dentib_logo_1-3_color

Category: preventiva

Plomba i plombiranje zuba

Posted on by Ljubica Stefanović

Zašto nam je plomba potrebna?

Zubi su organi koji se nalaze u našim ustima i briga o zdravlju zuba i usne duplje jeste briga o našem celokupnom zdravlju. Često međutim, ma koliko vodili računa o zdravlju zuba, održavali redovnu higijenu usne duplje i unosili korisne i hranjive namirnice u naš organizam, kvar zuba je neminovnost još u ranom detinjstvu kada se većina nas susrela sa terminom: zubna plomba. Jedan od glavnih krivaca za kvar zuba jeste bakterija, a ako tome dodamo i statku i lepljivu hranu koja ostaje na površini naših zuba, simbioza ova dva elementa će ubrzo dovesti do karijesa ili trajnog razaranja tvrdog, zubnog tkiva za čiju popravku nam je plomba neophodna.

U zavisnosti od toga koliko duboko je otišao kvar, zavisi i Vaše lecenje, kao i momenat kada će Vaš stomatolog plombom zatvoriti zub. Vrlo često nećete osetiti bol na samom početku procesa kvarenja zuba, pa bol koju osetite u jednom momentu može biti znak da ste već okasnili i da se bolest zuba komlikuje, a samim tim i kasniji proces i dužina lečenja kvara. Upravo iz ovog razloga, preventiva kroz redovne kontrolne preglede na svakih 6 meseci jeste najjednostvniji, najbezbolniji i najjeftiniji način da brinete o zdravlju Vašeg osmeha.

plomba

Karijes i plombiranje zuba

Kvar se ipak desio i karijes je napravio štetu na Vašem zubu. Obzirom da je plombiranje zuba rutinski zahvat u svakoj stomatološkoj ordinaciji, ukoliko ste reagovali na vreme i šteta je samo na površini zuba (tzv. plitki kvar), proces je dosta jednostavan. Dovoljno je da se izbuši mala rupa na Vašem zubu, otkloni oboleli deo i, u najčešćem broju slučajeva, plomba će biti stavljena već prilikom prve posete. Ako je kvar ipak ušao dublje u unutrašnjost zuba, u tzv. dentin, Vaš stomatolog će morati prvo da stavi lek nakon uklanjanja karijesa, koji stoji do 8 nedelja i koji će pomoći prilikom obnavljanja dentina. U najboljem slučaju, prilikom druge posete ostatak karijesa biće otklonjen, a Vaš zub spreman za konačno zatvaranje plombom.

Kompozitna i keramička zubna plomba

Ne tako davno, amalgamska (crna) plomba je smatrana za najizdržljiviju i najdugotrajniju zubnu plombu. Iako estetski crne plombe nisu mogle parirati tadašnjim, belim plombama, ipak su ove potonje bile značano lošijeg kvaliteta, brzo su se trošile i lako pucale. Napretkom tehnologije međutim, stvorene su kompozitne bele plombe, koje su u svakom aspektu prevazišle amalgamske plombe – ne samo estetskim već i svojim mehaničkim svojstvima.

Kompozitne i keramičke plombe predstavljaju značajnu prekretnicu u procesu plombiranja zuba. Čak iako je pacijentu preostao samo mali deo zdravog zuba kao osnova za plombu, moguće je u potpunosti rekonstruisati zub, uključujući čak i modeliranje grizne površine na takav način da u potpunosti “imitira” prirodni zagrižaj i izgled.

Ono sto kompozitnu plombu čini posebnom jeste način na koji se izrađuju: ona se puni od sredine ka ivicama, kao kod prirodnog zuba, sto je čini dosta jakom pa ne može ispasti kao stare plombe. U njenom slučaju čini se i da se svetlost prelama na isti način kao kod prirodnog zuba što ujedno doprinosi, ne samo funkcionalnosti već i estetici.

