuba.
  2. Prekidi u razvoju zuba: Tokom embrionalnog razvoja, zubi se razvijaju iz tkiva nazvanog zubna čahura. Prekidi u ovom razvojnom procesu mogu dovesti do pojave dodatnih zuba. Na primer, ako se u procesu deobe ćelija dogodi greška, može doći do stvaranja više od jedne zubne čahure za određeni zub, što rezultira pojavom dodatnih zuba.
  3. Trauma ili oštećenje zuba: Trauma ili oštećenje zuba može podstaći stvaranje hiperdoncije. Nakon ozlede, regenerativni procesi u telu mogu pokrenuti abnormalni rast dodatnih zuba kao pokušaj zamene izgubljenog zuba.
  4. Endokrini poremećaji: Određeni endokrini poremećaji, kao npr. hiperaktivnosti štitne žlezde ili hormonalna neravnoteža, mogu uticati na razvoj zuba i dovesti do pojave hiperdoncije.

Važno je napomenuti da hiperdoncija može biti povezana i s drugim dentalnim stanjima kao što su smanjena veličina zubi (mikrodontija) ili odsustvo nekih zuba (hipodoncija). Takođe, hiperdoncija može se javiti pojedinačno ili kao dio genetskog sindroma.

 

Vrste hiperdoncije

Postoji nekoliko vrsta hiperdoncije:

  1. Supplementarna hiperdoncija: Ova vrsta hiperdoncije javlja se kada osoba ima dodatne zube van normalnog broja koji se očekuje da izrastu. Ti dodatni zubi se nazivaju supernumerarni zubi i mogu biti prisutni u bilo kom delu vilice.
  2. Hiperdoncija u vidu razdvajanja: Ova vrsta hiperdoncije karakteriše se prisustvom razdvojenih zuba. Umesto da se zubi normalno rasporede, mogu se pojaviti dodatni zubi između postojećih zuba, što dovodi do razmaka između njih.
  3. Hiperdoncija u vidu zadržavanja mlečnih zuba: Obično se očekuje da će mlečni zubi ispasti kako se stalni zubi budu razvijali. Međutim, kod osoba sa hiperdoncijom, mlečni zubi mogu da ostatanu na svom mesti i ne ispadnu, a stalni zubi mogu izrasti paralelno sa njima.
  4. Regionalna hiperdoncija: Ova vrsta hiperdoncije karakteriše se prisustvom dodatnih zuba samo u određenim regionima vilica. Na primer, može se javiti hiperdoncija samo u prednjem delu vilice, dok su ostali delovi normalni.

 

Komplikacije do kojih hiperdoncija može dovesti

Kao što smo već napomenuli hiperdoncija je stanje koje se karakteriše prisustvom viška zuba u vilici. Ovo stanje može izazvati različite komplikacije koje mogu zahtevati stomatološku intervenciju.

Evo nekoliko potencijalnih komplikacija do kojih može doći zbog hiperdoncije:

  1. ‘Gužva’ u vilici: Hiperdoncija može dovesti do pretrpanosti u vilici, gde se višak zuba ne može pravilno smestiti. Ovo izazva neravnotežu u zagrižaju i otežava pravilno žvakanje hrane.
  2. Problemi sa rastom i razvojem: Višak zuba može ometati normalan rast i razvoj drugih zuba u vilici. Ovo može dovesti do iskrivljenog rasporeda zuba, rotacija ili pomeranja zuba iz njihovih prirodnih pozicija.
  3. Promene u zagrižaju: Hiperdoncija može izazvati promene u zagrižaju, što može dovesti do nepravilnog spajanja zuba prilikom zatvaranja vilica. Ovo uzrokuje neujednačeno trošenje zuba i moguće probleme sa temporomandibularnim zglobom.
  4. Estetski problemi: Višak zuba može uticati na izgled osmeha i lica. Nepravilan raspored i pretrpanost zuba mogu dovesti do nepravilnosti u izgledu, što može uticati na samopouzdanje pacijenta.
  5. Otežano održavanje oralne higijene: Prisustvo viška zuba može otežati pravilno čišćenje i održavanje oralne higijene. Teškoće u pristupu tim područjima mogu povećati rizik od karijesa, upale desni i drugih oralnih infekcija.

 

Zahvati za eliminisanje hiperdoncije

Jedan od tretmana za elminaciju hiperdoncije je ekstrakcija suvišnih zuba. Nakon pažljive analize i dijagnostike, stomatolog će odlučiti koje zube treba ukloniti kako bi se postigao pravilan sklad u ustima. Ekstrakcija je neophodna ako su suvišni zubi uzrokovali probleme sa zagrižajem ili izazvali nepravilnosti u rasporedu ostalih zuba.

U nekim slučajevima, primenjuje se ortodontska terapija. Ortodont će koristiti bravice ili providne alignere kako bi pomogao u ispravljanju položaja zuba i pravilnom rasporedu u vilici. Ovaj tretman može biti dugotrajan, ali je često neophodan kako bi se postigao dugoročni uspeh u eliminisanju hiperdoncije.

U retkim situacijama, hirurška intervencija će biti neophodna za uklanjanje suvišnih zuba koji su duboko ukorenjeni ili koji ometaju normalan rast drugih zuba. Ova procedura se obično izvodi pod opštom anestezijom i zahteva period oporavka.

Važno je napomenuti da je svaki slučaj hiperdoncije jedinstven, i da su tretmani uvek prilagođeni individualnim potrebama pacijenta. Konsultacija sa stomatologom je ključna kako bi se odredio najbolji pristup u eliminaciji hiperdoncije i postigao optimalan oralni zdravstveni rezultat.

 

Zaključak

Hiperdoncija je pojava kod koje se u oralnoj šupljini javlja više zuba nego što je uobičajeno. Ova anomalija može biti rezultat genetskog faktora ili uticaja okoline.  Na osnovu analize dostupnih istraživanja i kliničkog iskustva, možemo izvući nekoliko zaključaka o hiperdonciji.

Prvo, hiperdoncija može biti prisutna kod pojedinaca svih uzrasta, ali je češća kod dece. Uzroci mogu varirati, ali nasledni faktori igraju značajnu ulogu. Genetske mutacije ili nasledni poremećaji mogu dovesti do nepravilnog razvoja zuba, što rezultira viškom zuba.

Drugo, hiperdoncija može predstavljati izazov za pacijenta i stomatologa. Višak zuba može izazvati nepravilan raspored u vilici, povećan rizik od karijesa, problema sa zagrižajem i estetske nedostatke. Pored toga, može dovesti do prenatrpanosti i nedostatka prostora za normalan rast i razvoj zuba.

Treće, dijagnostika hiperdoncije zahteva detaljnu kliničku procenu i rendgensku analizu. Stomatolog će pažljivo pregledati oralnu šupljinu i uzeti rendgenske snimke kako bi utvrdio prisustvo i položaj svih zuba. Ovo je važno za postavljanje tačne dijagnoze i planiranje adekvatnog tretmana.

Četvrto, lečenje hiperdoncije obično podrazumeva različite pristupe. U nekim slučajevima, pacijentima se preporučuje ekstrakcija viška zuba kako bi se uspostavio pravilan zagrižaj i otklonili potencijalni problemi. U drugim situacijama, ortodontski tretman će biti neophodan kako bi se ispravili nepravilni rasporedi zuba.

Peto, odlasci kod stomatologa i praćenje stanja pacijenata sa hiperdoncijom je od suštinske važnosti. Redovni stomatološki pregledi su neophodni kako bi se pravovremeno otkrili i tretirali eventualni problemi. Edukacija pacijenata o oralnoj higijeni i preventivnim merama takođe igra važnu ulogu u održavanju oralnog zdravlja kod osoba sa hiperdoncijom.

U zaključku, hiperdoncija je kompleksna dentalna anomalija koja zahteva pažljivu dijagnostiku, planiranje tretmana i praćenje.

Bele ili crne plombe – izgled ili funkcionalnost?

Bele ili crne plombe – izgled ili funkcionalnost? Većina ljudi se ponekad nađe u situaciji da se upravo ovo zapitaju kada posete svog zubara. Mnogi ne razumeju i ne znaju osnovne razlike između crnih i belih plombi, te ćemo u ovom tekstu pokušati da pružimo što jasnije objašnjenje.

Reč plomba vodi poreklo od francuske reči “plomb” koja znači “pečat” .

Plombe predstavljaju veštačko punjenje kojim se ispunjava rupa u zubu, nastala mehaničkim uklanjanjem karijesa ili saniranjem frakture dela zuba. U zavisnosti od materijala od kojih su napravljenje, plombe mogu biti crne ili bele.

Pre svega, vrlo je važno naglasiti da odluka o odabiru materijala treba da bude doneta u dogovoru sa vašim stomatologom, koji će proceniti količinu oštećenja i preporučiti najbolji izbor za vaš zub. Bez obzira na to koji materijal se odabere, plombe su važan deo oralne higijene i pomažu u sprečavanju daljeg propadanja zuba.

 

Kako se plomba stavlja na zub

Postupak stavljanja plombe na zub počinje sa detaljnom dijagnostikom i planiranjem lečenja. U prvom koraku, pregledamo pacijentov zub i pravimo rendgenski snimak kako bismo odredili veličinu karijesa ili oštećenja na zubu.

Nakon toga, potrebno je pripremiti zub za postavljanje. To se obično radi u nekoliko koraka.

Prvo se lokalno anestezira područje oko zuba kako bi se ublažila bol i neprijatnost. Zatim, koristimo različite alate za uklanjanje karijesa ili oštećenja zuba, kao i alate za oblikovanje zuba.

Kada je zub pripremljen, sledi odabir odgovarajuće vrste plombe. Postoje različite vrste plombi, poput amalgamskih, keramičkih ili kompozitnih, a svaka ima svoje prednosti i nedostatke. Odabir prave vrste zavisi od veličine karijesa, kao i od lokacije zuba.

Nakon odabira odgovarajuće plombe, sledi postavljanje. Pre samog postavljanja, stomatolog proverava da li su sve površine zuba dobro očišćene i osušene. Nakon toga, plomba se postavlja u pripremljeni zub, a stomatolog pritiska i oblikuje masu kako bi se osigurao dobar kontakt sa zubom i izbjegle nepravilnosti u zagrižaju.

Konačno, proveravamo da li su zubi u pravilnom zagrižaju te obavljamo fina podešavanja, ako je potrebno. U većini slučajeva, postupak stavljanja plombe na zub traje samo nekoliko minuta, nakon čega pacijent može napustiti ordinaciju. Međutim, važno je da se pacijent pridržava preporuke stomatologa o održavanju oralne higijene i redovnim pregledima kako bi se sprečio daljnji razvoj karijesa i oštećenja zuba.

 

Crne plombe

Crne plombe, poznate i kao amalgamske, se astoje od amalgama, legure koja sadrži živu, srebro, bakar, cink i ostale metale.

Veoma su izdržljive i dugo traju. Otporne su na habanje i mogu izdržati veliki pritisak tokom žvakanja hrane. Ovo ih čini pogodnim izborom za popunjavanje zadnjih zuba koji su podložni većim silama žvakanja. Takođe, manje su sklone pucanju u odnosu na neke druge vrste plombi.

Jedna od njihovih prednosti je i relativno niska cena u poređenju sa drugim materijalima za popunjavanje. Ovo ih čini pristupačnim izborom za mnoge pacijente.

Ipak, postoje i neki nedostaci crnih plombi. Estetski aspekt je često glavna briga pacijenata. Budući da su crne, one mogu biti vidljive prilikom smejanja ili otvaranja usta. Ovo može izazvati neprijatnost kod nekih ljudi, posebno ako se plombe nalaze na vidljivim mestima u prednjem delu usta.

Još jedna značajna briga je prisustvo žive u amalgamskim plombama. Iako se crne plombe smatraju sigurnim za upotrebu, neki pacijenti izražavaju zabrinutost zbog potencijalnih efekata žive na zdravlje. Važno je napomenuti da je količina žive u crnim plombama veoma mala i smatra se da je bezbedna. Ipak, ako pacijenti imaju posebne zdravstvene uslove ili brinu o prisustvu žive, mogu razmotriti neke druge alternative za popunjavanje zuba.

 

Bele plombe

Bele plombe su postale popularne u stomatološkoj industriji zbog njihove estetike i funkcionalnosti.

Belu, takođe poznatu kao kompozitnu plombu, čine sintetički materijali koji se sastoje od smole, keramičkih čestica i drugih aditiva. Ovi materijali se koriste za punjenje zuba koji su oštećeni karijesom ili drugim oštećenjima.

