dentib_logo_1-3_color

Author: Ljubica Stefanović

Augmentacija vilične kosti

Posted on by Ljubica Stefanović

Šta je augmentacija vilične kosti

Augmentacija vilične kosti je postupak dodavanja koštane mase ili volumena viličnoj kosti. Ova procedura se koristi u stomatologiji i oralnoj hirurgiji kako bi se pripremila vilična kost za implantaciju zuba ili drugih dentalnih pomagala. Augmentacija vilične kosti najčešće se izvodi kada pacijent nema dovoljno kosti u vilici koje bi podržale implantacija zuba ili u slučajevima kada je kvalitet postojeće kosti loš.

Cilj augmentacije vilične kosti je kreiranje dovoljno koštanog tkiva za sigurnu i trajnu implantaciju dentalnih pomagala. Ovaj postupak se takođe može izvesti kako bi se poboljšao estetski izgled lica, kao i funkcionalnost vilične kosti.

Odluku o tome je li potrebna augmentacija vilične kosti i koja tehnika je najbolja za pojedinog pacijenta donosi stomatolog nakon detaljnog pregleda i procene. U svakom slučaju, važno je pridržavati se detaljnih uputstava stomatologa nakon postupka, kako bi se osigurao najbolji mogući ishod.

Postupak augmentacije vilične kosti se izvodi pod lokalnom anestezijom i može biti praćen manjim ožiljcima i nelagodnostima tokom perioda oporavka. Međutim, kada se kost obnovi posle tretmana, pacijent je u potpunosti spreman za implantaciju zuba ili za druge planirane stomatološke procedure.

U kojim slučajevima je potrebno izvršiti augmentacija vilične kosti

Kao što smo u gornjem delu teksta objasnili, augmentacija kosti je hirurški postupak koji se obavlja radi povećanja volumena i kvaliteta koštane mase na područjima vilice gde ona nedostaje, a na kojima je potrebno izvršiti intervenciju. Postoje različiti razlozi zašto se vrši augmentacija kosti, a neki od najčešćih su:

  1. Gubitak zuba: Kada dođe do gubitka zuba, kosti koje okružuju to područje mogu postepeno biti razgrađene ili resorbirane, što može uzrokovati smanjenje volumena i kvaliteta kostiju. Augmentacija kosti može pomoći u očuvanju i obnovi koštanog volumena pre stavljanja implantata.
  2. Trauma: Ozlede ili traume mogu oštetiti kosti, što može uzrokovati nedostatak koštanog volumena u tom području.
  3. Parodontalna bolest: Parodontalna bolest (paradentoza) uyrokuje gubitak koštanog volumena oko zuba, što dovodi do gubitka zuba.
  4. Kozmetički razlozi: Ponekad se augmentacija kosti obavlja radi poboljšanja estetike i simetrije lica, npr. kod deformiteta lica, poremećaja žvačne funkcije ili nepravilnog zagrižaja.

U svim ovim slučajevima, augmentacija kosti pomaže u obnovi koštanog volumena i njegovog kvaliteta, a samim tim pomaže u očuvanju zuba, poboljšanju funkcije i estetike, te smanjenju bola i neprijatnosti.

Postupak izvođenja augmentacije vilične kosti

Postupak izvođenja augmentacija vilične kosti se sastoji od nekoliko faza, i to su:

  1. Priprema područja: Pre započinjanja samog postupka koštane augmentacije, potrebno je pripremiti deo vilične kosti na kome se vrši procedura. Priprema uključuje uklanjanje zuba ili tkiva koje treba zameniti.
  2. Prikupljanje koštanog materijala: Nakon pripreme područja, potrebno je sakupiti koštani materijal koji će se koristiti za augmentaciju. To se može učiniti na nekoliko načina. Mogu se koristiti kosti samog pacijenta, tzv. autologne kosti, koje se uzimaju iz drugog dela tela pacijenta (iz kuka, karlice ili kostiju iz usne šupljine). Takođe se mogu koristiti i neki sintetički materijali koji imitiraju svojstva ljudske kosti.
  3. Transplantacija koštanog materijala: Nakon sakupljanja koštanog materijala, sledi njegova transplantacija. Koštani materijal se postavlja u defekt ili područje koje je potrebno rekonstruirati. Nakon postavljanja materijala, tretirano područje se zatvara.
  4. Integracija koštanog materijala: Nakon transplantacije, potreban je određeni vremenski period da se implementirani koštani materijal integrira u okolno tkivo i postane deo tela. Ovaj proces naziva se osteointegracija. Trajanje ovog procesa zavisi od vrste koštanog materijala i područja na kojem se sprovodi augmentacija. U stomatološkoj praksi, integracija obično traje oko 3-6 mjeseci.

Vrste koštane augmentacije

Postoji nekoliko vrsta koštane augmentacije koje se koriste u različitim situacijama. Neki od najčešćih postupaka uključuju:

  1. Augmentacija autologne kosti: Ova vrsta augmentacije koristi pacjentove kosti, i to najčešće iz područja karlične kosti, sa rebara ili sa vrha potkolenice. Ova metoda se smatra najboljom opcijom jer se koriste isključivo pacjentove ćelije i tkivo, što smanjuje rizik od odbacivanja i infekcije.
  2. Augmentacija allogenom kosti: Ova vrsta augmentacije koristi kosti donora umesto kosti pacijetna. Donirana kost se pažljivo obrađuje i priprema kako bi se uklonili svi potencijalni izvori infekcije. Ova metoda se obično koristi kada pacijentova kost nije dovoljno jaka ili nije dostupna.
  3. Augmentacija sintetičkim materijalima: Ova vrsta augmentacije koristi veštačke materijale, poput keramike, metala, polimera ili stakla. Ove vrste materijala se koriste u različitim oblicima i veličinama i obično se integriraju u postojeću kost.
  4. Augmentacija matičnim ćelijama: Ova vrsta augmentacije koristi matične ćelije iz pacijentovog tela kako bi se pospešilo stvaranje novog koštanog tkiva. Matične ćelije se obično uzimaju iz pacijentove koštane srži ili masnog tkiva i tada se obrađuju i ubrizgavaju u područje koje zahteva augmentaciju.

Period oporavka

Period oporavka nakon augmentacije vilične kosti varira od vrste izvedene operacije i od veličine augmentacije. Oporavak posle operacije može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, u proseku je potrebno oko četiri do šest mjeseci da se implantat potpuno integrira u kost pacijenta i da se stvori zdravo tlo za ugradnju potrebnih zubnih implantata.

Pacjentu se u postoperativnom periodu prepisuje posebna dijeta, te mu se preporučuje uzimanje meke hrane, kako ne bi došlo do oštećenja implantata.

U periodu oporavka ključno je obratiti pažnju na uputstva koje je propisao vaš stomatolog i striktno se pridržavati svih preporuka i smernica kako bi se osiguralo brzo i uspešno ozdravljenje nakon operacije.

 

 

Vađenje živca iz zuba

Posted on by Ljubica Stefanović

Šta je vađenje živca iz zuba

Vađenje živca iz zuba se naziva i endodontskim tretmanom. To je postupak kojim se uklanja oštećeni ili inficirani živac u zubu. Postupak se obično izvodi u stomatološkoj ordinaciji i može se izvoditi pod lokalnom anestezijom, što znači da ćete biti bancas de ejercicios budni tokom postupka, ali nećete osetiti bol. Vađenje živca iz zuba se primenjuje kada je živac zuba oštećen ili inficiran. Živac zuba može biti oštećen zbog dubokog karijesa, traume ili nekog drugog uzroka. Oštećenje može uzrokovati jake bolove, oticanje i neprijatnost. Ako se ne tretira, infekcija se može proširiti na okolna tkiva i uzrokovati ozbiljne probleme.