Kada je rekonstrukcija zuba u pitanju, keramičke plombe koje se izrađuju za nekoliko minuta, predstavljanju najsavremenije stomatološko rešenje. Iako su kompozitne plombe pouzdane i povoljne, ipak se one vremenom skupljaju, menjaju boju i pucaju. Ukoliko je plombirana površina velika, vek trajanja kompozitne plombe je značano kraći. Keramička plomba se izrađuje od celog komada keramike, pa je bilo kakvo skupljanje nemoguće. Bilo da se radi o keramičkoj inleji, onleji ili delimičnoj  krunici, keramička plomba će savršeno pokriti svako udubljenje, jer se prilikom njene izrade koristi kompijutersko skeniranje zuba.

Ostavite poruku na našem sajt-u, a mi ćemo se potruditi da Vam odgovorimo u što kraćem roku!

Gangrena zuba i lečenje

Posted on by Ljubica Stefanović

Šta je gangrena zuba?

Da li vam se dogodilo da duže vreme osećate jak i intezivan bol u zubu koji nakon izvesnog vremena nestane? Prestanak bola nikako ne znači da je bolest zuba prošla, već da je uznapredovala i u najvećem broju slučajeva pacijenti dobijaju dijagnozu da je njihov zub zahvatila gangrena zuba.

Šta je zapravo gangrena i kako se ona manifestuje? Kada zubni živac (pulpa) zahvati bakterija i počne da ga uništava, razvija se stanje poznato kao pulpitis. Ovo stanje izaziva jak i intezivan  bol  u obolelom zubu sve dok bakterija ne ošteti veći deo zubnog živca, što na kraju rezultira prestankom bola. Bolest nije nestala, naprotiv. Ovakav nevitalni zub u kome pulpa više nije živo tkivo postaje mesto gde se talože bakterije, a bakterijski toksini zatim napreduju dalje prema korenu zuba. Kada bakterija najzad dopre do okolnog tkiva oko korena zuba i kosti, nastaje paradontitis ili infekcija korena zuba.

Kako nastaje gangrena?

Kada zub počne da propada, a unutrašnjost zuba se više ne snabdeva krvlju, javlja se nekroza ili odumiranje pulpe poznatija kao gangrena zuba. Ovo propadanje najčešće izaziva pojava karijesa, i to je pravi momenat da se obratimo našem stomatologu kako bi se sanirali prvi znaci propadanja zuba, kada je i najjednostavnije i najbezbolnije lečenje (u najvećem broju slučajeva Vaš stomatolog će ovo rešiti stavljanjem bele ili crne plombe). Nelečeni karijes uništava zub tako sto pravi šupljine unutar zuba u kojima se talože ostaci hrane, a bakretija polako pronalazi put do unutrašnosti zuba, tačnije same pulpe i kroz određeno vreme, pulpa će odumreti.

Gangrena zuba i simptomi

Neprijatan zadah, oštar i intezivan bol su svakako najčešći simptomi, ali ne i jedini. U najvećem broju slučajeva, primetićete takođe i promenu u boji zuba, kao i otečenost desni. Kada gangrena u potpunosti zahvati zub, simptomi faktički nestaju. To se dešava jer nervi prestaju da šalju signale kao što je bol ili druga vrsta nelagode. Ono na šta moramo obratiti pažnju jesu upravo ti rani simptomi kada bolest počinje da napreduje i kada možemo primetiti preosetljivost na hladnu hranu ili piće, određene slatkiše, itd. Kada gangrena u potpunosti zahvati zub, a pulpa postane nekrotična, prestaju sve prethodne senzacije na hladnoću, hranu i piće, kao i bol.

Gangrena zuba – mogućnost lečenja

Viagra is vanaf vandaag voor het eerst zonder recept verkrijgbaar in Groot-Brittannië kamagra oral jelly pharmalot, pharmalittle: neo-viagra uit noord-korea heeft hetzelfde ingrediënt als het echte product
Kao i svako kompleksno i ozbiljno stanje, lečenje gangrene nije jednostavno. Sama bolest se postepeno i sporo razvija, pa i njeno lečenje zahteva strpljenje i vreme. Primarni cilj jeste spasiti prirodan zub. Vađenje zuba je krajnja opcija koja se primenjuje kada je stanje toliko teško da se zub ne može spasiti.