Jedna od prednosti belih plombi je njihova sposobnost da se prilagode boji zuba pacijenta. Ovo je važno za pacijente koji žele da imaju prirodan izgled zuba nakon tretmana. Takođe, može se koristiti za popravku oštećenja na prednjim zubima, što je idealno za pacijente koji žele da poboljšaju izgled svog osmeha.

Osim estetskih prednosti, bela plomba ima i nekoliko funkcionalnih prednosti. Bela plomba se može primeniti na manje oštećenja zuba, što znači da stomatolog može ukloniti manje zdravog zubnog tkiva prilikom pripreme za postavljanje plombe. Bela plomba takođe pruža dobru izolaciju, što znači da sprečava ulazak bakterija i drugih štetnih materija u zub.

Ipak, važno je napomenuti da bela plomba ima nekoliko ograničenja. Na primer, nije toliko trajna kao amalgamska plomba koja se sastoji od srebra i drugih metala. Bela plomba se takođe može oštetiti zbog žvakanja tvrde hrane ili pritiska. Ipak, uz odgovarajuću oralnu higijenu i redovne posete stomatologu, bela plomba može trajati dugo i obezbediti pacijentima dugotrajno rešenje za oštećenja zuba.

Vrste belih plombi

  • Kompozitne plombe: Kompozitne plombe su izrađene od smese smole i keramičkih čestica. Ove plombe se direktno nanose na zub i oblikuju, a zatim se očvršćavaju pomoću specijalne svetlosti. Kompozitne plombe su veoma popularne zbog svoje estetike i mogu se koristiti za popunjavanje kaviteta u vidljivim delovima zuba.
  • Keramičke plombe: Keramičke plombe su izrađene od porcelanskog materijala koji je veoma otporan na habanje. Ove plombe se izrađuju u laboratoriji prema otisku zuba pacijenta, a zatim se cementiraju na zub. Keramičke plombe su veoma izdržljive i imaju visoku estetsku vrednost, ali su i skuplje od drugih opcija.

O ovim vrstama plombi smo već pisali, te nešto više o njima možete pročitati ovde.

 

Razlike u trajanju

Važno je napomenuti da trajnost plombe zavisi od mnogih faktora, kao što su oralna higijena pacijenta, navike u ishrani, pravilan zagrižaj i eventualno prisustvo drugih dentalnih problema.

Takođe, veličina i mesto plombe mogu uticati na njenu trajnost. Na primer, veće plombe podložnije su pucanju ili habanju tokom vremena.

U svakom slučaju, redovne posete stomatologu, dobra oralna higijena, kao i održavanje zdravih oralnih navika, ključni su faktori za očuvanje trajnosti bilo koje vrste plombe. Takođe je važno je da pacijenti redovno posećuju stomatologa kako bi se otkrili eventualni problemi sa plombama na vreme i preduzele odgovarajuće mere za očuvanje zuba i njihove funkcionalnosti.

Crne plombe, takođe poznate kao amalgamske plombe, izrađene su od legure srebra, žive, bakra i drugih metala. One su izuzetno izdržljive i poznate po svojoj dugotrajnosti. Crne plombe mogu trajati i do 10 do 15 godina ili čak duže, uz pravilnu oralnu higijenu i redovne posete stomatologu radi održavanja.

S druge strane, bele plombe izrađene su od kombinacije akrilata i keramičkih čestica,  nisu toliko izdržljive kao crne. Obično imaju prosečan vek trajanja od 5 do 7 godina, mada neke mogu trajati i duže, posebno ako su manje i smeštene na manje opterećenim mestima u ustima.

 

Zaključak

Plombe predstavljaju jedan od najčešćih stomatoloških tretmana koji se koriste za popunjavanje šupljina u zubima i obnovu njihove funkcionalnosti. Tradicionalno, crne plombe su se koristile kao dominantna opcija za popunjavanje zuba, dok su bele relativno noviji koncept. Oba tipa imaju svoje prednosti i nedostatke. Izbor između njih zavisi od različitih faktora, kao što su estetika, funkcionalnost i individualne potrebe pacijenta.

Crne plombe su poznate po svojoj dugovečnosti i izdržljivosti, ali estetski su manje prihvatljive zbog svoje tamne boje koja može biti vidljiva prilikom smeškanja. S druge strane, bele su estetski prihvatljivije jer se mogu prilagoditi boji zuba i gotovo su neprimetne.

U poslednjim decenijama, sve veći broj pacijenata preferira bele plombe zbog njihove prirodnije estetike. Takođe, kompozitni materijali koji se koriste za bele plombe postaju sve napredniji i pružaju bolju izdržljivost i trajnost.

Važno je napomenuti da izbor između crnih i belih plombi zavisi od individualnih potreba pacijenta, kao i od mesta i veličine oštećenja na zubu.

Ukratko, crne plombe su izdržljive, ali manje estetski prihvatljive, dok su bele estetski prihvatljivije, ali mogu biti manje izdržljive. Konačan izbor materijala za plombiranje zuba treba da se donese uz konsultaciju sa stomatologom kako bi se postigao najbolji mogući rezultat u smislu funkcionalnosti i estetike.

Snimanje zuba

Snimanje zuba je jedna od dijagnostičkih najvažnijih tehnika koja se koristi u stomatologiji. Snimanje zuba nam omogućava da vidimo šta se dešava ispod površine zuba. Ova tehnika koristi rendgenske zrake za stvaranje slike zuba na filmu ili na digitalnom ekranu. Snimak zuba omogućava vašem stomatologu da otkrije probleme koji se ne mogu videti golim okom, kao što su karijesi, infekcije, upale, tumori i drugi problemi.

Zašto je snimanje zuba važno

Snimanje zuba, poznato i kao dentalna rendgenografija, omogućava stomatolozima da vide unutar zuba i ispod desni, što nije vidljivo golim okom. Kao što smo već objasnili, ovaj proces nam omogućava da precizno otkrijemo probleme kao što su karijes, infekcije, ciste ili tumori na zubima ili ispod desni.

Bez snimanja zuba, mnogi od ovih problema ne bi mogli biti otkriveni na vreme i mogli bi dovesti do ozbiljnih problema. Na primer, ako se karijes ne otkrije i ne leči na vreme, može dovesti do gubitka zuba ili infekcije koja može uticati na druge delove tela.

Takođe, snimanje zuba je važno za planiranje stomatoloških tretmana, kao što su ugradnja implanta ili zubne proteze. Snimanje nam daje detaljan uvid u stanje vaših zuba i desni, što nam pomaže da planiramo tretmane koji su najbolji za vaše specifične potrebe.

Kako se izvodi snimanje zuba

Snimanje zuba se obično vrši radi dijagnostike i planiranja tretmana. Sam proces snimanja zuba zavisi od tražene vrste snimka zuba. Najčešće korišćena su intraoralna snimanja (kada se senzor ili film postavlja unutar usta pacijenta) i ekstraoralna snimanja (kada se senzor ili film postavlja izvan usta pacijenta).

Intraoralno snimanje zuba se najčešće vrši primenom digitalnih senzora. Senzor se postavlja u ustima pacijenta tako da pokriva zub ili grupu zuba koji se snimaju. Zatim se senzor aktivira i emituje se kratkotrajni zrak gama zračenja koje prolazi kroz zube i senzor i registruje se na kompjuterskom ekranu. Ovaj proces traje samo nekoliko sekundi i omogućava precizno snimanje zuba u različitim projekcijama.

Ekstraoralno snimanje zuba se obično koristi za snimanje vilice u celini, a koristi se ortopanski (OPG) snimak. Pacijent sedi u fotelji, a senzor se postavlja spolja, tako da se vilica postavlja između senzora i filma. Uređaj se pokreće i emituje se kratkotrajno zračenje koje prolazi kroz vilicu i registruje se na filmu. Ovaj proces traje oko 20 sekundi i omogućava precizno snimanje svih zuba u vilici, kao i stanja okolnih kostiju i tkiva.

U oba slučaja, snimanje zuba je bezbolan i relativno brz postupak koji omogućava stomatologu da precizno proceni stanje zuba i planira tretman. Važno je napomenuti da su digitalni senzori koji se koriste za intraoralna boldenone undecylenate effetti collaterali snimanja zuba mnogo manje štetni od tradicionalnih rendgen filmova i emituju značajno manje zračenja, što je od velikog značaja za pacijenta.

Vrste snimanja zuba

Postoje nekoliko vrsta snimanja zuba, a stomatolog će u zavisnosti od vrste problema predložiti neki od njih:

  1. Rendgensko snimanje zuba – Najčešći način snimanja zuba je metoda koja koristi rendgenski film kako bi se dobila slika zuba. U ovom postupku, pacijent stavlja malu filmsku pločicu u usta koja se izloži rendgenskom zračenju kako bi se dobila slika zuba. Ova tehnika se obično koristi za otkrivanje karijesa, cista, tumora, te procenu stanja kostiju koje okružuju zube. Osim toga, ovaj postupak se takođe može koristiti za procenu stanja korena zuba i za planiranje ortodontskog lečenja. Važno je napomenuti da se ova tehnika koristi sa oprezom i da su sva potrebna sigurnosna pravila uvek ispoštovana kako bi se umanjio rizik od izlaganja pacijenta rendgenskom zračenju.
  2. Digitalno snimanje zuba  – Ova vrsta snimanja zuba koristi digitalni senzor za stvaranje slike zuba. U ovoj metodi koristi se senzor koji se postavlja u usta pacijenta, umesto filmske ploče. Senzor emituje električni signal koji se pretvara u digitalnu sliku na kompjuteru. Prednost ove metode je u tome što se slike mogu odmah videti na monitoru. Samim tim je čini bržom i preciznijom u odnosu na tradicionalni film.
  3. Panoramsko snimanje zuba – Još jedan način za snimanje zuba je intraoralni skener koji predstavlja naprednu tehnologiju u stomatologiji. Ova metoda koristi posebne uređaje koji emituju svetlosne signale i tako stvaraju preciznu 3D sliku zuba. Prednost ove metode je što je neinvazivna i bezbolna, te se može koristiti u planiranju i izradi raznih stomatoloških pomagala poput krunica, mostova i zubnih implantata. Osim toga, intraoralni skener omogućava brzo i jednostavno snimanje zuba, što smanjuje vreme koje pacijent provede u ordinaciji, a samim tim i stres koji se može javiti kod nekih pacijenata.

Ortopan, dentalni radiogram i CBCT

Ortopan

Ovo je klasičan snimak gornje i donje vilice koji obuhvata sve zube, donjo-vilični zglob, kao i sinuse gornje vilice.

Kada posetite svog lekara, najverovatnije će vam biti zatražen Ortopan snimak. On pruža sveobuhvatan pregled zuba u obe vilice, kao i stanje viličnih zglobova i dela viličnih sinusa. Osim zuba koji su vidljivi u ustima, na ovom snimku su vidljivi i zubi koji još nisu izrasli, što može pomoći u proceni njihovog položaja i zdravlja.

Ovaj snimak takođe pruža informacije o položaju korenova zuba, njihovom međusobnom odnosu i stanju kosti obe vilice. Ortopan snimak se često koristi za opšti pregled i kontrolu posle dužeg vremena. Zahvaljujući njemu, lekar može da dobije jasnu sliku o vašem oralnom zdravlju i da na osnovu toga preporuči odgovarajući tretman.

 

Dentalni radiogram

Dentalni radiogram, poznat i kao ‘mali snimak’, predstavlja jednu vrstu snimka zuba na kojem se jasno vide nekoliko susednih zuba, najčešće dva do tri zuba. Ovaj snimak se smatra preciznijim u odnosu na Ortopan, jer je polje koje se prikazuje znatno manje. Zbog toga se često koristi prilikom dijagnostikovanja problema sa zubima koji izazivaju sumnju, kao i prilikom kontrola i lečenja zuba.

 

CBCT

3D snimak ili CBCT (Cone Beam Computed Tomography) je najnoviji način snimanja u stomatološkoj radiologiji koji se odlikuje izuzetnom preciznošću i koristi tehnologiju sličnu medicinskom skeneru, ali uz značajno manju dozu zračenja. Ovaj vid snimanja omogućava prikazivanje objekata u tri dimenzije, što se postiže uz pomoć velikog broja presjeka koje aparat pravi. Za razliku od tradicionalnih ortopanskih snimaka koji prikazuju samo dvodimenzionalne slike, 3D snimak zadržava odnos struktura u tri dimenzije, prikazujući visinu, dužinu i širinu svih struktura, uz očuvanje njihovog stvarnog odnosa.