Fitness with your dog. A “6-legged” sports program to train and have fun with your dog – Hester M. Eich – Book – Mondadori Store winstrol cycle for beginners msp italy course “fitness instructor for children”-cagliari

Vađenje živca iz zuba je relativno čest stomatološki postupak i obično je poslednja opcija lečenja, pre toga stomatolog će pokušati vaš zub  lečiti na druge načine, ali se uvek prvo preporučuje konsultacija sa stomatologom kako bi se utvrdilo da li je vađenje živca najbolja opcija za vaš specifični slučaj.

Iako mnogi ljudi strahuju od vađenja živca iz zuba, moderna stomatologija koristi najsavremeniju opremu i tehnike koje omogućavaju brz i gotovo bezbolan postupak. Uz pravilnu negu, zubi koji su podvrgnuti endodontskom tretmanu mogu trajati ceo život.

Šta je živac zuba i čemu služi

Živac zuba je složena struktura koja se nalazi unutar zubne pulpe, a sastoji se od krvnih sudova, limfnih žila, nervnih završetaka i vezivnog tkiva. Njegova uloga je da pruži inervaciju (nervno snabdevanje) zubu, što znači da omogućava zubu da oseti različite nadražaje poput hladnoće, topline, pritiska, bola i drugih senzacija. Osim toga, živac zuba igra važnu ulogu u održavanju zdravlja zuba, jer osigurava krv i hranjive materije koje su potrebne za održavanje živog tkiva zuba. Kada se živac zuba ošteti ili upali, to može dovesti do osetljivosti, bola i drugih problema.

U kojim slučajevima je neophodno vađenje živca iz zuba

Postoje razni slučajevi u kojima je potrebno izvaditi živac iz zuba, navešćemo samo neke od najčešćih:

1. Karijes – Ako se karijes ne leči na vreme, on može prodreti u zub do pulpe (mekog tkiva u središtu zuba koji sadrži krvne sudove i nervne završetke) i uzrokovati infekciju. U tom slučaju, zub će prouzrokovati bol i osetljivost na vruće ili hladno, te će vaš stomatolog sigurno preporučiti endodontsku terapiju (tj. vađenje živca iz zuba) kako bi se uklonila infekcija i spasao zub.

2. Trauma – Ako zub doživi traumu kao što je lom, pucanje ili udarac, može doći do oštećenja pulpe, što uzrokuje bol i osetljivost na zubu.

3. Infekcija – Ako se infekcija proširi izvan zuba, npr. u desni ili kost oko zuba, dolazi do oštećenja pulpe.

4. Povratni rad – U slučajevima kada je zub prethodno tretiran, ali su se i posle intervencije ponovo pojavili simptomi kao što su bol i osetljivost.

Vađenje živca iz zuba – postupak

Postupak endodontske terapije podrazumeva tretiranje bolesnog zuba u nekoliko koraka:

  1. Anestezija: Pre no što započne postupak, stomatolog će vam dati lokalnu anesteziju kako bi se osiguralo da nećete osetiti bol tokom postupka.
  2. Pristup zubu: Nakon što anestezija počne delovati, stomatolog će napraviti malu rupicu u kruni zuba kako bi prišao živcu.
  3. Uklanjanje živca: Nakon što se pristupi živcu, stomatolog će pažljivo ukloniti oštećeni ili upaljeni živac iz korenskih kanala zuba. Ovaj korak može trajati nekoliko minuta, u zavisnosti od težine oštećenja.
  4. Čišćenje i dezinfekcija: Nakon što se živac ukloni, stomatolog će očistiti korenske kanale zuba i dezinfikovati područje kako bi spriječio daljnje infekcije.
  5. Ispunjavanje korenskih kanala: Nakon što se korenski kanali očiste i dezinfikuju, stomatolog će ih napuniti posebnim materijalom kako ojačao strukturu zuba i sprečio ponovnu infekciju.
  6. Stavljanje privremenog punjenja: Nakon završetka endodontskog tretmana, stomatolog će u zub staviti privremeno punjenje  koje će svojom strukturom ispuniti otvorene delove i zaštiti od infekcije, kako kanal zuba, tako i sam zub.
  7. Faza oporavka: Potrebno je neko vreme da se zub oporavi nakon endodontskog tretmana. Poslušajte uputstva vašeg stomatologa o tome kako da se najbolje brinete o tretiranom zubu tokom njegovog oporavka.

Napomena: U nekim slučajevima, nakon vađenja živca, zub može postati osetljiv ili se može polomiti. U takvim situacijama, stomatolog će preporučiti dodatne tretmane poput krunice ili mosta kako bi zaštitili zub i vratili mu funkciju.

Oporavak nakon vađenja živca iz zuba

Nakon ekstrakcije zubnog živca, potrebno je primeniti odgovarajuću negu kako bi se sprečile infekcije i ublažili simptomi. To uključuje redovno pranja zuba i upotrebu antibakterijskih sredstava za ispiranje usta, kao i izbegavanje žvakanja hrane na strani zuba iz kog je izvađen živac.

Konačni zaključak o vađenju živca zuba zavisi od specifičnih okolnosti u kojima se nalaze zubi pacjenta. U nekim slučajevima, ovo može biti jednostavan postupak koji će ukloniti neprijatnost i sprečiti daljnje oštećenje zuba, dok će u drugim slučajevima biti potrebno daljnje lečenje kako bi se rešio problem zuba. Važno je obratiti se svom stomatologu kako bi se procenila situacija testosterone enantato steroide i preporučila najbolja opcija lečenja.

Prevencija

Prevencija vađenja živca zuba uključuje održavanje dobre oralne higijene, redovne posete stomatologu radi pregleda i čišćenja zuba te izbegavanje prekomernog konzumiranja šećera i drugih slatkih namirnica.

Evo nekih koraka koje možete preduzeti kako biste spečili potrebu za vađenjem živca iz zuba:

  1. Redovno perite zube: Redovno pranje zuba najmanje dvaput dnevno može pomoći u uklanjanju plaka i bakterija koje mogu uzrokovati karijes i infekcije zuba.
  2. Koristite zubni konac: Korištenje zubnog konca jednom dnevno pomaže u uklanjanju hrane i plaka između zuba, što smanjuje rizik od karijesa i infekcija.
  3. Jedite zdravu hranu: Izbegavajte prekomerno konzumiranje slatke hrane i pića koji mogu podstaći razvoj karijesa. Uključite u ishranu više hrane bogate kalcijumom (mleko, sir i jogurt).
  4. Redovno posećujte stomatologa: Redovni pregledi kod stomatologa mogu pomoći u otkrivanju problema s zubima i desnima pre no što postanu ozbiljni.
  5. Reagujte brzo ukoliko primetite bilo kakve simptome: Ako osetite bilo kakvu bol ili nadražaj u zubima, odmah se obratite stomatologu kako bi se sprečila potreba za vađenjem živca zuba.

Prateći ove savete možete smanjiti rizik od razvoja problema sa zubima i smanjiti potrebu za vađenjem živca zuba.