Prvi korak u lečenju je otvaranje pulpe iglicama. Po otvaranju će se osetiti karakterističan, neprijatnan miris koji je nastao kao posledica bakterijskih toksina. Zatim sledi čiščenje kanala i stavaljanje medikamenata. Ovaj proces je često dugotrajan i zahteva nekoliko ponavljanja sve dok se Vaš stomatolog ne uveri da su kanali u potpunosti očišćeni i sterilisani. Tada sledi punjenje kanala  i konačno zatvaranje zuba.

Preventiva

Nema boljeg načina da sačuvate zdravlje vaše usne šupljine i zuba od preventive!

Pravilna oralna higijena i redovni preventivni ejercicio mancuernas pecho pregledi su ključni koraci ka očuvanju zdravog i lepog osmeha. Brza reakcija na prve i najmanje promene, simptome i nelagodnosti igraju ključnu ulogu u očuvanju zdravlja vaših zuba.

Zato je važno je da oberete pravog stručnjaka za svoje zube. On treba da odgovara na vaše potrebe i pruži korisne savete tokom redovnih pregleda.

Redovni pregledi su ključni jer vam pomažu da shvatite koliko je prevencija bitna za oralno zdravlje.

 

Koliko često bi trebalo da se menja četkica za zube?

Posted on by Ljubica Stefanović

Koliko često bi trebalo da se menja četkica za zube? Kada ste poslednji put zamenili četkicu za zube? Da li Vam vaš stomatolog postavi to pitanje?
Istrošene četkice ne ispunjavaju više fukciju kako treba i ne mogu da skinu naslage hrane i održe kvalitet čiščenja zuba. Vlakna četkica nakon određenog perioda upotrebe izgube elastičnost, četkica se rascveta i vlakna ne mogu više da zalaze i čiste zube na pravilan način.

Koliko često treba menjati četkicu za zube

Preporuka je da se četkice menjaju na svaka 3 meseca. U nekim slučajevima možda čete morati sa zamenite vašu četkicu za zube i ranije.
Prema istraživanju koje je sprovela britanska stomatološka klinika Carisbrook Dental pokazalo je da žene menjaju četkice za zube više nego muškarci. One u proseku kupuju novu četkicu na svaka 92 dana, dok muškarci u proseku menjaju četkice na 185 dana.
Ako ne menjate čekicu za zube posle ovog vremena ona gubi svoja svojstva i neće moći da skida plak sa vaših zuba, desni i postaje manje efikasna.
Još jedan razlog je što se bakterije mogu sakriti i nakupiti u vlaknima na četkici za zube.
Bakterije i gljivce se mogu razviti na vlaknima ako se o četkici za zube ne brine pravilno. Nakon upotrebe obavezno isperite dobro četkicu od hrane i paste, osušite i čuvajte nepokrivenu u uspravnom položaju dalje od drugih četkica. Kada putujete obavezno pokrijete glavu četkice za zube da biste je zaštitli i smanjili širenje klica.

Šta se dešava ako ne menjate redovno četkicu za zube?

Pored toga što bakterije i gljivice posle određenog vremena postoje na vašim četkicima za zube postoje i niz drugih razloga.
Jedan od rizika je i oštečenje desnih, jer stare četkice postaju neefikasne u uklanjanju plaka sa zuba, što može da prouzrokuje gingivitis, koji može da prouzrokuje ispadanje zuba.

Jedna od stvari koje možete odmah da uradite je da zamenite četkicu i zakažete dubinsko čiščenje zuba u našoj stomatološkoj ordinaciji.

cetkica za zube

Kako izabrati četkicu za zube prema Vašim potrebama?

Izboru četkice treba posvetiti posebnu pažnju i konsultaciju sa Vašim stomatologim ili možete da nas kontaktirate i pitate za savet .
Četkica za zube služi za mehaničko uklanjanje plaka sa površine zuba. Glava čekice ne bi trebalo da je prevelika da bi je lakše koristili i uklanjali sa zuba naslage. Drška mora da bude elastična zbog manipulacije. Takođe tvrdoča četkice za zube je važna i dele se na: mekane, srednjetvrde i trvde.
Mekane četkice se najčešče savetuju jer ne oštečujete desne, a uspešno skidate naslage. Takođe njima možemo blago da masiramo desne i podstičemo cirkulaciju. Kod oboljenja kao što su gingivitis i paradonpatija se savetuju ovakve četkice koje ih dodatno ne oštečuju.