3D snimak se najčešće koristi prilikom oralno-hirurških zahvata, ugradnje dentalnih implanta i lečenja zuba sa više korenova. Budući da ova tehnologija omogućava precizno određivanje veličine, oblika i pozicije anatomskih struktura, kao i planiranje i simulaciju različitih stomatoloških procedura, postaje sve popularnija u stomatološkoj praksi. Uz to, značajno smanjenje doze zračenja koje pacijent prima, predstavlja veliku prednost ove tehnologije u odnosu na druge tradicionalne metode snimanja u stomatološkoj radiologiji.

 

Razlike između 2D i 3D snimka zuba 

2D i 3D snimanje zuba se razlikuju po načinu na koji se dobija slika zuba. 2D snimanje zuba se odnosi na tradicionalni rendgenski snimak, dok se 3D snimanje zuba odnosi na tzv. CBCT  snimanje.

Evo nekoliko razlika između ova dva načina snimanja zuba:

  1. Preciznost: 3D snimanje je mnogo preciznije od 2D snimanja jer omogućava stomatologu da vidi zub iz svih uglova i dimenzija. U 2D snimanju, stomatolog vidi samo jednu ravnu površinu zuba.
  2. Detalji: 3D snimanje omogućava da se vide detalji koji se ne vide na 2D snimku. Na primer, stomatolog može videti živac i krvne sudove koje prolaze kroz zub.
  3. Dijagnostika: 3D snimanje pomaže u dijagnostici i planiranju tretmana mnogo bolje nego 2D snimanje. Stomatolog može videti stanje zuba i okolnih tkiva u tri dimenzije. Ovo omogućava da se otkriju i dijagnostikuju problemi koji bi mogli biti propušteni na 2D snimku.
  4. Doza zračenja: 3D snimanje obično koristi manju dozu zračenja od 2D snimanja, što ga čini sigurnijim za pacijenta.
  5. Trošak: 3D snimanje je obično skuplje od 2D snimanja, jer zahteva posebnu opremu i tehniku.

Ukratko, 3D snimanje zuba je preciznije, daje više detalja i omogućava bolju dijagnostiku i planiranje tretmana. Međutim, to je obično skuplje i zahteva posebnu opremu i tehniku, pa stomatolog odlučuje koji tip snimanja je najbolji za pacijenta u zavisnosti od njihovih potreba.

Da li je snimanje zuba štetno

Ne postoji razlog za zabrinutost kada je u pitanju snimanje zuba, jer je to svetski priznata dijagnostička metoda koja se primenjuje već decenijama. Snimanje zuba čak ni u svojim počecima nije pokazalo neke izrazite negativne efekte.

Srećom, sa modernim aparatima koji se danas koriste, zračenje se smanjuje na minimum, pa je bezbednost povećana do maksimuma. Ovi aparati se oslanjaju na nisko dozirano rendgensko zračenje koje je bezbedno za pacijente i ne predstavlja rizik za dugoročne zdravstvene probleme. Dakle, ne treba brinuti o štetnim efektima rendgenskog zračenja prilikom snimanja zuba i vilica, jer su aparati koji se koriste danas bezbedni i bezbolni za pacijente.

Međutim i pored svega toga, da bi se smanjio rizik od štetnih efekata zračenja, stomatolozi primenjuju odgovarajuće tehnike i koriste zaštitnu opremu poput olovnih prsluka i kapa za glavu. Takođe, stomatolozi obično preporučuju snimanje zuba samo kada je to zaista neophodno, a ne rutinski.

 

 

Trudnoća i zdravlje zuba

Važnost očuvanja zdravlja zuba i desni tokom trudnoće je tema od velike važnosti zbog uticaja koje trudnoća ima na zdravlje zuba i celokupne usne šupljine. Iz tog razloga, stomatolozi se trude da daju što više saveta i preporuka za održavanje oralnog zdravlja tokom trudnoće kako bi se izbegle komplikacije i obezbedio zdrav razvoj bebe.

Trudnoća je jedno od najznačajnijih iskustava u životu žene, ali s obzirom na hormonalne promene koje se dešavaju tokom ovog perioda, mogu se javiti određeni zdravstveni izazovi vezani za oralno zdravlje. Zbog toga je izuzetno važno da trudnice imaju potrebno znanje kako bi održavale svoje zube i desni zdravim tokom trudnoće. Kao i da znaju kako da se nose i reše eventualne dentalne probleme koji se mogu pojaviti.

U ovom postu ćemo objasniti kako trudnoća utiče na oralno zdravlje, i kako trudnice mogu održavati svoje zube i desni zdravim tokom ovog perioda. Pored toga, podelićemo sa vama informacije o uobičajenim dentalnim problemima koji se mogu javiti tokom trudnoće i o tome kako ih efikasno rešiti.

Verujem da će vam ovo blog post pružiti sve potrebne informacije kako biste se osećali sigurnije i samopouzdanije u vezi sa vašim oralnim zdravljem tokom trudnoće.

 

Šta se dešava sa zubima u trudnoći?

Hormoni su hemikalije koje proizvode žlezde u telu. Oni se oslobađaju u krvotok i putuju kroz telo kako bi kontrolisali različite funkcije. Hormoni utiču na sve u telu, uključujući i zube. Tokom trudnoće, hormoni u telu se menjaju kako bi se pripremili za rast i razvoj deteta. Ove promene mogu uticati kako na oralno zdravlje, tako i na zdravlje samih zuba.

Jedan od hormona koji se menja tokom trudnoće je estrogen. Estrogen je odgovoran za kontrolu razvoja i rasta maternice. Tokom trudnoće, nivo estrogena u telu se dramatično povećava kako bi se osiguralo da se dete u materici razvija normalno. Međutim, ove promene u nivou estrogena takođe mogu uticati na zube. Povećan nivo estrogena može dovesti do povećanog dotoka krvi u desni. To može uzrokovati da desni postanu osetljivije i sklonije krvarenju. Ova pojava je poznata kao “trudničke desni”.

Još jedan hormon koji se menja za vreme trudnoće je progesteron. Progesteron igra važnu ulogu u pripremi tela za trudnoću i rađanje djeteta. Međutim, povećan nivo progesterona može takođe uticati na zube. Naime, povišen progesteron može dovesti do smanjenja kalcijuma u telu. Kalcijum je važan mineral koji pomaže u održavanju zdravih zuba i kostiju. Ukoliko trudnica ne unosi dovoljno kalcijuma, telo može početi da uzima kalcijum iz zuba i kostiju kako bi nadoknadilo nedostatak. Smanjenje kalcijuma može dovesti do smanjenja gustoće zubne gleđi, što znači da su zubi skloniji karijesu i drugim oralnim problemima.

Trudnoća takođe može uticati na količinu pljuvačke u ustima. Pljuvačka je važna za održavanje zdravih zuba i usta jer pomaže u uklanjanju štetnih bakterija iz usta i neutrališe kiseline koje mogu oštetiti zube.

 

Najčešći problemi koji se javljaju kod trudnica

 

Gingivitis u trudnoći

Ovo je upala desni koja se javlja zbog hormonalnih promjena u telu tokom trudnoće. Gingivitis je upala desni koja se javlja kada se bakterije nakupljaju u zubnom plaku. Tokom trudnoće, ženski hormoni mogu uticati na desni i učiniti ih sklonijim upali. Gingivitis se manifestuje kao krvarenje desni prilikom pranja zuba ili jedenja hrane. Ako se ne leči, gingivitis može da dovede do parodontitisa.

 

Parodontitis

Parodontitis je ozbiljniji oblik upale desni koji može dovesti do gubitka zuba. Kod trudnica, parodontitis može biti posebno opasan jer može dovesti do prevremenog porođaja ili niske porođajne težine deteta. Zato je važno da trudnice redovno idu na kontrole kod stomatologa kako bi se otkrila i lečila ova bolest na vreme.

 

Karijes u trudnoći

Karijes se javlja kada se bakterije hrane šećerom iz hrane koju jedemo i proizvode kiselinu koja napada zubnu gleđ. Kod trudnica, promene u ishrani i hormonske promene mogu dovesti do veće podložnosti za nastanak karijesa. Trudnice bi trebalo da vode računa o ishrani i smanje unos slatkiša i gaziranih pića, kao i da redovno održavaju oralnu higijenu.

 

Erozija zuba

Erozija zuba predstavlja gubitak tvrde zubne gleđi usled dejstva kiselina. Kiselinski napadi mogu poticati iz ishrane, ali i iz probavnog trakta, što je posebno često kod trudnica. Naime, zbog hormonalnih promena u trudnoći, dolazi do smanjenja količine pljuvačke u ustima, što umanjuje prirodnu zaštitu zuba od kiselina. Kod trudnica se često javljaju mučnine i povraćanja, što dovodi do ponovnog izlaganja zuba kiselinama.  Iz tog razloga, trudnice treba da vode računa o ishrani i da izbegavaju namirnice bogate kiselinama i šećerima, kao i da koriste tečnosti koje neutrališu kiseline, poput mleka i vode.

 

Suva usta

Suva usta kod trudnica su česta pojava koja može biti prilično neugodna. Ona mogu biti posledica hormonskih promena koje se javljaju tokom trudnoće. Pored toga, mogu biti posledica nekih lekova koje trudnica može da uzima.

Suva usta mogu dovesti do pojave infekcija i karijesa zuba, stoga je važno da trudnice obrate pažnju na ovaj problem. Da bi se izbegle komplikacije, trudnice bi trebalo da piju dovoljno vode i izbegavaju hranu koja može izazvati dehidrataciju.

 

Trudnički tumori

Trudnički tumori su benigni tumori desni koji se obično pojavljuju tokom trudnoće. Oni su češći u drugom i trećem tromesečju trudnoće i često se javljaju kao crvene, mekane kvržice na desnima. Njihov uzrok nije potpuno poznat, ali se veruje da su povezani sa hormonalnim promenama koje se javljaju tokom trudnoće.

Iako su trudnički tumori uglavnom benigni, mogu biti veoma neugodni i bolni, posebno za vreme jela i pranja zuba. Zato je važno da se posavetujete sa stomatologom ukoliko primetite bilo kakve promene na desnima tokom trudnoće.

Stomatolozi obično preporučuju konzervativno lečenje trudničkih tumora, kao što su oralna higijena i uklanjanje kamenca sa zuba. U nekim slučajevima, međutim, može biti potrebno ukloniti tumor hirurškim putem.

Važno je naglasiti da se trudnički tumori nakon porođaja obično povlače sami od sebe. Ipak, ukoliko primetite bilo kakve promene na desnima tokom trudnoće, obavezno se obratite svom stomatologu kako biste bili sigurni da je sve u redu.

 

Mogu li problemi sa zubima uticati na trudnoću

Postavljanje pitanja da li problemi sa zubima mogu uticati na trudnoću je opravdano, jer zapravo postoji veza između oralnog zdravlja i trudnoće.

Ako se ne leče na vreme, oralne bolesti mogu dovesti do različitih komplikacija, koje mogu biti štetne po zdravlje majke i bebe.

Na primer, trudnice koje pate od parodontalne bolesti imaju veći rizik od prevremenog porođaja i niske porođajne težine. Takođe, gestacijski dijabetes i preeklampsija se takođe povezuju sa lošim oralnim zdravljem.

Zato je briga o oralnom zdravlju tokom trudnoće izuzetno važna. Trudnice bi trebalo da održavaju dobru oralnu higijenu i da redovno obilaze stomatologa. To će pomoći u sprečavanju problema sa zubima i očuvanju zdravlja majke i bebe.

 

Oralno zdravlje po tromesečjima

Prvi trimester

Većina žena iskusi simptome mučnine tokom prvog trimestra trudnoće, dok neke žene pored mučnina iskuse i povraćanje. Međutim, problem s povraćanjem se javlja ukoliko kiselina iz želuca dođe do usta i oštetiti zube, jer jednostavno rečeno, kiseline nagrizaju zubnu gleđ. Iako taj ukus u ustima može biti neprijatan, ne biste trebali prati zube odmah nakon povraćanja, već bi trebalo pričekati oko sat vremena. Ako odmah krenete sa pranjem zuba, četkica za zube može dodatno oštetiti zubnu gleđ u kombinaciji sa želudačnom kiselinom.

Preporučuje se temeljno ispiranje usta vodom nakon povraćanja kako bi se uklonila kiselina iz usta. Ako se tokom pranja zuba pojavi potreba za povraćanjem, može se umesto paste za zube koristiti mešavina sode bikarbone i vode za ispiranje usta. Međutim, pre primene ovog recepta, važno je da se konsultujete sa svojim stomatologom kako biste bili sigurni da je bezbedan za vaš slučaj.