Poliranje zuba

Posted on by Ljubica Stefanović

Šta je poliranje zuba

Poliranje zuba je kozmetički stomatološki postupak koji se koristi za uklanjanje površinskih mrlja i zubnog plaka s površine zuba. To je postupak koji se obično praktikuje u okviru redovnog pregleda kod stomatologa. Postupak poliranja zuba se obično izvodi nakon čišćenja zuba, odnosno uklanjanja kamenca, kako bi se otklonile površinske mrlje los esteroides anabólicos más populares i zubima dao sjaj. Ovaj postupak se može raditi i kod kuće uz pomoć električne četkice za zube ili uz pomoć posebnih za to namenjenih pasti za poliranje. Ceo postupak poliranja zuba obično traje oko 30 minuta, nije bolan niti neugodan. Da bi se održao lep estetski izgled, kao i zdravlje zuba, preporučuje se da se zubi poliraju jednom godišnje.

Zašto je poliranje zuba važno

Poliranje zuba je važan proces u održavanju oralne higijene. Površinski sloj zuba sastoji se od tvrdog tkiva zvanog gleđ, koja štiti zube od kiselina i bakterija. Međutim, zubni plak se može nakupiti na površini zuba, stvarajući žućkaste ili smeđe mrlje koje se teško uklanjaju samo četkanjem zuba. Ovaj plak može uzrokovati i karijes i upale desni.

Poliranjem zuba uklanjaju se ove površinske mrlje, čineći zube sjajnijima i čistijima. To također smanjuje rizik od karijesa i upale desni. Redovno poliranje zuba takođe pomaže u sprečavanju nakupljanja novog zubnog plaka.

Razlika između poliranja i beljenja zuba

Poliranje zuba i beljenje zuba su dva različita postupka dentalne nege koji se često koriste kako bi se postigao sjajniji i blistaviji izgled zuba.
fitness models anal Fat Movies stanozolol orale winstrol di alpha pharma centri fitness con varie lezioni di fitness vicino a me a latina – nicelocal.it
Poliranje zuba je postupak koji se koristi za uklanjanje plaka, kamenca i drugih naslaga sa zuba. Radi se pomoću posebnog uređaja za poliranje zuba koji uklanja mrlje i čisti površinu zuba, čime se postiže glađa i sjajnija površina zuba. Kao što smo već na početku teksta objasnili, poliranje zuba obično se radi kao deo redovnog čišćenja zuba kod stomatologa.

Beljenje zuba je postupak kojim se posvetljuje boja zuba. Obično se radi primenom različitih vrsta hemikalija koje prodiru u zubnu gleđ i uklanjaju mrlje i pigmentaciju. Postoje različite metode beljenja zuba, u kojima se koriste gelovi, trake i razne laserske tehnologije.

Da sumiramo, poliranje zuba se odnosi na postupak čišćenja i poliranja površine zuba kako bi se uklonili plak i mrlje, dok se u postupku beljenja zuba koriste hemikalije za posvetljivanje i izbeljivanje boje zuba.

 

Postupak poliranja zuba

Koraci u postupku poliranja zuba:

  1. Pregled zuba – pre no što  počne s poliranjem zuba, stomatolog će pregledati vaše zube kako bi se uverio da su zdravi i da nema nekih problema koji bi mogli uticati na postupak poliranja.
  2. Čišćenje zuba – U ovom koraku vaš stomatolog će očistiti zube pomoću posebnog alata za uklanjanje plaka i naslaga sa zuba.
  3. Poliranje – U ovom postupku koristi se poseban uređaj s brzim okretajima kako bi se na zube nanela pasta za poliranje. Pasta za poliranje obično sadrži abrazivne čestice koje pomažu u deca durabolin uklanjanju mrlja i naslaga sa zuba.
  4.  Ispiranje – nakon što je poliranje završeno, stomatolog će vam vodom isprati usta kako bi uklonio ostatak paste za poliranje, kao i ostatak plaka koji je uklonjen sa zuba tokom postupka.
  5. Fluoridacija – nakon što su zubi očišćeni i polirani, stomatolog će na vaše zube stavtiti sloj fluoridnog premaza, kako bi se ojačala gleđ zuba i smanjio rizik od karijesa.

 

Alati koji se koriste za poliranje zuba

Postoji nekoliko alata koji se koriste za poliranje zuba u stomatološkoj praksi i to su:

Polirna četkica – koristi se za uklanjanje mekih naslaga i mrlja sa zuba. Često se koristi uz pastu za poliranje.

Polirna pasta – sadrži finu abrazivnu materiju koja se koristi za uklanjanje mrlja na površini zuba.

Polirni kamen – koristi se za uklanjanje tvrdih naslaga i kamenca s površine zuba.

Airflow – tehnika koja koristi visok pritisak vazduha, vode i natrijum bikarbonata za uklanjanje naslaga i mrlja sa površine zuba.

Ultrazvučni scaler – ultrazvučni instrument koji se koristi za uklanjanje tvrdih naslaga (kamenca) sa površine i korena zuba.

 

Šta raditi nakon poliranja zuba?

Nakon poliranja zuba, preporučuje se da izbegavate jelo i piće najmanje 30-60 minuta, kako bi se pasta za poliranje potpuno isprala sa zuba.

Takođe, možda ćete osetiti blage senazacije na zubima nakon poliranja, što je uobičajeno. Ako su senzacije na zubima blage, trebalo bi da nestanu u roku od nekoliko sati, ali ako je senzacija jača i traje više od 24 sata, trebalo bi da se obratite svom stomatologu.

Ukoliko, pored senzacija, primetite bilo kakve promene na svojim zubima ili desnima nakon poliranja, kao što su npr. krvarenje desni, bol, oticanje ili crvenilo, odmah se, kao i u slučaju pojačane senzacije, obratite vašem stomatologu kako bi se procenilo da li postoji neki ozbiljniji problem i šta treba učiniti kako bi se on u najkraćem mogućem roku sanirao.

Nakon poliranja zuba, važno je održavati dobru oralnu higijenu pranjem zuba dva puta dnevno pastom za zube koju preporučuje vaš stomatolog, uz korištenje zubnog konca i četkice za interdentalno čišćenje. Takođe, trebalo bi da izbjegavate konzumiranje hrane i pića koje dovode do stvaranja zubnog plaka i karijesa, kao što su slatkiši, gazirana pića i hrana bogata skrobom.

 

Oralna higijena i zdravlje zuba : 30 preventivnih saveta

Posted on by Ljubica Stefanović

Oralna higijena podrazumeva sprovođenje niza preventivnih mera sa ciljem da se sačuva kako zdravlje zuba tako i zdravlje celokupne usne duplje.

Pisanjem postova na blogu naše stomatološke ordinacije Dentib trudimo se da edukujemo, informišemo i pojasnimo teme vezane za održavanje dobre oralne higijene i zdravlja zuba. Baveći se specifičnim temama ponekad, unutar njih, pomenemo neke od stvari vazane za ovu temu.

Oralna higijena je ključna kao preventiva , jer loša oralna higijena dovodi do raznih stomatoloških problema, kao što su karijes, bolesti desni i loš zadah, koji mogu uticati ne samo na zdravlje vaše usne duplje već i na zdravlje celokupnog organizma.

Kako bismo vam pomogli da pobojšate zdravlje vaših zuba, desni, kao i zdravlje celokupne usne duplje, objedinili smo u jednom postu 30 najbitnijih preventivnih saveta za oralnu higijenu i zdravlje zuba.