Koliko često treba menjati glavu na električnim četkicama?

Danas dosta ljudi koriste električne četkice koje brzom rotaicijom ili vibriranjem čiste zube. Glave električnih četkica imaju najlonska vlakna koja su krača i kao takva se brže habaju. Tako da je preporuka da se glava na ovom četkicama menja svakih 12 nedelja.

Drugi razlozi da promenite četkicu za zube.

Ako ste Vi ili član vaše porodice bili bolesni, dobor bi bilo da zamenite svoju četkicu kao i svih u Vašem domačinstvu.
Takođe deci bi trebalo češče menjati četkicu za zube tj. pre navršenih 3 meseca upotrebe.
Ako neko drugi pere zube sa Vašom četkicom odmah je bacite i kupite novu.
Ako vizulenim pregledom ustanovite da je četkica propala ili prljava pre navedenog perioda isto bi trebalo da je zamenite.

Vaša četkica za zube je važna u održavanju oralne higijene. Da bi Vaši zubi i desni bili zdravi, kao i da Vam čekica što duže traje koristite samo svoju četkicu, pažljivo je održavajte posle upotrebe i stavljate na njeno mesto.
Bilo bi dobro da upišete u kalendar kada ste kupili čekicu da je možete zameniti posle 3 meseca uptorebe.

 

STOMATOLOŠKI PREGLED

Posted on by Ljubica Stefanović

Šta očekivati na stomatološklom pregledu

Većina ljudi je upoznata sa tipičnim stomatološki pregled. Važno je redovno posećivati stomatologa kako biste bili sigurni da su vam zubi zdravi, kao i da biste održali dobro oralno zdravlje. Većina profesionalaca preporučuje posete stomatologa dva puta godišnje kako bi pratili vaše oralno zdravlje, čak i ako nemate nikakve simptome stomatoloških problema. Ako osećate osetljivost na zube, otečene desni, bolove ili druge simptome, bilo bi dobro da ranije zakažete pregled kod stomatloga.

Kako izgleda stomatološki pregled

Dok svaka stomatološka ordinacija koju posećujete može biti malo drugačija, evo šta možete očekivati od tipičnog stomatološkog pregleda:

Medicinska istorija: Obično ćete biti upitani o svojoj novijoj medicinskoj istoriji na početku pregleda. Ovo pomaže vašem stomatologu da proceni vaše celokupno oralno zdravlje.

Rendgenski snimci: Ovaj dalji pregled vašeg oralnog zdravlja i stanja zuba, vaš stomatolog ili higijeničar često će uzimati rendgenski snimak. Rendgenski snimci su potrebni jednom godišnje da biste bili sigurni da vaš stomatolog može pravilno da prati sve probleme.

Čišćenje: Na redovnom pregledu možete očekivati čišćenje zuba od stomatologa. Ovo je proces dubokog čišćenja, a obimniji je od vaših svakodnevnih oralnih higijenskih navika, pa je važno da nabavite redovno profesionalno čišćenje.

Procena: Vaš stomatolog će proceniti vaše rendgenske snimke i usta da vidi da li su potrebne neke plombe ili neki drugi tretmani. Tada ćete razgovarati o lečenju šupljina ili kanala korena koji su iskakali od vaše poslednje posete.

Tretman: Ukoliko je potrebno dalje lečenje, moraćete da zakažete još jedan pregled kako biste nastavili, ili ako je moguće, započnite tretman tokom početnog pregleda.

Svi stomatološki pregledi mogu da variraju u zavisnosti od stanja pacijenta. Mnoga uobičajena pitanja, vezana za zdravlje zuba, je teško otkriti bez posete stomatologu. Zato su redovni pregledi od vitalnog značaja za sprečavanje ekstremnih problema, kao i ka tome da ostanete zdravi!