Ukratko za prvi trimestar:

  • Javite svom stomatologu da ste u drugom stanju.
  • Tražite od svog stomatologa da detaljno objasni kako da održavate oralnu higijenu tokom trudnoće.
  • Izbegavajte upotrebu bilo kakvih lekova, posebno tetraciklinskih antibiotika.
  • Izbegavajte rendgensko zračenje.
  • Pazite na svoju ishranu.
  • Redovno održavajte oralnu higijenu prema uputstvima stomatologa.

 

Drugi trimester

Mnogim trudnicama drugo tromesečje predstavlja olakšanje jer se neki od simptoma kao što su mučnina i povraćanje obično smiruju. Međutim, to nije uvek slučaj. Ako se i dalje borite sa mučninom i povraćanjem, saveti koje smo vam preporučili za prvi trimestar i dalje važe, pa nastavite sa njihovom primenom.

Ako imate probleme s zubima ili desnima, moguće je da će vam vaš stomatolog preporučiti češće kontrole, upotrebu specijalnih pasta za zube ili vodica za ispiranje usta, kao savet da više obratite pažnju na higijenu usta i ishranu.

 

Treći trimester

U poslednjem tromesečju trudnoće primećuje se povećana proizvodnja bakterija u ustima, što može dovesti do oštećenja zuba i širenja infekcije na desni. Zato je vrlo važno, i u ovom periodu, održavati redovnu higijenu zuba i usta kako bi se sprečile neželjene posledice.

Takođe, u ovom periodu dolazi do naglog povećanja telesne težine, što dovodi do povećanih potreba za hranom. U tom smislu, možda ćete imati želju da jedete sve što vam padne na pamet, uključujući i hranu koja nije zdrava, kao što su slatkiši. Ovo je uobičajeno jer se povećavaju potrebe organizma za hranjivim materijama koje su neophodne i za bebu i za vas.

Međutim, potrebno je birati namirnice koje su najbolje za vas i vašu bebu. Nemojte se opredeljivati za nezdrave grickalice i slatkiše jer oni mogu dodatno pogoršati zdravlje zuba. Pokušajte da zadovoljite žudnju za hranom na najzdraviji način, birajući zdrave opcije kao što su sveže voće i povrće, orašasti plodovi i žitarice.

Ukratko za drugi i treći trimester:

  • Posjetite svog stomatologa u oba ova vremenska perioda.
  • Ako je potrebno, slobodno popravite ili izvadite zub.
  • izbegnite veće protetske zahvate koji uključuju dugotrajno sjedenje u stolici, buku i vibracije.
  • Ako je potrebno, primite anesteziju kako biste izbjegli bol koji može biti traumatičniji za fetus, od lokalnog anestetika.
  • Izbjegavajte uzimanje lekova, osim ako se pre uzimanja ne savjetujete sa svojim ginekologom i stomatologom.
  • Izbjegavajte aspirin i acetilsalicilnu kiselinu kao analgetike, jer mogu uzrokovati probleme tokom poroda zbog produženog krvarenja koje uzrokuju.
  • Pripazite na svoju ishranu.
  • Održavajte higijenu usta i zuba prema uputstvima stomatologa.

Kako održati zdrave zube tokom trudnoće

Postoje neke stvari koje možete učiniti kako biste održali zdravlje svojih zuba tokom trudnoće. Ovo uključuje:

  1. Redovno četkanje zuba

Redovno četkanje zuba može pomoći u smanjenju rizika od karijesa i gingivitisa. Preporučuje se četkanje zuba najmanje dva puta dnevno sa pastom za zube koja sadrži fluor.

  1. Korišćenje zubnog konca

Upotreba zubnog konca može pomoći u uklanjanju plaka i ostataka hrane između zuba. Ovo može pomoći u sprečavanju karijesa i gingivitisa.

  1. Redovne posete stomatologu

Redovne posete stomatologu su važne tokom trudnoće kako bi se održalo oralno zdravlje. Preporučuje se poseta stomatologu najmanje jednom tokom trudnoće.

  1. Zdrava ishrana

Zdrava ishrana je važna tokom trudnoće. Ishrana bogata vitaminom C, kalcijumom i drugim hranjivim materijama mo

 

Zaključak

Jedna od najčešćih promena koju žene primete tokom trudnoće je promena u zdravlju zuba. Hormoni koji se javljaju u trudnoći mogu dovesti do promena u usnoj duplji. Međutim, postoji nekoliko načina da se ove promene spreče ili minimalizuju.

Prva stvar koju preporučujemo svim trudnicama je da održavaju dobru oralnu higijenu. To znači da se zubi trebaju prati najmanje dva puta dnevno, korišćenjem paste za zube sa fluorom, i da se koristi zubni konac ili interdentalna četkica za čišćenje međuzubnih prostora. Ovo je posebno važno tokom trudnoće, jer loša oralna higijena može dovesti do upale desni i karijesa.

Druga stvar koju preporučujem je da trudnice redovno posećuju svog stomatologa. Mnoge žene odluče da preskoče posetu stomatologu tokom trudnoće, ali to nije preporučljivo. Stomatolog može pomoći u sprečavanju i lečenju problema sa zubima, poput upale desni, karijesa ili osetljivosti zuba.

Tokom trudnoće, žene često iskuse i jutarnju mučninu. Ovo može dovesti do želje da se povraća, što može biti štetno po zube. Kada povraćate, kiselina iz želuca može oštetiti gleđ na zubima. Da bi se to sprečilo, preporučujem da se nakon povraćanja isperi usta vodom, a zatim sačeka barem 30 minuta pre nego što se opere zube. Takođe je dobra ideja da se koristi pasta za zube sa niskim sadržajem abraziva kako bi se sprečilo dodatno oštećenje gleđi.

Jedan od drugih problema koji se može pojaviti tokom trudnoće je pojačana osetljivost zuba. To se dešava jer hormoni trudnoće mogu uticati na količinu pljuvačke koja se proizvodi u ustima. Kada je nivo pljuvačke nizak, zubi postaju osetljiviji na temperaturne promene i slatke i kisele namirnice.

Izuzetno je važno da posetite vašeg stomatologa kada planirate trudnoću ili kada saznate da ste trudni, kako biste utvrdili kakvo je stanje vašeg oralnog zdravlja i sprečili neželjene komplikacije. 

Ako preduzmete sve neophodne mere za očuvanje zdravlja zuba tokom celog perioda trudnoće, možete biti uvereni da će vaš osmeh ostati lep i zdrav tokom celog tog perioda, te da ćete sa tim osmehom dočekati vašeg novog člana porodice.

 

Fiberglas kočići i njihova primena

Fiberglas kočići su postali popularni u savremenoj stomatološkoj implantologiji kao alternativa metalnim kočićima. Upotrebljavaju se za rekonstrukciju endodontski tretiranih zuba ili za pripremu korena za implantaciju. Fiberglas kočići se koriste za podršku protetskom zubu kada se zubna krunica ne može pričvrstiti za postojeći zub.
Ovi  kočići su izrađeni od vlakana stakla koja su impregnirana smolom kako bi se dobila čvrsta i izdržljiva struktura koja može da izdrži pritisak žvakanja.
Fiberglas kočići se mogu koristiti i za rekonstrukciju zuba kada je izgubljena veća količina zubne mase ili kada je potrebno popuniti veliku prazninu u ustima.
Prvi kompozitni kočići su se pojavili devedesetih godina prošlog veka i bili su ojačani vlaknima, a prvi među njima su bili napravljeni od karbonskih vlakana. Iako su iskazali zadovoljavajuće kliničko ponašanje, danas su potpuno zamenjeni kočićima ojačanim staklenim i kvarcnim vlaknima, uglavnom zbog estetskih razloga. Osim vlakana, kočići sadrže smolu-matriks, a polimeri matriksa koji se najčešće koriste su epoksi polimeri sa visokim stepenom promene monomera i isprepletanom strukturom.

Kada se fiberglas kočići pravilno koriste, oni mogu pružiti dugotrajnu i pouzdanu podršku za protetske zube. Oni su takođe lakši za postavljanje i manje invazivni od drugih vrsta kočića, što može dovesti do bržeg i manje bolnog oporavka nakon postupka.

 

Prednosti fiberglas materijala

Fiberglas materijali su postali popularni u stomatološkoj implantologiji zbog njihovih jedinstvenih svojstava i prednosti u odnosu na tradicionalne materijale.

Fiberglas se sastoji od vlakana stakla, koja su impregnirana smolom, i kada se koristi u stomatologiji, može biti vrlo koristan za jačanje i stabilizaciju implantata.
Jedna od glavnih prednosti fiberglas materijala je njihova visoka čvrstoća i otpornost na lom. To je posebno važno u implantologiji, gde su implantati podvrgnuti konstantnom opterećenju i stresu.
Fiberglas materijali su takođe fleksibilni i elastični, što znači da mogu savitljivo prilagoditi oblik implantata i omogućiti im bolju stabilnost.
Osim toga, fiberglas materijali su izuzetno lagani, što znači da ne dodaju značajnu težinu implantatu. Ovo je posebno važno u slučajevima kada su implantati ugrađeni u delikatne i osetljive regije u ustima, gde bi dodatna težina mogla izazvati nelagodnost ili oštećenje okolnog tkiva.
Još jedna prednost fiberglas materijala u stomatološkoj implantologiji je njihova biokompatibilnost. Ovi materijali su dizajnirani da se lako integrišu sa okolnim tkivom i kostima, što omogućava brže i efikasnije zaceljivanje implantata. Ovo je posebno važno u slučajevima kada je potrebno ugraditi implantat u regiju gde postoji manjak kosti, jer fiberglas materijali mogu pomoći u jačanju i stabilizaciji implantata u ovim teškim uslovima.
Fiberglas materijali takođe nude veću fleksibilnost u dizajnu i oblikovanju implantata. Mogu se oblikovati i izraditi po meri pacijenta, što omogućava preciznije i individualizovane tretmane. To je posebno važno u estetskoj stomatologiji, gde je važno postići što prirodniji izgled zuba i okolnog tkiva.
Sve ove prednosti čine fiberglas materijale vrlo popularnim u stomatološkoj implantologiji.
Međutim, kao i sa svim novim tehnologijama i materijalima, važno je da stomatolozi koji se bave implantologijom imaju dobro razumevanje ove tehnologije. Takođe je vrlo bitno i da su pravilno obučeni za njeno korištenje. Samo na taj način mogže se osigurati da se implantati napravljeni od fiberglas materijala pravilno implementiraju u vilicu pacijenta.

 

Prednosti fiberglas kočića u odnosu na kočiće od ostalih materijala

U nastavku ćemo objasniti zašto su fiberglas kočići bolji izbor u odnosu na tradicionalne kočiće od metala ili keramike.

Manje invazivni

Fiberglass kočići su manje invazivni od tradicionalnih kočića, što znači da je za njihovu primenu potrebno manje brušenje zuba. To je značajna prednost, jer brušenje zuba može uzrokovati osetljivost zuba, a u nekim slučajevima čak i trajnu štetu. Fiberglass kočići su takođe manje invazivni jer ne zahtevaju uklanjanje zdravog zubnog tkiva, što može biti slučaj kod primene drugih vrsta kočića.

Veća fleksibilnost

Fiberglass kočići su izuzetno fleksibilni, što znači da se mogu savijati bez lomljenja. To je važno zato što se zubi pomeraju ili menjaju položaj tokom vremena, a fleksibilni kočići se prilagođavaju takvim promenama bez oštećenja zuba ili kočića. Ova fleksibilnost također omogućava bolju raspodelu opterećenja, što smanjuje rizik od pucanja ili lomljenja zuba.

Bolja adhezija

Fiberglass kočići imaju bolju adheziju od tradicionalnih kočića, što znači da se bolje vežu za zub i osiguravaju čvršću vezu. To je posebno važno kod jačih opterećenja, kao što su žvakanje hrane ili stres prilikom govora. Bolja adhezija takođe znači manju potrebu za korištenjem dodatnih materijala za pričvršćivanje kočića, što smanjuje rizik od alergijskih reakcija ili drugih nuspojava.

Izgledaju prirodnije

Fiberglass kočići izgledaju prirodnije od tradicionalnih kočića jer se mogu obojiti kako bi se uskladili s bojom zuba. To je značajna prednost kod estetskih zahvata, jer pacijenti često žele da njihovi zubi izgledaju što prirodnije. Pored toga, fiberglas kočići su prozirni i prepuštaju svetlost, što ih čini manje vidljivim u ustima pacijenta.