1. Perite zube dva puta dnevno

Pranje zuba dva puta dnevno je neophodno za održavanje dobre oralne higijene. Pranje zuba uklanja plak i sprečava karijes i bolesti desni.

2. Koristite pastu za zube sa fluorom

Pasta za zube sa fluorom blokira enizime u bakterijama koje se nalaze na površini zuba i time pomaže u sprečavanju karijesa tako što jača zubnu gleđ.

3. Svakodnevno čišćenje koncem za zube

Čišćenje zubnim koncem uklanja se plak i čestice hrane između zuba na područijima do kojih četkica za zube ne može doći, otklanjajući time mogućnost pojave bolesti desni.

4. Koristite tečnost za ispiranje usta

Vodica za ispiranje usta pomaže u ubijanju bakterija i osvežava dah. Izaberite vodicu za ispiranje usta koja sadrži fluor i koja najviše odgovara vašim navikama.

5. Čistite svoj jezik

Bakterije se mogu nakupiti na vašem jeziku, što dovodi do lošeg zadaha i problema sa oralnim zdravljem. Koristite četkicu za zube ili strugač za jezik da očistite jezik.

6. Smanjite unos slatke i kisele hrane u organizam

Prečesta konzumacija slatke ili kisele hrane oštećuje površinu zuba i dovodi do pojave karijesa. Ograničite unos ove vrste hrane na minimum.

7. Pijte puno vode:

Voda za piće pomaže u ispiranju čestica hrane i bakterija iz usta. Takođe pomaže u održavanju vlažnosti usta, sprečavajući da se usta osuše i time postanu plodno tlo za aktivnosti bakterija i mikroorganizama.

8. Izbegavajte duvanske proizvode:

Upotreba duvana može izazvati rak usne šupljine, bolesti desni i karijes.

9. Redovno posećujte svog zubara:

Redovni pregledi i čišćenje zuba mogu pomoći u sprečavanju karijesa i bolesti desni. Posetite svog stomatologa najmanje jednom u šest meseci.

10. Koristite četkicu za zube sa mekim vlaknima:

Četkica za zube sa mekim vlaknima je nežna za vaše zube i desni i pomaže u sprečavanju oštećenja zubne gleđi.

11. Perite vaše zube minimum dva minuta:

Četkanje u trajanju od dva minuta pomaže da se temeljno očistite sve površine zuba i desni.

12. Redovno menjajte četkicu za zube: 

Zamenite četkicu svaka tri do četiri meseca ili po potrebi kada se čekinje četkice istroše.

13. Ne delite svoju četkicu za zube:

Deljenjem četkice za zube možete preneti klice i bakterije sa jedne osobe na drugu.

14. Razmislite o korištenju električne četkice za zube:

Električne četkice za zube u nekim slučajevima mogu biti efikasnije u uklanjanju plaka i čestica hrane od ručnih četkica za zube.

15. Koristite žvake bez šećera:

Žvakanje žvakaće gume bez šećera nakon obroka pomaže u stimulaciji proizvodnje pljuvačke, a samim tim i u ispiranju čestica hrane i neutralisanju kiseline u ustima.

16. Pranje zuba neposredno nakon jela ili pića:

Četkanje zuba neposredno nakon obroka ili ispijanja slatkih ili kiselih napitaka pomaže u sprečavanju karijesa.

17. Koristite slamku:

Ako pijete slatke ili kisele napitke, koristite slamku da biste smanjili kontakt sa zubima.

18. Izbegavajte da koristite zube kao alat:

Nemojte koristite zube da otvarate pakete ili za otvaranje flaša. To može izazvati mehanička oštećenje zuba i istrošiti zubnu gleđ.

19. Uzmite u obzir zubne zaptivače:

Zubni zaptivači su zaštitni premaz koji se nanosi na površine za žvakanje. Time štite svoje zube od površinskih oštećenja.

20. Praktikujte uravnoteženu ishranu:

Dobro izbalansirana ishrana koja uključuje hranu bogatu kalcijumom, fosforom i vitaminom D pomaže u održavanju jakih zuba i zdravih desni.

21. Koristite vodeni ispirač za usta da uklonite čestice hrane i plak između zuba.

22. Rešite problem škrgutanja zubima:

Škripanje (škrgutanje) zubima može izazvati oštećenje zuba i druge probleme sa oralnim zdravljem. Ukoliko imate ovaj problem, hitno se konsultujte se sa svojim stomatologom o mogućnostima lečenja.

23. Ne odlažite rešavanje problema koje imate sa zubima:

Ako osetite bol u zubima ili druge probleme sa zubima, nemojte ih ignorisati. Pravovremeno rešavanje ovih problema će zasigurno pomoći u sprečavanju razvoja ozbiljnijih problema sa zubima.

24. Primenjivanje dobre oralne higijene od najranije mladosti:

Podstičite dobre navike oralne higijene kod dece od ranog uzrasta. Ovo će pomoći u uspostavljanju dobrih navika za oralno zdravlje tokom celog života.

25. Budite svesni rizika bolesti vaših desni:

Bolest desni se znatno uvećava ukoliko imate dijabetes, trudni ste ili uzimate određene lekove. Informišite se o posledicama koje bolesti ili stanja koje imate mogu uticati na vaše oralno zdravlje.

26.Upoznajte istoriju bolesti zuba vaše porodice:

Poznavanje istorije bolesti zuba vaše porodice može vam pomoći da razumete rizik od određenih stomatoloških problema, a samim tim i da preduzmete preventivne mere kako biste umanjili mogućost dobijanja ovih bolesti.

27. Izbegavajte prekomernu konzumaciju alkohola:

Prekomerna konzumacija alkohola može povećati rizik od oralnog raka i drugih oralnih zdravstvenih problema.

28. Kontrolišite stres:

Stres može doprineti škrgutanju zubima i drugim stomatološkim problemima. Vežbajte tehnike upravljanja stresom kako biste promovisali dobro oralno zdravlje.

29. Nosite štitnik za zube:

Ukoliko se bavite nekim kontaktnim sportom ili sportom koji nosi rizik povrede glave ili zuba, nosite štitnik za zube da biste zaštitili zube od povreda.

30. Redovno čistite zubne aparate:

Ako nosite proteze, proteze ili druge zubne aparate, obavezno ih redovno čistite kako biste sprečili nakupljanje bakterija i obezbedili dobru oralnu higijenu.

Zubni plak

Posted on by Ljubica Stefanović

Šta je zubni plak?

Zubni plak predstavlja asocijaciju mikroorganizama (bakterija) sa proteinskim matriksom i ekstraćelijskim polisaharidima (šećerima). Prosto rečeno, to je grupacija mikroorganizama koji su čvrsto priljubljeni na samoj površini zuba. Zubni plak nastaje kao rezultat razmnožavanja bakterija iz pljuvačke, ima formu bezbojne lepljive mase (bio filma) koji se u usnoj duplji, pored zuba, formira i na drugim površinama, kao što su desni, zubne proteze, mostovi i druge protetske nadoknade. Aktivnost zubnog plaka ima veliku ulogu u nastanku karijesa i ostalih oboljenja parodoncijuma. Najveći procenat zubnog plaka čini voda i bakterije (Streptococcus mutans i anaerobne bakterije), u sastav ulaze još i šećeri, proteini i masti. U samo jednom miligramu zubnog plaka moguće je naći i do 800 miliona bakterija.