Stomatološki pregled u

U stomatološkoj ordinaciji sa ponosom nudimo preventivnu negu i preglede našim pacijentima kako bismo obezbedili produženo oralno zdravlje! Ukoliko imate bilo kakvih pitanja o tome šta možete očekivati od pregleda zuba ili zelite da zakažete prvi termin. Pozovite nas danas na +381 65 2216382 ili nam pošaljite email.

Iskusni tim naših stručnjaka je tu da vam pomogne.

9 mitova o karijesu

Posted on by Ljubica Stefanović

Pre nego što se pozabavimo demantovanjem 9 mitova o karijesu, želim da prvo podelim sa vama informacije o samom karijesu i načinima kako da ga sprečite.

Šta je karijes

Karijes zuba predstavlja proces uništavanja čvrstog vanjskog sloja zuba, poznatog kao zubna gleđ. Ovaj problem obično nastaje usled konzumacije kiselih napitaka, slatkiša i nepravilnog održavanja oralne higijene, što omogućava bakterijama u ustima da se hrane šećerima prisutnim u plaku na površini zuba. Ove bakterije proizvode kiselinu koja napada zubnu gleđ, što rezultira pojavom karijesa.

Plak je lepljivi film koji sadrži ostatke hrane, bakterije i pljuvačku, a kada konzumirate namirnice bogate šećerom ili skrobom, kiseline iz plakete počinju da oštećuju zubnu gleđ. Ovaj neprestani proces može na kraju dovesti do stvaranja šupljina u zubima.

Prevencija

Prevencija karijesa je od suštinskog značaja za očuvanje oralnog zdravlja i opšte dobrobiti pacijenata. Karijes predstavlja ozbiljan problem koji može dovesti do brojnih komplikacija i nelagodnosti. Kroz primenu odgovarajućih preventivnih mera, možemo značajno smanjiti rizik od nastanka karijesa i poboljšati oralno zdravlje.

Pravilna oralna higijena, uključujući redovno pranje zuba četkicom i pastom za zube, korišćenje zubnog konca i antibakterijskih sredstava za ispiranje usta, ključna je za očuvanje čistih i zdravih zuba. Takođe, redovne posete stomatologu radi čišćenja zuba i pregleda su neophodne kako bi se rano otkrili potencijalni problemi.

Pravilna ishrana igra takođe važnu ulogu u prevenciji karijesa. Smanjen unos šećera, posebno uživanje u slatkišima između obroka, može značajno smanjiti rizik od karijesa. Hrana bogata kalcijumom i drugim mineralima pomaže u očuvanju čvrstine zuba.

Dodatno, upotreba fluorida u obliku paste za zube ili tečnosti za ispiranja usta može znatno pomoći u jačanju zubne gleđi i sprečavanju demineralizacije. Osim toga, stomatolog može preporučiti tretmane poput zaptivanja fisura kako bi se zaštitili posebno osjetljivi delovi zuba.

U krajnjem slučaju, prevencija karijesa štedi ne samo vreme i novac pacijenata, već i smanjuje bol i nelagodnost povezanu sa lečenjem karijesa. Stomatolozi i pacijenti zajedno trebaju raditi na svestranom pristupu prevenciji kako bi se osiguralo trajno oralno zdravlje i osmeh koji traje.

9 mitova o karijesu

1. Mit: Karijes se javlja samo kod dece.

Činjenica: Karijes može zahvatiti ljude svih uzrasta, uključujući i odrasle. Stariji ljudi često su podložni karijesu zbog promena u usnoj šupljini koje dolaze s godinama.

2. Mit: Ako nemate bol, nemate karijes.

Činjenica: Karijes može napredovati bez bolova ili simptoma u ranim fazama. Redovni stomatološki pregledi su ključni za rano otkrivanje i sprečavanje karijesa.

3. Mit: Izbegavanje slatkiša potpuno sprečava karijes.

Činjenica: Iako smanjenje konzumacije šećera može pomoći, karijes se javlja i zbog drugih faktora, kao što su loša higijena, kisela hrana i genetska predispozicija.

4. Mit: Ako perete zube prejakom četkicom, to će sprečiti karijes.

Činjenica: Prekomerno snažno četkanje može oštetiti gleđ i desni. Preporučuje se korišćenje meke četkice i nežno četkanje.