Relativno se lako implementiraju u kanal korena i lako se cementiraju

Pre no što se pristupi izradi i ugradnji fiberglas kočića, potrebno je temeljno pregledati zub i procijeniti koliko je zubna struktura ostala nakon karijesa ili traume. Ako je preostala količina zubne strukture dovoljna, može se pristupiti implementaciji fiberglas kočića.

Prvi korak u izradi fiberglas kočića je temeljno čišćenje korenskog kanala, kako bi se uklonile sve bakterije i ostaci zubne pulpe. Nakon toga se kanal mora proširiti i oblikovati tako da odgovara obliku kočića. Kada se kanal pripremi, sledi aplikacija adheziva kako bi se osigurala dobra veza između kočića i zubne strukture.

Nakon što se adheziv nanese, sledi izrada samog kočića. Fiberglas kočići su napravljeni od vlakana stakla koja su impregnirana smolom. Kočić se formira od vlakana i smole i nakon oblikovanja se stavlja u korenski kanal. Kočić se nakon toga polimerizira, što znači da se smola zagreje na određenu temperaturu kako bi se stvrdnula i osigurala trajnu vezu s kanalom.

Nakon što se kočić stvrdne, sledi postupak izrade protetske nadoknade. Ukoliko se radi o krunici ili mostu, potrebno je prvo napraviti otisak zuba, kako bi se mogao napraviti precizan model zubne strukture. Na temelju modela se izrađuje protetska nadoknada koji se zatim cementira na fiberglas kočić.

Nakon implementacije fiberglas kočića, pacijentima se preporučuje da paze na oralnu higijenu i da redovno posećuju stomatologa kako bi se na vreme uočili i izbegli eventualni problemi. Fiberglas kočići su dugotrajni i izdržljivi, ali zahtevaju pažljivo održavanje i brigu.

Kao što možete videti, implementacija fiberglas kočića zahteva nekoliko koraka i stručno znanje stomatologa. Međutim, sve to je itekako vredno uloženog truda i vremena, jer se fiberglas kočići pokazali kao izvrsna opcija.

 

Zaključak

Fiberglas kočići su idealni za pacijente koji žele da izbjegnu metalne kočiće. Idealni su i za pacijente koji imaju alergijske reakcije na metale. Takođe, oni su manje invazivni u odnosu na druge vrste kočića. Što znači da su manje bolni i zahtevaju kraće vreme oporavka.

Kada se fiberglas kočići koriste u postupku restauracije zuba, oni mogu pomoći u očuvanju prirodnog izgleda i funkcije zuba. Ovi kočići mogu biti izuzetno korisni u situacijama kada je zub oštećen ili izgubljen.

Međutim, važno je napomenuti da fiberglas kočići nisu uvijek najbolja opcija za svakog pacijenta. Postoji nekoliko faktora koji mogu uticati na to da li će se fiberglas kočići koristiti u određenom slučaju ili ne. Faktori između ostalog uključuju stanje zuba, kao i opšte zdravlje pacijenta.

Takođe, pacijenti koji su kandidati za fiberglas kočiće trebaju biti upoznati sa svim aspektima ove vrste dentalnih implantata. Informisanje, pored ostalog, uključuje i rizike koji se mogu javiti.

I da zaključimo, fiberglas kočići su inovativna i efikasna opcija za jačanje i podršku zuba koji su pretrpeli ozbiljnu štetu ili su pretrpeli gubitak zuba. Međutim, kao i kod bilo koje vrste dentalne terapije, važno je da se prvo posavetujete sa svojim stomatologom. Pored toga važno je i da se informišete o svim opcijama koje su Vam dostupne pre nego što se odlučite za ovu ili bilo koju drugu vrstu tretmana.

 

Rekonstrukcija zuba nakon oštećenja

Rekonstrukcija zuba nakon oštećenja je od vitalne važnosti za očuvanje zdravlja zuba pacijenata. Problemi koji se javljaju usled oštećenja zuba su uobičajeni, ali ako se ne reše na vreme, mogu dovesti do ozbiljnih stomatoloških problema.

Srećom, postoji mnogo dostupnih opcija za rekonstrukciju zuba nakon oštećenja koji mogu brzo povratiti osmeh pacijentima i očuvati njihovo oralno zdravlje.

U stomatološkim ordinacijama primenjuju se različite tehnike za rekonstrukciju oštećenih zuba, kao što su kompozitno vezivanje, porcelanske fasete, krunice i mostovi, zubni implantati i još mnogo toga.

Rekonstrukcija zuba nakon oštećenja je izuzetno zahtevan i složen proces, zbog čega stomatolozi pažljivo procenjuju stepen oštećenja zuba i potrebe svakog pojedinog pacijenta kako bi odabrali najbolje moguće rešenje za njegov specifičan problem.

Rekonstrukcija zuba nakon oštećenja je važna komponenta održavanja oralnog zdravlja. Zahvaljujući savremenim stomatološkim tehnologijama i stručnim stomatolozima, pacijenti mogu vrlo brzo povratiti svoj osmeh!

 

Najčešći uzroci oštećenja zuba

Postoji mnogo različitih faktora koji mogu prouzrokovati oštećenja zuba. Među najčešćim uzrocima su:

1. Karijes

Karijes je proces koji dovodi do propadanja zuba. Označen kao najčešći uzrok oštećenja zuba, karijes nastaje kao posedica delovanja kiselina koje proizvode bakterije koje se nalaze u plaku na zubima. On uzrokuje propadanje zubne gleđi i dentina, što može dovesti do bola, osjetljivosti zuba, a u težim slučajevima čak i do gubitka zuba.

 

2. Parodontalna bolest

Ova bolest desni je stanje u kojem se tkivo oko zuba inficira, što može uzrokovati oštećenje kostiju i mekih tkiva. Ako se ne tretira pravovremeno, dovodi i do gubitka zuba. Ukoliko se ovo stanje ignoriše, može imati dugotrajne i ozbiljne posledice na zdravlje zuba i usne duplje.

 

3. Trauma

Fizička trauma kao što su udarci u lice, nesreće ili padovi mogu dovesti do oštećenja zuba. To se obično događa zbog udarca u zub, a posledice mogu biti različite, zavisno od jačine udarca. Oštećenje može uključivati ​​pucanje zubne cakline, frakturu zuba ili čak ispadanje zuba.

 

4. Loša ishrana

Ako organizmu nedostaju važni nutrijenti poput kalcijuma, fosfora i vitamina D, moguća je pojava problema sa zubima, kao što su slabost i sklonost ka stvaranju karijesa. Zato je važno voditi računa o adekvatnom unosu ovih hranjivih materija u ishrani kako bi se održala zdravstvena funkcija zuba.

 

5. Loša oralna higijena

Loša higijena zuba je jedan od glavnih uzroka oštećenja zuba. Kada ne održavamo redovnu higijenu, ostaci hrane i bakterije se sakupljaju na zubima, što dovodi do formiranja plaka i kamenca. Plak i kamenac dalje izazivaju karijes i upalu desni, što može dovesti do težih oštećenja, pa čak i do gubitka zuba.

 

6. Habajući i abrazivni faktori

Habajući i abrazivni faktori predstavljaju dva glavna uzroka oštećenja zuba. Habanje zuba se najčešće javlja usled prekomerne upotrebe zuba za žvakanje tvrde hrane ili zbog bruksizma – škrgutanja zubima tokom noći. S druge strane, abrazivni faktori, kao što su grubo četkanje zuba ili upotreba abrazivnih sredstava za čišćenje zuba, mogu dovesti do erozije zubne gleđi.

 

7. Erozija zuba

Erozija zuba je oštećenje tvrdog tkiva zuba koje nastaje zbog delovanja kiselina iz hrane i pića, kao i iz želučane kiseline koja se vraća u usnu šupljinu. Kiselina otapa gleđ, što dovodi do postupnog smanjivanja debljine zubne cakline i izloženosti dentina, a u nekim ekstremnijim slučajevima može uzrokovati i potpunu eroziju zuba. Najčešći simptomi su osjetljivost zuba na toplo, hladno i slatko, kao i promjene u boji i obliku zuba.

 

8. Genetika

Genetika igra važnu ulogu u zdravlju zuba. Naime, neki ljudi su skloniji razvoju određenih dentalnih problema zbog nasleđenih genetskih faktora. Npr, neki ljudi imaju slabiji kvalitet zubne gleđi koja ih čini osetljivijim na karijes. Osim toga, nasleđivanjem se može preneti sklonost ka nepravilnom rasporedu zuba ili gubitku zuba zbog problema s paradontozom, što ukazuje na to da genetika igra značajnu ulogu u određivanju zdravlja zubi i celokupne usne šupljine. Uzroci tih problema mogu biti različiti, ali nasledni faktori imaju važnu ulogu u njihovom nastanku.

 

 

Simptomi koji mogu ukazivati na oštećeni zub

Uobičajeni simptomi koje pacijenti mogu primetiti su bol, osetljivost, oticanje i krvarenje desni, promene u boji zuba ili površinsko oštećenje zuba.

  • Vidljiva pukotina ili rupa u zubu može biti simptom oštećenog zuba. Ovo se obično događa kada se karijes pojavi na površini zuba ili kada dođe do fizičkog oštećenja zuba kao što su frakture ili pukotine. Ovo stanje može uzrokovati osjetljivost zuba na toplinu, hladnoću ili slatko, a takođe može dovesti do pojave bola u zubu.
  • Bol i osetljivost zuba na hladno, toplo ili slatko su najčešći simptomi koji ukazuje na oštećeni ili napukli / polomljeni zub. Zubna gleđ je tvrdi, spoljni sloj zuba koji štiti zub od spoljnih faktora, kao što su temperatura i kiseline. Kada se gleđ ošteti ili istroši, dentin, mekši sloj ispod gleđi, ostaje izložen i osetljiviji je na spoljne faktore, kao što su temperatura i slatkiši. Bol može biti intenzivna ili povremena, a može se pojaviti i prilikom žvakanja hrane.
  • Oticanje i krvarenje desni takođe mogu biti simptomi koji ukazuju na napukli ili polomljeni zub. Oticanje može biti znak infekcije ili upale, dok krvarenje desni može ukazivati na prisustvo karijesa ili drugih problema sa zubima.
  • Promene u boji zuba takođe mogu biti znak da postoji problem sa zubom. Na primer, zub može postati tamniji ili žutiji, što može ukazivati na propadanje zuba ili oštećenje zuba. Površinsko oštećenje zuba, poput pukotina ili lomova, takođe može biti prisutno.

 

 

Vrste nadogradnje zuba

Pacijentima je na raspolaganju više načina nadogradnje zuba, a optimalno rešenje zavisi od dva glavna faktora:

  1. Koliki deo zuba je potrebno nadoknaditi
  2. U kakvom je stanju preostali, prirodni deo zuba

 

Kada je u pitanju potreba za nadoknadom zuba, treba uzeti u obzir koliko je veliko oštećenje zuba. Ako je oštećenje malo, popravka zuba ispuniće svoju funkciju. Međutim, ako je oštećenje zuba veliko, popravka zuba neće biti dovoljna, već će biti potrebno nadoknaditi deo ili čak celu površinu zuba.

Kada govorimo o preostalom, prirodnom delu zuba, važno je utvrditi da li postoje znakovi karijesa, proceniti da li je zub dovoljno jak da izdrži nadoknadu i proveriti da li postoje upale desni ili drugih okolnih tkiva. Ako se ustanovi da je preostali, prirodni deo zuba u dobrom stanju, nadoknada će biti stabilna i dugotrajna. Stoga je ključno da se pravilno proceni stanje zuba pre izrade nadoknade kako bi se osigurala optimalna funkcionalnost i trajnost.

 

 

Opcije rekonstrukcije zuba

Postoji mnogo različitih opcija za rekonstrukciju zuba koje se mogu prilagoditi specifičnim potrebama i stanju pacijenta. U daljnjem delu teksta ćemo navesti nekoliko opcija koje su vam na raspolaganju i koje će vam pomoći da povratite funkciju i estetiku vaših zuba, i omogućiti vam da se osmehnete sa samopouzdanjem.

Preporučljivo je da se konsultujete sa svojim stomatologom pre nego što donesete odluku koju opciju odabrati, kako biste odabrali najbolje rešenje za vaše specifično zdravstveno stanje i potrebe. Stomatolog će vam pružiti korisne informacije i savete koji će vam pomoći da donesete najbolju odluku. Zato, posetite svog stomatologa i zatražite savet pre donošenja odluke o bilo kakvoj intervenciji na vašim zubima.