Gde se najčešće formira zubni plak?

Zubni plak se formira na svim površinama zuba. Na nekim površinama zuba dentalni plak će se formirati brže, i to na površinama koje su zaštićene od žvakanja, čišćenja, pokreta jezika, usana i obraza.

Što se tiče same lokalizacije zubnog plaka, on može biti :

Supragingivalni – nalazi se na kruni zuba (iznad desni), lako je dostupan i vidljiv golim okom.

Subgibgivalni – nalazi na korenu zuba (ispod ivice desni), teže je  dostupan i teško uočljiv.

Šta utiče na formiranje zubnog plaka?

Faktori koji utiču na brzinu formiranja dentalnog plaka:

  • kvalitet pljuvačke
  • sastav mikroflore
  • sastav i kvalitet ishrane
  • učestalost obroka
  • kvalitet oralne higijene
  • položaj zuba u vilicama

Faze u formiranju zubnog plaka

Da bi došlo do stvaranja zubnog plaka u usnoj duplji moraju da prođu tri faze i to:

1. Inicijalna faza

Inicijalna faza već počinje već kroz nekih par minuta nakon pranja zuba, gde na površini zuba dolazi do formiranja tankog filma tzv. pelikule koja je izgrađena od proteina iz pljuvačke. Pelikula predstavlja idealnu podlogu  za agregaciju tj. za naseljavanje bakterija.

2. Faza – Stvaranje zubnog plaka

Poznato je da se u oralnoj duplji nalazi mnoštvo bakterija i mikroorganizama. Upravo ti mikroorganizmi i bakterije se, samo nekoliko minuta posle pranja, vezuju na pelikulu formirajući lance, lanci zatim formiraju manje grupe, a manje grupe formiraju veće kolonije. Nakon toga sledi lanac reakcija u kom učestvuje veliki broj bakterija, koji je praćen povećanim brojem leukocita u oblasti desni. Naslage se tako talože i posle samo nekoliko dana (6-10), ukoliko ne dođe do adekvatnog otklanjanja, dolazi do faze 3.

3. Faza – sazrevanje naslaga

U ovoj fazi bakterije produkuju kiseline koje demineralizuju i oštećuju površinu gleđi zuba. Na oštećenim delovima gleđi zuba stvaraju se beličaste mrlje koje su prvi indikator razvoja karijesa. Jedna od najčešćih posledica je nelečena upala (gingivitis), koja dovodi do progresije bolesti. Zapaljenski proces prelazi na kost i javlja se parodontopatija. Nesanirana upala desni se može razviti u infekciju Vremenom parodontopatija može dovesti do 0zbiljnih komplikacija, a u krajnjem slučaju i do gubitka zuba.

Tretiranje zubnog plaka

Pravilno korišćenje četkice prilikom pranja zuba je prvi korak uklanjanja zubnog plaka. Preporučuje se pranje zuba tri puta dnevno po dva minuta svaki put, dok se korišćenje zubnog konca ili interdentalnih četkica preporučuje jednom dnevno. Na ovaj način uklanjate naslage sa teško dostupnih mestа. Pošto ishrana itekako utiče na formiranje zubnog plaka, neke nezdrave namirnice, kao što su grickalice, slatkiši, slatke i gazirane napitke treba ograničiti jer se bakterije plaka hrane upravo njima. Umesto ovih nezdravih namirnica unesite u svoj organizam sveže voće i povrće.
Pored redovnog održavanja oralne higijene, redovni odlasci na pregled kod vašeg stomatologa, kao i uklanjanje kamenca sa vaših zuba su od suštinskog značaja za očuvanje njihovog zdravlja.
Neka istraživanja pokazuju da kod starijih osoba postoji veza između bakterije, plaka i upale pluća. Ovo je još jedan razlog zašto su preventiva, redovni odlasci kod stomatologa i uklanjanje kamenca važni.

Parodontopatija (parodontoza)

Posted on by Ljubica Stefanović

Šta je parodontopatija (parodontoza)?

Parodontopatija (parodontoza) je hronična i progresivna inflamatorna bolest koja utiče na desni, na tkiva koja podržavaju zube, na parodontalne ligamente i alveolarnu kost. Parodontopatija je ozbiljna infekcija desni koja oštećuje meka tkiva i kosti koji podržavaju zube. Sve parodontalne bolesti u koje spada i parodontopatija su infekcije koje utiču na parodoncijum (tkiva oko zuba koja podržavaju zub).

Kod postojanja parodontopatije, kosti oko zuba se polako ošetećuju, a mikroorganizmi kao sto su bakterije lepe se za površinu zuba i umnožavaju , dok preaktivni imuni sistem reaguje sa upalom. U većini slučajeva, parodontopatija se javlja nakon karijesa.

Reč parodontoza potiče od grčke reči „periodontitis“, koja u doslovnom prevodu znači pražnjenje, odnosno nestanak zuba.

Glavna karakteristika parodontopatije jeste povlačenje desni i ogolićenje vratova i korenova zuba, te usled tog povlačenja zubi izgledaju kao da su izduženi. U težim slučajevima koren zuba može biti ogoljen do samog vrha.

Parodontopatija, je uobičajeni problem oralnog zdravlja i smatra se drugim najčešćim oboljenjem. Uglavnom se javlja kod ljudi u srednjem i starijem dobu. Istraživanja pokazuju da čak 19% svetskog odraslog stanovništva boluje od nekog vida ove bolesti, što predstavlja oko jednu milijardu globalne ljudske populacije.

 

Šta uzrokuje parodontopatija (parodontoza)?

Parodontopatiju uzrokuje nekoliko faktora. Ti faktori, odnosno uzroci bolesti, mogu biti raznovrsni. Kada su oralni problemi u pitanju, veoma često su povezani sa nedostatkom ili nepravilnom higijenom.

Pored nepravilne oralne higijene, najveći uzrok parodentopatije je nakupljanje zubnog plaka, odnosno mikroorganizama koji čine njegov sastavni deo, na zubima, desnima, zubnim protezama, mostovima, drugim protetičkim dodacima, kao i na drugim mestima u usnoj šupljini.

Zubna plak je lepljiva masa (bio-film) bez boje, koja se javlja kao rezultat nepravilne i neredovne oralne higijene. Ako se ne uklanja redovno, plak se može stvrdnuti i pretvoriti u kamenac, uzrokujući upalu desni, koja na kraju dovodi i do same bolesti.

Oralna nehigijena i pojava zubnog plaka nisu jedini razlozi zbog koji se javlja parodontopatija, ostali faktori mogu biti:

  • loše navike (pušenje, nezdrava hrana)
  • loš protetski rad (krunice)
  • razne vrste sistemskih i autoimunih bolesti
  • nepravilna upotreba lekova
  • genetika
  • anatomske anomalije
  • impakcija hrane
  • manjak vitamina C

 

Simptomi parodontopatije (parodontoze) i preporuke tretiranja i lečenja po fazama

Na samom početku razvoja parodontopatije, pacijent ne vidi nikakve simptome, te iz tog razloga nije ni svestan da boluje od ove bolesti. Ukoliko se ne vreme ne otkrije i ne započne sa tretiranjem, parodontopatija može dovesti i do drugih težih oboljenja. Zato je bitno da vrlo brzo reagujete kada uočite simptome parodontopatije.