5. Mit: Karijes se može izlečiti sam od sebe.

Činjenica: Karijes se ne može izlečiti sam od sebe. Potrebna je profesionalna intervencija stomatologa za popravku oštećenja zuba.

6. Mit: Beli zubi su uvek zdravi zubi.

Činjenica: Boja zuba ne odražava uvek njihovo zdravlje. Karijes se može razvijati ispod površine zuba, nevidljiv golim okom.

7. Mit: Ako koristite ispiranje usta, ne treba vam zubni konac.

Činjenica: Ispiranje usta nije zamena za korišćenje zubnog konca. Zubni konac je neophodan za uklanjanje ostataka hrane između zuba, gde četkica ne može doseći.

8. Mit: Karijes na mlečnim zubima nije važan jer će opasti sami.

Činjenica: Mlečni zubi su važni za pravilan razvoj stalnih zuba i oralnog zdravlja u celini. Negligentno lečenje karijesa na mlečnim zubima može izazvati probleme u budućnosti.

9. Mit: Karijes se ne može sprečiti, samo lečiti.

Činjenica: Karijes se može sprečiti pravilnom oralnom higijenom, redovnim posetama stomatologu, smanjenjem unosa šećera i upotrebom fluoridnih proizvoda. Prevencija je ključna.

Zaključak

Karijes je jedan od najčešćih problema sa kojima se pacijenti susreću u stomatološkoj praksi. Karijes, ili popularno poznat kao zubna trulež, predstavlja postupno razaranje tvrdih tkiva zuba, uzrokovano delovanjem bakterija, pre svega Streptococcus mutans, i njihovih produkata.

Preventivne mere, poput redovnog pranja zuba, ispravne ishrane i primene fluorida, od suštinskog su značaja u sprečavanju nastanka karijesa. Međutim, kada se karijes već razvio, važno je blagovremeno reagovati kako bi se sprečilo dalje napredovanje.

Stomatološka ordinacija ‘Dentib’ pruža visokokvalitetnu stomatološku negu i tretman za pacijente sa karijesom. Naš tim stručnjaka sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti stomatologije pruža pažljivu dijagnozu, planira individualizovane tretmane i koristi najsavremeniju opremu kako bi obezbedio najbolje moguće rezultate. Naša ordinacija se takođe trudi da pacijentima pruži edukaciju o prevenciji karijesa i održavanju oralnog zdravlja kako bi se budući problemi sveli na minimum.

Uz kontinuiranu saradnju sa pacijentima i redovne posete stomatološkoj ordinaciji ‘Dentib’, karijes se može efikasno kontrolisati i tretirati. Uvek smo posvećeni brizi o oralnom zdravlju naših pacijenata i radujemo se pružanju najbolje moguće stomatološke usluge u prevenciji i tretmanu karijesa. Vaše oralno zdravlje je naš prioritet, i Dentib je tu da vam pomogne da očuvate vaše osmeh.

 

Karijes

Posted on by Ljubica Stefanović

Karijes su trajno oštećene oblasti na tvrdoj površini zuba koje se razvijaju u sitne otvore ili rupe. Oboljenja koje se nazivaju  karijes, uzrokovane su kombinacijom raznih faktora, uključujući bakterije u ustima uzrokovane čestim grickanjem hrane, pijuckanjem šećernih pića i nepravilnim čišćenjem zuba.

Karijes i karijes su među najčešćim zdravstvenim problemima na svetu. Posebno su česti kod dece, tinejdžera i starijih odraslih osoba. Ali svako ko ima zube može da dobije karijes, ukljućujući i bebe.

Ako se karijes ne leči, on se širi i utiče na dublje slojeve vaših zuba. Mogu dovesti do teške zubobolje, infekcije i gubitka zuba.

Redovne posete vašem stomatologu i dobre navike, kao što su redovno pranje zuba i upotreba konca za zube su vaša najbolja zaštita od karijesa.