 

Livena nadogradnja zuba

Livena nadogradnja zuba jedna od metoda za popravku oštećenja zuba. Ova procedura se obično koristi kada postoji značajno oštećenje zuba koje se ne može popraviti drugim metodama kao što su plombe ili kompozitne nadogradnje.

Ukoliko dođe do pucanja ili lomljenja manjeg dela zuba, a ostatak zuba je u dobrom stanju, livena nadogradnja može biti dobra opcija za popravku.

Procedura izrade livene nadogradnje obično se odvija u dve posete stomatologu.

Prilikom prve posete, obaviće se postupak uzimanja otiska kanala korena zuba koji će se kasnije koristiti za izradu nadogradnje od legure koja može biti napravljena od različitih materijala kao što su kobalt, hrom, molibden, ili srebro-paladijum. Ovaj postupak je bezbolan i obično se ne koristi anestezija, s obzirom da je zub mrtav. Trajanje ove dela zahvata je oko sat vremena.

U drugoj posjeti, nadogradnja se učvršćuje u kanalu i dodatno se fiksira cementom. Kada se cement potpuno osuši, uzima se otisak zuba kako bi se izradila zubna krunica. Ovaj postupak osigurava da krunica bude čvrsto pričvršćena na zub i pruža dugotrajnu zaštitu.

Jedna od glavnih prednosti livene nadogradnje zuba je njihova trajnost. Liveni materijal je vrlo izdržljiv i može trajati mnogo godina sa pravilnom negom i održavanjem. Osim toga, liveni materijal se savršeno uklapa u boju i oblik okolnih zuba, što ga čini estetski prihvatljivim.

 

Nadogradnja zuba metalnim kočićem

Nadogradnja zuba metalnim kočićem je postupak koji se primenjuje kada je zub oslabljen ili oštećen, ali i dalje može da se sačuva umesto da se izvadi. Ovaj postupak se obično primenjuje kada je zub pretrpeo veliku količinu karijesa, frakture ili kada je potrebno zameniti stari plombu.

Metalni kočić se sastoji od malog štapića koji se umeće u koren zuba kako bi se ojačala struktura zuba i omogućilo postavljanje krunice. Metalni kočić je izrađen od jakog i izdržljivog materijala, obično od nerđajućeg čelika ili titanijuma, što ga čini dugotrajnim i otpornim na habanje.

U procedurama nadogradnje zuba metalnim kočićem koriste se tri vrste metalnih kočića.

Prva vrsta zubnih kočića je tzv. postavljeni kočić, koji se obično izrađuje od metala poput titanijuma ili legure kobalta i hroma. Ovi kočići su vrlo izdržljivi i čvrsti, te se često koriste za popunjavanje zuba koji su oštećeni ili slomljeni.

Druga vrsta zubnih kočića je izlivenievani kočić, koji se takođe izrađuje od metala. Ovi kočići se obično izrađuju od zlata ili srebra, a koriste se za obnovu zuba koji su izgubili većinu svoje prirodne strukture.

Treća vrsta zubnih kočića je zavrtanj kočić, koji se koristi za zube koji su potpuno izgubili svoju prirodnu strukturu. Ovi kočići se najčešće izrađuju od titanijuma, a mogu se koristiti za nadogradnju implantata.

Prednosti nadogradnje zuba metalnim kočićem su brojne. Prvo, ova procedura omogućava očuvanje postojećeg zuba, što znači da se izbegava proces vađenja zuba koji može dovesti do problema sa zagrižajem i otežanog govora. Drugo, metalni kočić pruža snažnu podršku zubu, omogućavajući dugotrajnost i stabilnost krunice koja se postavlja. Takođe, metalni kočići su otporni na lomove i oštećenja, što obezbeđuje dugotrajnu zaštitu zuba.

 

Kompozitna nadogradnja zuba

Ovaj postupak se koristi za popunjavanje oštećenja zuba, kao što su pukotine, ogrebotine ili karijes.

Kompozitna nadogradnja zuba je postupak u kojem se koristi materijal koji se sastoji od smole i staklenih vlakana kako bi se popravilo oštećenje zuba. Ovaj materijal je fleksibilan i lako se oblikuje tako da odgovara prirodnom obliku zuba. Nakon što se materijal nanese na zub, koristi se ultraljubičasto svetlo kako bi se osušio i stvrdnuo.

Ova procedura je popularna jer je brza i jednostavna, a takođe i efikasna za rešavanje različitih vrsta oštećenja zuba, uključujući sitne pukotine, lomove i oštećenja od karijesa. Kompozitna nadogradnja se takođe može koristiti za popravku zuba koji su izbledele boje ili imaju nepravilnosti u obliku.

Postupak kompozitne nadogradnje zuba obično se izvodi u jednoj poseti stomatologu, a pacijenti se mogu vratiti uobičajenim aktivnostima odmah nakon tretmana

Prednosti kompozitne nadogradnje uključuju prirodan izgled zuba i mogućnost izbjegavanja tradicionalnih amalgamskih punjenja, koja mogu izgledati neprivlačno i biti nezdrava za telo. Takođe, kompozitni materijali se lako mogu prilagoditi obliku i boji vaših prirodnih zuba, što omogućuje potpuno prirodan izgled.

Uz to, kompozitna nadogradnja može biti idealna opcija za one koji žele poboljšati izgled svojih zuba bez potrebe za skupim i složenim stomatološkim postupcima poput izbjeljivanja zubi ili ortodontskih tretmana.

 

Fiberglas nadogradnja zuba

Nadogradnja fiberglas kočićem je tehnika nadogradnje zuba koja je zapravo naprednija verzija nadogradnje zuba sa metalnim kočićem.

Glavna prednost nadogradnje uz pomoć fiberglas materijala u odnosu na metalni kočić jeste poboljšana strukturalna trajnost i estetika, budući da se za razliku od metalnih kočića na njih mogu ugraditi bezmetalne krunice.

Fiberglas kočići su najnovija vrsta zubnih kočića koja se koristi u savremenoj stomatologiji.

Fiberglass kočići imaju mnogo prednosti u odnosu na druge vrste nadogradnji zuba. Njihove fizičke osobine su slične dentinu, što znači da se savijaju zajedno sa zubom tokom žvakanja, što smanjuje rizik od loma zuba. Osim toga, treba istaći da se fiberglas kočići koriste kako bi se postigla maksimalna zadržljivost (retencija) uz minimalno uklanjanje dentina iz kanala korena. Takođe je važno napomenuti da ovi kočići ne narušavaju ravnomernu raspodelu opterećenja kroz zubne strukture.

Estetski zahtevi su takođe zadovoljeni jer se fiberglas kočići lako postavljaju u kanal korena i lako se cementiraju, pružajući dobru retenciju kruničnog dela nadogradnje. Ova vrsta kočića je takođe laka za upotrebu i omogućava lakšu reviziju u slučaju da je potrebno.

Fiberglas kočići su takođe bezbedni i pouzdani, a posebno su korisni za pacijente koji imaju alergijske reakcije na metal. Ekonomski su prihvatljivi, što čini ovu vrstu kočića pristupačnom i za pacijente koji žele da sačuvaju novac.

Sve u svemu, fiberglas kočići su odlična opcija za pacijente koji traže sigurnu, efikasnu i estetski prihvatljivu nadogradnju zuba.

 

Krunice i mostovi

Krunice i mostovi predstavljaju vrlo efikasne načine nadogradnje oštećenih i izgubljenih zuba. Ove vrste nadogradnje zuba su od velike koristi, ne samo zbog estetskih razloga, već i zbog funkcionalnosti i dugotrajnosti.

Krunice su vrsta nadogradnje zuba koja se koristi kada zub ima veliko oštećenje, karijes ili pukotinu. Krunica se postavlja na oštećeni zub kako bi ga zaštitila od daljnjeg oštećenja i osigurala funkcionalnost zuba. Krunice se mogu izraditi od različitih materijala, kao što su keramika, porcelan, metal i smesa materijala, a odabir materijala zavisi od individualnih potreba pacijenta.

S druge strane, mostovi se koriste kada je jedan ili više zuba izgubljeno, a okolni zubi su još uvek prisutni. Most se sastoji od veštačkih zuba koji su spojeni na okolne zube kako bi se zubi nadomestili i kako bi se osigurala funkcionalnost usta. Mostovi se obično izrađuju od istih materijala kao i krunice, i pružaju dugotrajno rješenje za pacijente koji su izgubili zube.

Prednosti krunica i mostova kao vrsta nadogradnje zuba su brojne. Ove vrste nadogradnje omogućava pacijentima da povrate funkcionalnost zuba i da normalno žvaču hranu. Također, krunice i mostovi poboljšavaju estetiku osmeha i vraćaju samopouzdanje pacijentima. Ove vrste nadogradnje takođe pomažu u sprečavanju daljnjeg oštećenja zuba i smanjuju rizik od infekcija u ustima.

Uz pravilnu njegu i redovne posjete stomatologu, krunice i mostovi mogu trajati dugi niz godina, što ih čini vrijednom investicijom za zdravlje zuba.

 

Implanti 

Zubni implantati predstavljaju visoko kvalitetno rešenje koje omogućava povratak funkcionalnosti i estetike osmeha.

Implantati su metalni šrafovi koji se postavljaju u viličnu kost i služe kao zamena za koren izgubljenog zuba. Na implantat se potom postavlja krunica koja ima funkciju zamene izgubljenog zuba.

Postupak ugradnje zubnog implanta je relativno jednostavan i sprovodi se u lokalnoj anesteziji. Nakon postavljanja implantata, neophodno je da prođe određeno vreme do potpunog integrisanja implanta sa vilicom, što može trajati i nekoliko meseci. Nakon toga se postavlja krunica koja se vizuelno ne razlikuje od prirodnog zuba i pacijent se vraća normalnom životu.

Najvažnija prednost zubnih implantata u odnosu na druge vrste stomatoloških nadoknada je u tome što implantat funkcioniše kao prirodan zub i ne ometa govor, ishranu ili druge svakodnevne aktivnosti. Ukoliko se održava adekvatna oralna higijena, implantati mogu trajati i do nekoliko decenija.

Zbog svega navedenog, preporučujem zubne implante kao dugoročno rešenje za pacijente sa nedostajućim zubima i garantujem kvalitetnu i bezbednu primenu ove terapije u našoj stomatološkoj ordinaciji.

 

Proteze

Zubne proteze su medicinski uređaji koji se koriste za zamenu nedostajućih zuba, kao i za vraćanje funkcionalnosti i estetike zubima. Zubne porteze su veoma korisne i mogu da poboljšaju kvalitet života pacijenata koji imaju problema sa nedostajućim zubima.

Kada govorimo o protezama važno je napomenuti da postoje dva tipa proteza i to parcijalne i totalne proteze.

Parcijalne proteze se koriste kada nedostaje samo nekoliko zuba. Ove proteze se obično sastoje od baze koja se postavlja na desnima i veštačkih zuba koji se uklapaju u praznine. Ove proteze su jednostavne za upotrebu i mogu biti vrlo efektivne u nadomešćivanju nedostajućih zuba.

Totalne proteze se koriste kada su svi zubi nedostajući. Ove proteze se sastoje od baze koja se postavlja na desnima i veštačkih zuba koji se uklapaju u zubni niz. Ove proteze su izuzetno korisne i mogu poboljšati funkciju žvakanja i izgled osmeha.

Kada je u pitanju odabir zubne proteze, najbolje je da se konsultujete sa svojim stomatologom. On će pregledati Vaše zube i ustanoviti koja vrsta zubne proteze bi najbolje odgovarala Vašim potrebama. Takođe, on će Vam dati savete o tome kako se pravilno brinuti za Vašu protezu kako bi ona trajala što duže.

Kada govorimo o materijalima od kojih se izrađuju zubne proteze, postoje različite opcije. Najčešće korišćeni materijali su akrilni polimeri i metalne legure. Akrilne proteze su najčešće koriste za totalne proteze, dok se metalne legure koriste za parcijalne proteze. Međutim, postoje i druge vrste materijala koji se koriste za izradu zubnih proteza, poput keramike ili kompozita.

Kada dobijete svoju zubnu protezu, važno je da znate kako je pravilno koristiti i održavati. Protezu treba prati nakon svakog obroka kako bi se uklonili ostaci hrane i sprečio rast bakterija. Takođe je važno da redovno posećujete svog stomatologa kako bi proverio stanje Vaše proteze i obavio eventualne popravke.