Postoje 4 faze u razvoju parodontopatije:

  1. faza: upala desni (gingivitis). Desni, u ovoj fazi, postaju meke i crvene i za vreme njihovog pranja ili njihovog pritiskanja počinju da krvare. Ovo je znak da treba odmah da kontaktirate svog stomatologa, koji će vam ovaj problem sanirati otklanjanjem kamenca ili zubnog plaka sa zuba.
  2. faza: pojava parodontnih džepova i pojava neprijatnog osećaja pečenja desni. I u ovom stadijumu, kao i u fazi 1, je parodontopatiju moguće tretirati i zaustaviti, ukoliko se odmah javite svom stomatologu
  3. faza: povlačenje desni koje uzrokuje otkrivanje korena zuba. Povlačenje desni donosi sa sobom mnoge komplikacije kao što su mogućnost zaraze (zato što je koren zuba ranjiviji od krunice zuba), česta krvarenja oko zuba, kao i klimavost zuba. U ovom slučaju hirurška intervencija, kojom se vraća popora zubu, je jedini način za zaustavljanje progresije parodontopatije
  4. faza: ovo je ujedno i finalna faza u kojoj je vilična kost u velikoj meri povučena te dolazi do ispadanja zuba. Kada nastupi ova faza zaustavljnje i tretiranje parodontopatije je potpuno nemoguće i u ovim slučajevima pacjentima se preporučuju neke od savremenih protetskih intervencija, kao što su ugradnja mostova, implanata, te ugradanja veštačkih zuba.

 

Prevencija parodontopatije (parodontoze)

Kao i za sva oboljenja tako i za parodontopatiju, važi pravilo: bolje sprečiti nego lečiti! Zato najviše pažnje treba posvetiti sprečavanju ili odlaganju nastanaka i razvoja parodontopatije.

Na prvom mestu je pravilno i redovno održavanje oralne higijene. Pravilnim i redovnim održavanjem oralne higijene se sprečava stvaranje dentalnog plaka (naslage na zubima) koji, ukoliko se ne otkloni, omogućava taloženje zubnog kamenca, a samim stvaranjem kamenca i stvaranje plodnog tla za pojavu parodontopatije. Pranje zuba četkicom je najefikasniji način održavanja oralne higijene. Pravilna i redovna tehnika pranja zuba zubnom četkicom je ključna, no pored četkica za zube postoje i druga pomoćna sredstva za uspešno održavanje oralne higijene kao što su: konac za zube, razne paste, interdentalne četkice, upotreba tečnosti za ispiranje usta, kao i razne paste i sredstva za prevenciju koja možete koristiti uz obaveznu preporuku vašeg stomatologa.

Na drugom mestu, je redovna poseta vašem stomatologu. Sve promene je najlakše otkriti u stomatološkoj ordinaciji, te se zato i preporučuje odlazak na kontrolu kod vašeg stomatologa minimum jednom na svakih šest meseci, a po potrebi i češće (individualno se određuje na osnovu stanja usta i zuba). Redovni pregledi i skidanje kamenca i naslaga specijalizovanim stomatološkim instrumentima veoma su bitan deo procesa prevencije i sprečavanja daljnjeg napredovanje procesa parodontoze.

Dentalni turizam u Srbiji

Posted on by Ljubica Stefanović

Sta je dentalni turizam?

Dentalni turizam pripada grani zdravstvenog turizma i podrazumeva prelazak granice države u kojoj živite radi dobijanja stomatološke usluge. Vrlo često zubarska intervencija praćena je i malim odmorom kako bi se spojilo lepo i korisno. Pacijenti sa svih strana posećuju turistički našu zemlju u službi oralnog zdravlja. Na samom početku dentalnog turizma u našoj zemlji, najčešći i skoro jedini pacijenti bili su zapravo naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu. Oni su svoje posete stomatološkim ordinacijama u Srbiji uvek uklapali u plan odmora kada bi i inače došli da posete svoju rodbinu i prijatelje.

Danas, međutim, sa intezivnim razvojem stomatoloških usluga u našoj zemlji koje ni po čemu ne zaostaju od onih u inostranstvu, našu zemlju sve češće posećuju i stranci. Strani državljani koji posećuju Srbiju, po značajno povoljnijim cenama dobijaju vrhunsku uslugu i saniraju svoje stomatološke probleme. Kako Srbija na karti Evrope dobija sve značajnije mesto i kao turistička destinacija, nije redak slučaj da pacijenti iz susednih država, ali i širom Evrope, dolaze u Srbiju radi odmora i zabave, ali i kako bi iskoristili pogodnosti dentalnog turizma u našoj zemlji.

Koje su prednosti dentalnog turizma u Srbiji?

Uštedite novac uz najsavremeniju dentalnu uslugu i pritom, putujte i zabavite se!

Stomatološke usluge u inostranstvu izistkuju jako puno novca, pa je često poseta zubaru kako zdravstveni tako i finansijski problem. Ako ne postoji dobro zdravstveno osiguranje koje pokriva troškove zubara, za mnoge je stomatološka intervencija pravi luksuz, a ne životni standard (posebno ukoliko te intervecije podrazumevaju višemesečno lečenje i stalno vraćanje u ordinaciju radi dodatnih korekcija i pregleda do potpunog izlečenja).

U našoj ordinaciji koristimo opremu i materijale istog kvaliteta kao naši zapadni susedi, nudimo brzu uslugu koja kombinuje vrhunsku stomatološku praksu i efikasnost, a sve to po mnogo pristupačnijoj ceni. Ono sto čini dentalni turizam tako popularnim u našoj zemlji je činjenica da za cenu stomatološke usluge u inostranstvu, ovde dobijete saniranje dentalnog probelma u paketu sa mini odmorom u najlepšim turističkim destinacijama u naše zemlje. Cena obuhvata ne samo račun zubara i smeštaj u hotelima ili vilama visoke kategorije, vec i organizovan prevoz od aerodroma i nazad, kao i mogućnost obilaska turističkih lokacija, ne samo mesta u kome odsedate već i njegove okoline.

U našoj stomatološkoj ordinaciji koja postoji i radi od 2009. godine, rad temeljimo na višedecenijskom iskustvu, profesionalizmu i istrajnosti, koristeći individualni pristup svakom pacijentu uz najsavremenije aparate i opremu. Upravo zbog toga, nasa ordinacija je česti izbor kako naših ljudi iz inostranstva, tako i mnogih stranih turista. Ako tome dodamo činjenicu da se naše prelepo Arilje nalazi nadomak zelenog i šumovitog Zlatibora sa turističkim atrakcijama koje uvek vredi posetiti tokom svakog godišnjeg doba, nema sumnje da je Dentib stomatološka ordinacija upravo taj spoj korisnog i lepog.

Kako funkcionise dentalni turizam sa Dentib stomatoloskom ordinaciom?

Svi koji su zainteresovani da u ordinaciji Dentib dobiju čak za 80% jeftiniju stomatološku uslugu od inostranih i da usput upoznaju naš kraj, neophodno je da nas kontaktiraju putem email-a sa već odrađenim OPT snimkom u prilogu (snimak obe vilice). Pored snimka, obavezno je i priložiti i kratko objašnjenje o tome šta je potrebno sanirati u zubnim nizovima, nakon čega Vam mi predložemo detaljan plan terapije, neophodan broj dana za sanaciju, kao i kompletnu cenu usluga.