Simptomi karijesa

Znaci i simptomi karijesa se razlikuju, u zavisnosti od obima i lokacije. Kada karijes tek počinje, možda uopšte nećete imati nikakve simptome. Kako je propadanje sve veće, može izazvati znake i simptome kao što su:

Znaci i simptomi karijesa se razlikuju, u zavisnosti od obima i lokacije. Kada karijes tek počinje, možda uopšte nećete imati nikakve simptome. Kako je propadanje sve veće, može izazvati znake i simptome kao što su:

  • Zubobolja, spontani bol ili bol koji se javlja bez ikakvog očiglednog uzroka
  • Osetljivost zuba
  • Blagi do oštar bol kada jedete ili pijete nešto slatko, toplo ili hladno
  • Vidljive rupe ili jame u zubima
  • Braon, crne ili bele fleke na bilo kojoj površini zuba
  • Bol prilikom zagrižaja

Kada posetiti zubara

Moguće je da niste svesni da se karijes razvija, zato je izuzetno važno održavati redovne kontrole oralnog zdravlja i čišćenje čak i kad nemate vidljivih problema. No, ukoliko primijetite bol u zubima ili usnoj šupljini, svakako se odmah obratite stomatologu.

Nastanak karijesa

Šupljine su uzrokovane karijesom zuba – procesom koji se javlja tokom vremena. Evo kako se razvija karijes zuba:

  • Zubni plak je čist lepljivi film koji premaže zube. To se dešava jer unosite velike količine šećera i skroba, a nepravilno održavate higijenu usne šupljine. Kada ostaci šećera i skroba ostanu na zubima, brzo postaju hrana za bakterije koje formiraju plak. Plak koji ostaje na zubima može da se stvrdne ispod ili iznad desni, pretvarajući se u kamenac (tartar). Kamenac otežava uklanjanje plaka i stvara zaštitni sloj za bakterije.
  • Napadi na plak. Kiseline prisutne u plaku izazivaju gubitak minerala iz tvrde gleđi. Ovaj proces uzrokuje nastanak sitnih otvora ili defekata na površini gleđi, što predstavlja početak formiranja šupljina. Kada se gleđ potroši u tim područjima, bakterije i kiseline mogu prodreti u sledeći sloj zuba, poznat kao dentin. Dentin je mekši od gleđi i manje otporan na kiseline. Takođe, dentin sadrži male kanale koji direktno komuniciraju sa živcem zuba, što može uzrokovati osetljivost.
  • Uništenje se nastavlja. Kako se proces razgradnje zuba odvija, mikroorganizmi i kiseline nastavljaju svoj napredak kroz zubno tkivo, prolazeći pored unutrašnjeg dela zuba, poznatog kao zubna pulpa, koja sadrži nerve i krvne sudove. Ova pulpa postaje otečena i nadražena zbog prisustva bakterija. Pošto nema dovoljno prostora za širenje otoka unutar zuba, dolazi do pritiska na nerv, što rezultira pojavom bola. Ova nelagodnost se čak može proširiti izvan korena zuba, utičući na okolno kostno tkivo.

Faktori rizika za nastanak karijesa

Svi koji poseduju zube mogu biti podložni razvoju karijesa, ali postoji nekoliko faktora koji povećavaju verovatnoću za nastanak ovog problema:

Lokacija zuba

Najčešće se dešava da karijes i problemi sa oralnim zdravljem nastaju u stražnjim zubima, tj. umnjacima i premolarima. Ovi zubi su posebno skladište problema jer imaju mnogo nabora, udubljenja i pukotina, kao i više korena koji mogu da zadrže čestice hrane. Kao posledica ovih karakteristika, održavanje ovih zuba čistim je izazovnije u poređenju sa glatkim prednjim zubima koji su lakše dostupni za održavanje higijene.

Određene namirnice i pića

Hrana koja dugo ostaje u ustima, poput mleka, sladoleda, meda, šećera, gaziranih pića, sušenog voća, kolača, keksa, tvrdih slatkiša, mente, suvih žitarica i čipsa, ima veću šansu da prouzrokuje karijes u poređenju s hranom koju pljuvačka brže ispira.

Često grickanje ili pijuckanje

Kada konstantno grickate ili pijuckate šećerna pića, dajete bakterijama u ustima više goriva za proizvodnju kiselina koje napadaju vaše zube i nose ih. Pijuckanje gaziranih ili drugih kiselih pića tokom celog dana pomaže u stvaranju neprekidne kisele kupke preko zuba.