 

Značaj saradnje pacijenta i stomatologa prilikom rekonstrukcije zuba nakon oštećenja

Prvo, pacijent treba da bude otvoren prema stomatologu o svojim očekivanjima i željama vezanih za rekonstrukciju zuba. Važno je da pacijent objasni stomatologu šta želi postići rekonstrukcijom zuba, kao i da se pridržava preporuka stomatologa.

Stomatolog će prvo proceniti oštećenje zuba i dati preporuku za najbolji tretman. Nakon toga, stomatolog će zajedno sa pacijentom planirati detalje rekonstrukcije zuba, uključujući vrstu materijala, boju i oblik zuba.

Otvoren dijalog između pacijenta i stomatologa ključan je u postizanju najboljih rezultata rekonstrukcije zuba. Pacijenti treba da budu iskreni o svom zdravstvenom stanju i lošim navikama koje mogu uticati na njihove zube. Na primer, pušenje cigareta može uticati na trajnost rekonstrukcije zuba.

Stomatolog će pružiti sve potrebne informacije o postupku rekonstrukcije zuba, uključujući i koliko dugo će trajati, koliko često će biti potrebno dolaziti na pregled i kako se održava rekonstruirani zub. Važno je da pacijenti budu svesni da je održavanje dobrog oralnog zdravlja i higijene ključno za dugotrajnost rekonstruisanog zuba.

Saradnja pacijenta i stomatologa se ne završava nakon završetka rekonstrukcije zuba. Pacijenti treba da prate svoje oralno zdravlje i redovno dolaze na pregled kako bi se osiguralo da su njihovi zubi zdravi i funkcionalni.

Takođe je važno napomenuti da rekonstrukcija zuba može biti skupa investicija. Stomatolog će dati procenu troškova i objasniti sve opcije finansiranja, uključujući mogućnosti plaćanja u ratama ili korišćenje zdravstvenog osiguranja.

U zaključku, saradnja pacijenta i stomatologa je ključna u postizanju najboljih rezultata rekonstrukcije zuba nakon oštećenja. Otvoren dijalog i saradnja tokom celog postupka, kao i održavanje dobrog oralnog zdravlja i higijene nakon rekonstrukcije zuba, pomoći će da se osigura dugotrajnost i funkcionalnost rekonstruiranih zuba.

Pulpitis – uzrok, lečenje i prevencija

Šta je pulpitis

Pulpitis je medicinski termin koji se koristi za opisivanje upale pulpe zuba. Pulpitis je česta bolest kod ljudi i u težim slučajevima može dovesti do jakih bolova i neugodnosti. Pulpa je meko tkivo koje se nalazi unutar zuba, a sastoji se od krvnih žila, živaca i vezivnog tkiva. Zub se tokom svog razvoja hrani pulpom, a nakon završetka razvoja, pulpa služi kao senzorni organ koji reaguje na bol, toplotu i na druge nadražaje. Iako se pulpa nalazi u unutrašnjosti zuba, ona je često izložena spoljašnjim uticajima kao što su karijes, traume ili pukotine zuba. Kada dođe do upale pulpe, osoba može osetiti jak bol i neprijatnost u zubu, što vrlo često dovodi do ometania svakodnevnih životnih aktivnosti pacijenta.

U ovom postu, ćemo detaljno razmotriti simptome, uzroke, vrste i lečenje pulpitisa. Takođe ćemo govoriti o prevenciju ove bolesti, kao i o njenom uticaju na zdravlje i kvalitet života.

Simptomi pulpitisa

Simptomi upale pulpitisa mogu biti različiti u zavisnosti od stepena upale i ozbiljnosti oštećenja pulpe. Neke od uobičajenih simptoma pulpitisa su:

  1. Bol u zubu: Ovo je najčešći simptom pulpitisa. Bol može biti stalna ili privremena. Bol se obično pojačava kada je zub izložen temperaturnim promenama, pritisku, dodiru ili žvakanju hrane.
  2. Osetljivost zuba: Osetljivost zuba na hladnu ili toplu hranu ili piće, kao i na slatko ili kiselo, može biti simptom pulpitisa.
  3. Crvenilo i otok oko zuba: Upala pulpe može prouzrokovati crvenilo i oticanje zubnog mesa.
  4. Promena boje zuba: Zubi koji imaju pulpitis mogu potamneti ili promeniti boju.
  5. Pulsirajući bol: Pulpitis može uzrokovati pulsirajući bol u zubu, koji se pojačava i smanjuje.

Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, važno je što pre posetiti stomatologa kako bi se utvrdio uzrok i preduzele odgovarajuće mere za lečenje.

U slučaju pulpitisa, obično se primenjuje endodontsko lečenje, koje podrazumeva uklanjanje obolele pulpe iz zuba, dezinfekciju korena zuba i zatvaranje korena zuba kako bi se sprečila daljnja infekcija.

U nekim slučajevima, stomatolog će prepisati antibiotike kako bi se ublažila infekcija pre izvođenja endodontskog lečenja. Takođe, možete upotrebiti lekove protiv bolova pre odlaska kod stomatologa, ali ne bi trebalo da se oslanjate na njih kao na trajno rešenje, jer samo maskiraju simptome, a ne rešavaju problem.

Važno je naglasiti da se upala zubne pulpe ne sme ignorisati, jer može dovesti do ozbiljnih komplikacija i gubitka zuba. Redovni pregledi kod stomatologa i brza reakcija na simptome mogu pomoći u sprečavanju ozbiljnih problema

Uzroci koji dovode do nastanka pulpitisa

Pulpitis se može pojaviti iz raznih razloga, neki od najčešćih su:

  1. KarijesKarijes, koji se proširio do zubne pulpe, je najčešći uzrok pulpitisa.
  2. Trauma – Trauma na zubu, poput udarca, može oštetiti zubno pulpno tkivo, što može dovesti do upale.
  3. Duboka plomba – Duboka plomba koja se nalazi blizu zubne pulpe može uzrokovati iritaciju i upalu.
  4. Bruksizam – Bruksizam, koji se često naziva i škrgutanje zubima, može uzrokovati oštećenje zuba, što može uzrokovati upalu zubne pulpe.
  5. Parodontalna bolestParodontalna bolest može uzrokovati upalu zubne pulpe jer se infekcija može proširiti na pulpu.
  6. Genetski faktori – Neki ljudi su podložniji razvoju pulpitisa zbog genetskih faktora.

Vrste pulpitisa

Postoje tri glavne vrste upale zubne pulpe:

  1. Reverzibilni pulpitis – ova vrsta pulpitisa nastaje kada je pulpa iritirana, ali još uvek ima sposobnost da se oporavi. Simptomi reverzibilnog pulpitisa obično su: osetljivost zuba na hladno, vruće ili slatko. U ovom slučaju bol obično nestane kada se nadražaj na upaljeni deo ukloni.
  2. Ireverzibilni pulpitis – ova vrsta pulpitisa nastaje kada je pulpa ozbiljno oštećena ili zaražena, što znači da se ne može oporaviti. Simptomi uključuju bol koji se pojavljuje spontano, čak i bez nadražaja, i može se povećati kada pacijent leži ili kada se zub izloži pritisku.
  3. Pulpna gangrena – ova vrsta pulpitisa nastaje kada je pulpa mrtva zbog infekcije koja se proširila kroz koren zuba. Simptomi uključuju crn ili taman zub, jak miris iz usta i pojavu apscesa (gnojne infekcije) u okolnom tkivu.

Lečenje pulpitisa

Ako se ne leči, pulpitis može dovesti do ozbiljnih posledica koje mogu uticati na zdravlje i kvalitet života pacijenta.

Infekcija zuba može se proširiti na okolna tkiva, uključujući kosti i sinuse, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Uz to, bol i neprijatnost koji su povezani sa pulpitisom mogu dovesti do poteškoća u hranjenju, govoru i čišćenju zuba, što može uticati na kvalitet života. Zato je važno što pre potražiti stomatološku pomoć,  kako bi se sumnja na pulpitis ili bilo koji drugi problem sa zubima ili desnima otklonila.

Lečenje pulpitisa zavisi od težini upale. U lakšim slučajevima, stomatolog će prepisati antibiotike i analgetike kako bi se ublažila bol i sprečilo daljnje širenje infekcije. U slučaju ozbiljnijeg pulpitisa, stomatolog će najčešće izvesti endodontski tretman, poznat i kao vađenje živca zuba. Tokom ovog postupka, stomatolog će ukloniti zaraženu pulpu iz kanala u korenu zuba, očistiti će kanale i ispuniti ih materijalom koji će sprečiti ponovnu infekciju.

U nekim slučajevima, ako je zub pretrpeo velika oštećenja zbog pulpitisa, stomatolog može preporučiti ekstrakciju zuba. To se najčešće događa u slučajevima kada endodontski tretman nije moguć ili kada je zub toliko oštećen da ga nije moguće spasiti.

Prevencija

Prevencija, kao i kod ostalih upala i bolesti o kojima smo već pisali na našem blogu, uključuje redovno pranje zuba, upotrebu zubnog konca i odlazak kod stomatologa na redovne kontrole. Osim toga, izbegavanje hrane i pića bogatih šećerom, kao i upotreba zubne paste s fluorom, značajno pomažu u sprečavanju nastanka karijesa koji može dovesti do pulpitisa.

Zaključak je da je prevencija ključna za sprečavanje upale zubne pulpe, a redovni odlazci na pregled kod stomatologa i održavanje oralne higijene svakako najviše pomažu u održavanju zdravih zuba i sprečavanju razvoja karijesa i drugih problema.

Ako se pojave simptomi pulpitisa, kao što su bol, osetljivost ili crvenilo oko zuba, važno je odmah potražiti stomatološku pomoć kako bi se što urgentnije sprečilo napredovanje bolesti.

Parodontopatija (parodontoza)

Šta je parodontopatija (parodontoza)?

Parodontopatija (parodontoza) je hronična i progresivna inflamatorna bolest koja utiče na desni, na tkiva koja podržavaju zube, na parodontalne ligamente i alveolarnu kost. Parodontopatija je ozbiljna infekcija desni koja oštećuje meka tkiva i kosti koji podržavaju zube. Sve parodontalne bolesti u koje spada i parodontopatija su infekcije koje utiču na parodoncijum (tkiva oko zuba koja podržavaju zub).

Kod postojanja parodontopatije, kosti oko zuba se polako ošetećuju, a mikroorganizmi kao sto su bakterije lepe se za površinu zuba i umnožavaju , dok preaktivni imuni sistem reaguje sa upalom. U većini slučajeva, parodontopatija se javlja nakon karijesa.

Reč parodontoza potiče od grčke reči „periodontitis“, koja u doslovnom prevodu znači pražnjenje, odnosno nestanak zuba.

Glavna karakteristika parodontopatije jeste povlačenje desni i ogolićenje vratova i korenova zuba, te usled tog povlačenja zubi izgledaju kao da su izduženi. U težim slučajevima koren zuba može biti ogoljen do samog vrha.

Parodontopatija, je uobičajeni problem oralnog zdravlja i smatra se drugim najčešćim oboljenjem. Uglavnom se javlja kod ljudi u srednjem i starijem dobu. Istraživanja pokazuju da čak 19% svetskog odraslog stanovništva boluje od nekog vida ove bolesti, što predstavlja oko jednu milijardu globalne ljudske populacije.

 

Šta uzrokuje parodontopatija (parodontoza)?

Parodontopatiju uzrokuje nekoliko faktora. Ti faktori, odnosno uzroci bolesti, mogu biti raznovrsni. Kada su oralni problemi u pitanju, veoma često su povezani sa nedostatkom ili nepravilnom higijenom.

Pored nepravilne oralne higijene, najveći uzrok parodentopatije je nakupljanje zubnog plaka, odnosno mikroorganizama koji čine njegov sastavni deo, na zubima, desnima, zubnim protezama, mostovima, drugim protetičkim dodacima, kao i na drugim mestima u usnoj šupljini.

Zubna plak je lepljiva masa (bio-film) bez boje, koja se javlja kao rezultat nepravilne i neredovne oralne higijene. Ako se ne uklanja redovno, plak se može stvrdnuti i pretvoriti u kamenac, uzrokujući upalu desni, koja na kraju dovodi i do same bolesti.

Oralna nehigijena i pojava zubnog plaka nisu jedini razlozi zbog koji se javlja parodontopatija, ostali faktori mogu biti:

  • loše navike (pušenje, nezdrava hrana)
  • loš protetski rad (krunice)
  • razne vrste sistemskih i autoimunih bolesti
  • nepravilna upotreba lekova
  • genetika
  • anatomske anomalije
  • impakcija hrane
  • manjak vitamina C

 

Simptomi parodontopatije (parodontoze) i preporuke tretiranja i lečenja po fazama

Na samom početku razvoja parodontopatije, pacijent ne vidi nikakve simptome, te iz tog razloga nije ni svestan da boluje od ove bolesti. Ukoliko se ne vreme ne otkrije i ne započne sa tretiranjem, parodontopatija može dovesti i do drugih težih oboljenja. Zato je bitno da vrlo brzo reagujete kada uočite simptome parodontopatije.