Pacijenti koji se odluče da saniraju zube u zubnoj ordinaciji Dentib, dobiće sve potrebne informacije vezane za prevoz od aerodroma, pomoć oko organizacije smeštaja u vili ili hotelu, kao i kontakt vodiča koji bi ih uputio na najlepše lokacije našeg kraja. Nakon završetka pacijentovog boravka u našoj zemlji, naša ordinacija izdaje medicinski izveštaj sa opravdanjem o izostanku sa posla, kao i račune za naplatu od inostranih osiguranja, odnosno povraćaj novca.

Obzirom da pacijenti često dolaze iz udaljenih delova Evrope, pravimo individualne,”tailor made” ponude i plan rada, kako bismo i najkompleksnije intervencije uradili u vremenskom roku koji su pacijenti odvojili za boravak u našoj zemlji. Dodatno, naš zajednički cilj je da sve završimo prilikom jednog boravka, bez potrebe ponovnog vraćanja u narednim mesecima.

Naši građani koji su rade i žive širom Evrope uglavnom su dobro informisani u stomatološkim uslugama u Srbiji i bez većih poteškoća zajedno organizujemo plan intervencija, koji često podrazumeva više članova porodice. Strani građani, koji u velikoj meri prvi put posećuju našu zemlju, često zahtevaju potpuni paket usluga prilikom dolaska, koji obihvata:

  • Prevodioca, u zavisnosti odakle pacijent dolazi, radi lakše komunikacije i razumevanja potreba pacijenta
  • Prevoz od aerodroma/autobuske stanice do smeštaja & nazad
  • Smeštaj u dogovorenom hotelu/vili uz mogućnost organizacije obilaska turističkih znamenitosti našeg kraja
  • Celokupna stomatološka usluga u zavisnosti od potreba pacijenta

Zubni kamenac

Posted on by Ljubica Stefanović

Šta je zubni kamenac i kako nastaje?

Kada pričamo o prevenciji i šta ona predstavlja kada je naše oralno zdravlje u pitanju, većina nas prvo pomisli na redovne, periodične posete stomatologu prilikom kojih obavezno skidamo i zubni kamenac. Vaš stomatolog će vam svakako objasniti da redovno skidanje zubnog kamenca jeste preduslov za dobro zdravlje vaših zuba . Šta je zubni kamenac i kako nastaje? Zubni kamenac je čvrsta naslaga na vašim zubima koja se vremenom taloži i ne može se odstraniti običnim pranjem zuba zubnom pastom. Nastaje od materija koje čine sastavni deo naše pljuvačke, ali u njegovom sastavu su uvek i materije koje unosimo kroz hranu i piće. Nastajanje zubnog kamenca je potpuno prirodan proces koji se dešava bez obzira na nivo održavanja vaše oralne higijene, mada određene životne navike, posebno one u vezi sa ishranom, mogu uticati na tempo njegovog nastanka koji je zbog toga kod nekoga brži, a kod nekoga sporiji.

Koliko često skidamo zubne naslage i šta su posledice neuklanjanja ?

Kao što smo već rekli, stvaranje zubnog kamenca predstavlja prirodni proces koji ne možemo sprečiti, iako ga u nekoj određenoj meri možemo usporiti i odložiti. Međutim, neskidanje zubnog kamenca može imati daleko veće posledice po zdravlje naših zuba, stoga je njegovo redovno odstranjivanje imperativ u oralnoj higijeni. Jedan od problema koji mogu nastati ukoliko kamenac ne uklanjamo redovno je paradentopatija i inflamacija desni. Pored toga, kamenac potpomaže nastanku bakterija u našim ustima koje zatim imaju ključnu ulogu u nastanku karijesa koji može dovesti do daljih komplikacija i višestrukih poseta stomatološkoj ordinaciji (više o plombama i plombiranju pročitajte ovde).

Jednostavno rešenje za sve ovakve, potencijalne tegobe jeste redovno uklanjanje zubnih naslaga, t.j. kamenca, prilikom redovnih, rutinskih poseta stomatologu. Preporuka je da to bude barem jednom na svakih 6 meseci, mada može biti i češće u zavisnsti od celokupnog stanja koje će proceniti vaš stomatolog. Postupak je u potpunosti bezopasan, a benefiti za vaše oralno zdralje su višestruki.

Skidanje zubnog kamenca – postupak i cena

Skidanje kamenca je najčešći i potpuno rutinski postupak u svakoj stomatološkoj ordinaciji, koji ne zahteva puno vremena ni novca. Sam postupak je bezbolan, mada neki pacijenti imaju pojačanu osetljivos zuba nakog intervencije, sto je potpuno normalna pojava. Ukoliko kamenac uklanjamo redovno i ne dozvolimo veliko taloženje naslaga, mogućnost bilo kakve nelagode prilikom intervencije se značano smanjuju. Postupak skidanja kamenca ultrazvučnim aparatom je najčešći, koji vibracijama potpuno bezbolno otklanja naslage.

Skidanje kamenca nije isto sto i beljenje zuba, pa sam postupak ne dovodi do izbeljivanja ili svetlije nijanse vaše zubne gleđi. Osećaj glatkoće koji imamo nakon intervencije je rezultat poliranja zuba koje dolazi nakon uklanjanja kamenca. Obzirom da naslage čine da osećamo nepravilnosti i nečistoću na zubima, često stvarajući tamnožute mrlje, njihovo skidanje doprinosi osećaju čistijih i lepših zuba koji deluju osveženo, ali ukoliko želite da vaš osmeh bude i belji, onda je potrebno zakazati kod stomatologa zasebni postupak beljenja zuba.

 

Plomba i plombiranje zuba

Posted on by Ljubica Stefanović

Zašto nam je plomba potrebna?

Zubi su organi koji se nalaze u našim ustima i briga o zdravlju zuba i usne duplje jeste briga o našem celokupnom zdravlju. Često međutim, ma koliko vodili računa o zdravlju zuba, održavali redovnu higijenu usne duplje i unosili korisne i hranjive namirnice u naš organizam, kvar zuba je neminovnost još u ranom detinjstvu kada se većina nas susrela sa terminom: zubna plomba. Jedan od glavnih krivaca za kvar zuba jeste bakterija, a ako tome dodamo i statku i lepljivu hranu koja ostaje na površini naših zuba, simbioza ova dva elementa će ubrzo dovesti do karijesa ili trajnog razaranja tvrdog, zubnog tkiva za čiju popravku nam je plomba neophodna.

U zavisnosti od toga koliko duboko je otišao kvar, zavisi i Vaše lecenje, kao i momenat kada će Vaš stomatolog plombom zatvoriti zub. Vrlo često nećete osetiti bol na samom početku procesa kvarenja zuba, pa bol koju osetite u jednom momentu može biti znak da ste već okasnili i da se bolest zuba komlikuje, a samim tim i kasniji proces i dužina lečenja kvara. Upravo iz ovog razloga, preventiva kroz redovne kontrolne preglede na svakih 6 meseci jeste najjednostvniji, najbezbolniji i najjeftiniji način da brinete o zdravlju Vašeg osmeha.

plomba

Karijes i plombiranje zuba

Kvar se ipak desio i karijes je napravio štetu na Vašem zubu. Obzirom da je plombiranje zuba rutinski zahvat u svakoj stomatološkoj ordinaciji, ukoliko ste reagovali na vreme i šteta je samo na površini zuba (tzv. plitki kvar), proces je dosta jednostavan. Dovoljno je da se izbuši mala rupa na Vašem zubu, otkloni oboleli deo i, u najčešćem broju slučajeva, plomba će biti stavljena već prilikom prve posete. Ako je kvar ipak ušao dublje u unutrašnjost zuba, u tzv. dentin, Vaš stomatolog će morati prvo da stavi lek nakon uklanjanja karijesa, koji stoji do 8 nedelja i koji će pomoći prilikom obnavljanja dentina. U najboljem slučaju, prilikom druge posete ostatak karijesa biće otklonjen, a Vaš zub spreman za konačno zatvaranje plombom.

Kompozitna i keramička zubna plomba

Ne tako davno, amalgamska (crna) plomba je smatrana za najizdržljiviju i najdugotrajniju zubnu plombu. Iako estetski crne plombe nisu mogle parirati tadašnjim, belim plombama, ipak su ove potonje bile značano lošijeg kvaliteta, brzo su se trošile i lako pucale. Napretkom tehnologije međutim, stvorene su kompozitne bele plombe, koje su u svakom aspektu prevazišle amalgamske plombe – ne samo estetskim već i svojim mehaničkim svojstvima.

Kompozitne i keramičke plombe predstavljaju značajnu prekretnicu u procesu plombiranja zuba. Čak iako je pacijentu preostao samo mali deo zdravog zuba kao osnova za plombu, moguće je u potpunosti rekonstruisati zub, uključujući čak i modeliranje grizne površine na takav način da u potpunosti “imitira” prirodni zagrižaj i izgled.

Ono sto kompozitnu plombu čini posebnom jeste način na koji se izrađuju: ona se puni od sredine ka ivicama, kao kod prirodnog zuba, sto je čini dosta jakom pa ne može ispasti kao stare plombe. U njenom slučaju čini se i da se svetlost prelama na isti način kao kod prirodnog zuba što ujedno doprinosi, ne samo funkcionalnosti već i estetici.

Kada je rekonstrukcija zuba u pitanju, keramičke plombe koje se izrađuju za nekoliko minuta, predstavljanju najsavremenije stomatološko rešenje. Iako su kompozitne plombe pouzdane i povoljne, ipak se one vremenom skupljaju, menjaju boju i pucaju. Ukoliko je plombirana površina velika, vek trajanja kompozitne plombe je značano kraći. Keramička plomba se izrađuje od celog komada keramike, pa je bilo kakvo skupljanje nemoguće. Bilo da se radi o keramičkoj inleji, onleji ili delimičnoj  krunici, keramička plomba će savršeno pokriti svako udubljenje, jer se prilikom njene izrade koristi kompijutersko skeniranje zuba.

Ostavite poruku na našem sajt-u, a mi ćemo se potruditi da Vam odgovorimo u što kraćem roku!

Gangrena zuba i lečenje

Posted on by Ljubica Stefanović

Šta je gangrena zuba?

Da li vam se dogodilo da duže vreme osećate jak i intezivan bol u zubu koji nakon izvesnog vremena nestane? Prestanak bola nikako ne znači da je bolest zuba prošla, već da je uznapredovala i u najvećem broju slučajeva pacijenti dobijaju dijagnozu da je njihov zub zahvatila gangrena zuba.

Šta je zapravo gangrena i kako se ona manifestuje? Kada zubni živac (pulpa) zahvati bakterija i počne da ga uništava, razvija se stanje poznato kao pulpitis. Ovo stanje izaziva jak i intezivan  bol  u obolelom zubu sve dok bakterija ne ošteti veći deo zubnog živca, što na kraju rezultira prestankom bola. Bolest nije nestala, naprotiv. Ovakav nevitalni zub u kome pulpa više nije živo tkivo postaje mesto gde se talože bakterije, a bakterijski toksini zatim napreduju dalje prema korenu zuba. Kada bakterija najzad dopre do okolnog tkiva oko korena zuba i kosti, nastaje paradontitis ili infekcija korena zuba.

Kako nastaje gangrena?

Kada zub počne da propada, a unutrašnjost zuba se više ne snabdeva krvlju, javlja se nekroza ili odumiranje pulpe poznatija kao gangrena zuba. Ovo propadanje najčešće izaziva pojava karijesa, i to je pravi momenat da se obratimo našem stomatologu kako bi se sanirali prvi znaci propadanja zuba, kada je i najjednostavnije i najbezbolnije lečenje (u najvećem broju slučajeva Vaš stomatolog će ovo rešiti stavljanjem bele ili crne plombe). Nelečeni karijes uništava zub tako sto pravi šupljine unutar zuba u kojima se talože ostaci hrane, a bakretija polako pronalazi put do unutrašnosti zuba, tačnije same pulpe i kroz određeno vreme, pulpa će odumreti.

Gangrena zuba i simptomi

Neprijatan zadah, oštar i intezivan bol su svakako najčešći simptomi, ali ne i jedini. U najvećem broju slučajeva, primetićete takođe i promenu u boji zuba, kao i otečenost desni. Kada gangrena u potpunosti zahvati zub, simptomi faktički nestaju. To se dešava jer nervi prestaju da šalju signale kao što je bol ili druga vrsta nelagode. Ono na šta moramo obratiti pažnju jesu upravo ti rani simptomi kada bolest počinje da napreduje i kada možemo primetiti preosetljivost na hladnu hranu ili piće, određene slatkiše, itd. Kada gangrena u potpunosti zahvati zub, a pulpa postane nekrotična, prestaju sve prethodne senzacije na hladnoću, hranu i piće, kao i bol.

Gangrena zuba – mogućnost lečenja

Viagra is vanaf vandaag voor het eerst zonder recept verkrijgbaar in Groot-Brittannië kamagra oral jelly pharmalot, pharmalittle: neo-viagra uit noord-korea heeft hetzelfde ingrediënt als het echte product
Kao i svako kompleksno i ozbiljno stanje, lečenje gangrene nije jednostavno. Sama bolest se postepeno i sporo razvija, pa i njeno lečenje zahteva strpljenje i vreme. Primarni cilj jeste spasiti prirodan zub. Vađenje zuba je krajnja opcija koja se primenjuje kada je stanje toliko teško da se zub ne može spasiti.

Prvi korak u lečenju je otvaranje pulpe iglicama. Po otvaranju će se osetiti karakterističan, neprijatnan miris koji je nastao kao posledica bakterijskih toksina. Zatim sledi čiščenje kanala i stavaljanje medikamenata. Ovaj proces je često dugotrajan i zahteva nekoliko ponavljanja sve dok se Vaš stomatolog ne uveri da su kanali u potpunosti očišćeni i sterilisani. Tada sledi punjenje kanala  i konačno zatvaranje zuba.

Preventiva

Nema boljeg načina da sačuvate zdravlje vaše usne šupljine i zuba od preventive!

Pravilna oralna higijena i redovni preventivni ejercicio mancuernas pecho pregledi su ključni koraci ka očuvanju zdravog i lepog osmeha. Brza reakcija na prve i najmanje promene, simptome i nelagodnosti igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja vaših zuba.

Zato je važno je da oberete pravog stručnjaka za svoje zube. On treba da odgovara na vaše potrebe i pruži korisne savete tokom redovnih pregleda.

Redovni pregledi su ključni jer vam pomažu da shvatite koliko je prevencija bitna za oralno zdravlje.