Postoje 4 faze u razvoju parodontopatije:

  1. faza: upala desni (gingivitis). Desni, u ovoj fazi, postaju meke i crvene i za vreme njihovog pranja ili njihovog pritiskanja počinju da krvare. Ovo je znak da treba odmah da kontaktirate svog stomatologa, koji će vam ovaj problem sanirati otklanjanjem kamenca ili zubnog plaka sa zuba.
  2. faza: pojava parodontnih džepova i pojava neprijatnog osećaja pečenja desni. I u ovom stadijumu, kao i u fazi 1, je parodontopatiju moguće tretirati i zaustaviti, ukoliko se odmah javite svom stomatologu
  3. faza: povlačenje desni koje uzrokuje otkrivanje korena zuba. Povlačenje desni donosi sa sobom mnoge komplikacije kao što su mogućnost zaraze (zato što je koren zuba ranjiviji od krunice zuba), česta krvarenja oko zuba, kao i klimavost zuba. U ovom slučaju hirurška intervencija, kojom se vraća popora zubu, je jedini način za zaustavljanje progresije parodontopatije
  4. faza: ovo je ujedno i finalna faza u kojoj je vilična kost u velikoj meri povučena te dolazi do ispadanja zuba. Kada nastupi ova faza zaustavljnje i tretiranje parodontopatije je potpuno nemoguće i u ovim slučajevima pacjentima se preporučuju neke od savremenih protetskih intervencija, kao što su ugradnja mostova, implanata, te ugradanja veštačkih zuba.

 

Prevencija parodontopatije (parodontoze)

Kao i za sva oboljenja tako i za parodontopatiju, važi pravilo: bolje sprečiti nego lečiti! Zato najviše pažnje treba posvetiti sprečavanju ili odlaganju nastanaka i razvoja parodontopatije.

Na prvom mestu je pravilno i redovno održavanje oralne higijene. Pravilnim i redovnim održavanjem oralne higijene se sprečava stvaranje dentalnog plaka (naslage na zubima) koji, ukoliko se ne otkloni, omogućava taloženje zubnog kamenca, a samim stvaranjem kamenca i stvaranje plodnog tla za pojavu parodontopatije. Pranje zuba četkicom je najefikasniji način održavanja oralne higijene. Pravilna i redovna tehnika pranja zuba zubnom četkicom je ključna, no pored četkica za zube postoje i druga pomoćna sredstva za uspešno održavanje oralne higijene kao što su: konac za zube, razne paste, interdentalne četkice, upotreba tečnosti za ispiranje usta, kao i razne paste i sredstva za prevenciju koja možete koristiti uz obaveznu preporuku vašeg stomatologa.

Na drugom mestu, je redovna poseta vašem stomatologu. Sve promene je najlakše otkriti u stomatološkoj ordinaciji, te se zato i preporučuje odlazak na kontrolu kod vašeg stomatologa minimum jednom na svakih šest meseci, a po potrebi i češće (individualno se određuje na osnovu stanja usta i zuba). Redovni pregledi i skidanje kamenca i naslaga specijalizovanim stomatološkim instrumentima veoma su bitan deo procesa prevencije i sprečavanja daljnjeg napredovanje procesa parodontoze.

Plomba i plombiranje zuba

Zašto nam je plomba potrebna?

Zubi su organi koji se nalaze u našim ustima i briga o zdravlju zuba i usne duplje jeste briga o našem celokupnom zdravlju. Često međutim, ma koliko vodili računa o zdravlju zuba, održavali redovnu higijenu usne duplje i unosili korisne i hranjive namirnice u naš organizam, kvar zuba je neminovnost još u ranom detinjstvu kada se većina nas susrela sa terminom: zubna plomba. Jedan od glavnih krivaca za kvar zuba jeste bakterija, a ako tome dodamo i statku i lepljivu hranu koja ostaje na površini naših zuba, simbioza ova dva elementa će ubrzo dovesti do karijesa ili trajnog razaranja tvrdog, zubnog tkiva za čiju popravku nam je plomba neophodna.

U zavisnosti od toga koliko duboko je otišao kvar, zavisi i Vaše lecenje, kao i momenat kada će Vaš stomatolog plombom zatvoriti zub. Vrlo često nećete osetiti bol na samom početku procesa kvarenja zuba, pa bol koju osetite u jednom momentu može biti znak da ste već okasnili i da se bolest zuba komlikuje, a samim tim i kasniji proces i dužina lečenja kvara. Upravo iz ovog razloga, preventiva kroz redovne kontrolne preglede na svakih 6 meseci jeste najjednostvniji, najbezbolniji i najjeftiniji način da brinete o zdravlju Vašeg osmeha.

plomba

Karijes i plombiranje zuba

Kvar se ipak desio i karijes je napravio štetu na Vašem zubu. Obzirom da je plombiranje zuba rutinski zahvat u svakoj stomatološkoj ordinaciji, ukoliko ste reagovali na vreme i šteta je samo na površini zuba (tzv. plitki kvar), proces je dosta jednostavan. Dovoljno je da se izbuši mala rupa na Vašem zubu, otkloni oboleli deo i, u najčešćem broju slučajeva, plomba će biti stavljena već prilikom prve posete. Ako je kvar ipak ušao dublje u unutrašnjost zuba, u tzv. dentin, Vaš stomatolog će morati prvo da stavi lek nakon uklanjanja karijesa, koji stoji do 8 nedelja i koji će pomoći prilikom obnavljanja dentina. U najboljem slučaju, prilikom druge posete ostatak karijesa biće otklonjen, a Vaš zub spreman za konačno zatvaranje plombom.

Kompozitna i keramička zubna plomba

Ne tako davno, amalgamska (crna) plomba je smatrana za najizdržljiviju i najdugotrajniju zubnu plombu. Iako estetski crne plombe nisu mogle parirati tadašnjim, belim plombama, ipak su ove potonje bile značano lošijeg kvaliteta, brzo su se trošile i lako pucale. Napretkom tehnologije međutim, stvorene su kompozitne bele plombe, koje su u svakom aspektu prevazišle amalgamske plombe – ne samo estetskim već i svojim mehaničkim svojstvima.

Kompozitne i keramičke plombe predstavljaju značajnu prekretnicu u procesu plombiranja zuba. Čak iako je pacijentu preostao samo mali deo zdravog zuba kao osnova za plombu, moguće je u potpunosti rekonstruisati zub, uključujući čak i modeliranje grizne površine na takav način da u potpunosti “imitira” prirodni zagrižaj i izgled.

Ono sto kompozitnu plombu čini posebnom jeste način na koji se izrađuju: ona se puni od sredine ka ivicama, kao kod prirodnog zuba, sto je čini dosta jakom pa ne može ispasti kao stare plombe. U njenom slučaju čini se i da se svetlost prelama na isti način kao kod prirodnog zuba što ujedno doprinosi, ne samo funkcionalnosti već i estetici.

Kada je rekonstrukcija zuba u pitanju, keramičke plombe koje se izrađuju za nekoliko minuta, predstavljanju najsavremenije stomatološko rešenje. Iako su kompozitne plombe pouzdane i povoljne, ipak se one vremenom skupljaju, menjaju boju i pucaju. Ukoliko je plombirana površina velika, vek trajanja kompozitne plombe je značano kraći. Keramička plomba se izrađuje od celog komada keramike, pa je bilo kakvo skupljanje nemoguće. Bilo da se radi o keramičkoj inleji, onleji ili delimičnoj  krunici, keramička plomba će savršeno pokriti svako udubljenje, jer se prilikom njene izrade koristi kompijutersko skeniranje zuba.

Ostavite poruku na našem sajt-u, a mi ćemo se potruditi da Vam odgovorimo u što kraćem roku!

Gangrena zuba i lečenje

Šta je gangrena zuba?

Da li vam se dogodilo da duže vreme osećate jak i intezivan bol u zubu koji nakon izvesnog vremena nestane? Prestanak bola nikako ne znači da je bolest zuba prošla, već da je uznapredovala i u najvećem broju slučajeva pacijenti dobijaju dijagnozu da je njihov zub zahvatila gangrena zuba.

Šta je zapravo gangrena i kako se ona manifestuje? Kada zubni živac (pulpa) zahvati bakterija i počne da ga uništava, razvija se stanje poznato kao pulpitis. Ovo stanje izaziva jak i intezivan  bol  u obolelom zubu sve dok bakterija ne ošteti veći deo zubnog živca, što na kraju rezultira prestankom bola. Bolest nije nestala, naprotiv. Ovakav nevitalni zub u kome pulpa više nije živo tkivo postaje mesto gde se talože bakterije, a bakterijski toksini zatim napreduju dalje prema korenu zuba. Kada bakterija najzad dopre do okolnog tkiva oko korena zuba i kosti, nastaje paradontitis ili infekcija korena zuba.

Kako nastaje gangrena?

Kada zub počne da propada, a unutrašnjost zuba se više ne snabdeva krvlju, javlja se nekroza ili odumiranje pulpe poznatija kao gangrena zuba. Ovo propadanje najčešće izaziva pojava karijesa, i to je pravi momenat da se obratimo našem stomatologu kako bi se sanirali prvi znaci propadanja zuba, kada je i najjednostavnije i najbezbolnije lečenje (u najvećem broju slučajeva Vaš stomatolog će ovo rešiti stavljanjem bele ili crne plombe). Nelečeni karijes uništava zub tako sto pravi šupljine unutar zuba u kojima se talože ostaci hrane, a bakretija polako pronalazi put do unutrašnosti zuba, tačnije same pulpe i kroz određeno vreme, pulpa će odumreti.

Gangrena zuba i simptomi

Neprijatan zadah, oštar i intezivan bol su svakako najčešći simptomi, ali ne i jedini. U najvećem broju slučajeva, primetićete takođe i promenu u boji zuba, kao i otečenost desni. Kada gangrena u potpunosti zahvati zub, simptomi faktički nestaju. To se dešava jer nervi prestaju da šalju signale kao što je bol ili druga vrsta nelagode. Ono na šta moramo obratiti pažnju jesu upravo ti rani simptomi kada bolest počinje da napreduje i kada možemo primetiti preosetljivost na hladnu hranu ili piće, određene slatkiše, itd. Kada gangrena u potpunosti zahvati zub, a pulpa postane nekrotična, prestaju sve prethodne senzacije na hladnoću, hranu i piće, kao i bol.

Gangrena zuba – mogućnost lečenja

Viagra is vanaf vandaag voor het eerst zonder recept verkrijgbaar in Groot-Brittannië kamagra oral jelly pharmalot, pharmalittle: neo-viagra uit noord-korea heeft hetzelfde ingrediënt als het echte product
Kao i svako kompleksno i ozbiljno stanje, lečenje gangrene nije jednostavno. Sama bolest se postepeno i sporo razvija, pa i njeno lečenje zahteva strpljenje i vreme. Primarni cilj jeste spasiti prirodan zub. Vađenje zuba je krajnja opcija koja se primenjuje kada je stanje toliko teško da se zub ne može spasiti.

Prvi korak u lečenju je otvaranje pulpe iglicama. Po otvaranju će se osetiti karakterističan, neprijatnan miris koji je nastao kao posledica bakterijskih toksina. Zatim sledi čiščenje kanala i stavaljanje medikamenata. Ovaj proces je često dugotrajan i zahteva nekoliko ponavljanja sve dok se Vaš stomatolog ne uveri da su kanali u potpunosti očišćeni i sterilisani. Tada sledi punjenje kanala  i konačno zatvaranje zuba.

Preventiva

Nema boljeg načina da sačuvate zdravlje vaše usne šupljine i zuba od preventive!

Pravilna oralna higijena i redovni preventivni ejercicio mancuernas pecho pregledi su ključni koraci ka očuvanju zdravog i lepog osmeha. Brza reakcija na prve i najmanje promene, simptome i nelagodnosti igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja vaših zuba.

Zato je važno je da oberete pravog stručnjaka za svoje zube. On treba da odgovara na vaše potrebe i pruži korisne savete tokom redovnih pregleda.

Redovni pregledi su ključni jer vam pomažu da shvatite koliko je prevencija bitna za oralno zdravlje.