Neadekvatno četkanje

Ako ne očistite zube ubrzo nakon jela i pića, plak se formira brzo i prve faze raspadanja mogu da počnu.

Deficit fluorida

Fluoridi, mineral koji se prirodno javlja, pomaže u sprečavanju karijesa i čak može da preokrene najranije stadijum oštećenja zuba. Zbog svojih prednosti za zube, fluor se dodaje mnogim javnim zalihama vode. Takođe je čest sastojak paste za zube i ispiranja usta. Ali flaširana voda obično ne sadrži fluor.

Mlađi ili stariji

Karijes se često javlja kod veoma male dece i tinejdžera. Starije odrasle osobe takođe su u većem riziku. Vremenom zubi mogu da se istroše i desni mogu da se povlače, što zube čini podložnijim propadanju korena. Starije odrasle osobe takođe mogu da koriste više lekova koji smanjuju protok pljuvačke, povećavajući rizik od kvarenja zuba.

Suva usta

Suva usta nastaju usled nedostatka pljuvačke, što pomaže u sprečavanju kvarenja zuba pranjem hrane i plaka iz zuba. Supstance koje se nalaze u pljuvačci takođe pomažu u suprotstavljanju kiselini koju proizvode bakterije. Određeni lekovi, neka medicinska stanja, zračenje glave ili vrata ili određeni lekovi za hemoterapiju mogu povećati rizik od karijesa smanjenjem proizvodnje pljuvačke.

Istrošene plombe ili zubni aparati

Tokom godina, zubne plombe mogu da oslabe, počnu da se kvare ili razvijaju grube ivice. To omogućava lakše nakupljanje plaka i otežava uklanjanje. Zubni aparati mogu izgubiti svoju pravilnu prilagodljivost i uklapanje, što može doprineti početku karijesa ispod njih.

Gorušica

Gorušica ili gastroesofagealna refluksna bolest (GERD) mogu dovesti do slivanja želudačne kiseline u usta (refluks), odnošenja gleđi zuba i izazivanja značajnog oštećenja zuba. Ovo izlaže više dentina napadima bakterija, stvarajući karijes zuba. Vaš stomatolog vam može preporučiti da se posavetujete sa vašim lekarom da biste videli da li je gastrični refluks uzrok gubitka gleđi.

Poremećaji u ishrani

Anoreksija i bulimija mogu dovesti do značajne erozije zuba i šupljina. Želudačna kiselina od ponovljenog povraćanja (pročišćavanja) se pere preko zuba i počinje da rastvara gleđ. Poremećaji u ishrani takođe mogu da ometaju proizvodnju pljuvačke.

 

Komplikacije

Šupljine i karijes zuba su toliko česti da ih možda ne shvatate ozbiljno. I možda mislite da nije važno da li deca dobijaju šupljine u svojim dečjim zubima. Međutim, karijes i karijes zuba mogu imati ozbiljne i trajne komplikacije, čak i za decu koja još uvek nemaju stalne zube.

Komplikacije šupljina mogu da uključuju:

  • Bol
  • Apsces zuba
  • Otok ili gnoj oko zuba
  • Oštećenje ili polomljeni zubi
  • Problemi sa žvakanjem
  • Pozicioniranje smena zuba nakon gubitka zuba
    • Bol koji ometa svakodnevni život
    • Problemi sa mršavljenjem ili ishranom od bolnog ili teškog jedenja ili žvakanja
    • Gubitak zuba, koji može uticati na vaš izgled, kao i na vaše samopouzdanje i samopoštovanje
    • U retkim slučajevima, zubni apsces — džep gnoja koji je izazvan bakterijskom infekcijom — što može dovesti do ozbiljnijih ili čak infekcija opasnih po život

Preventiva

Dobra oralna i zubna higijena vam može pomoći da izbegnete karijes i karijes. Evo nekoliko saveta koji pomažu u sprečavanju karijesa:

Redovno pranje zuba

Perite zube najmanje dva puta dnevno i idealno je da posle svakog obroka koristite pastu za zube koja sadrži fluor. Da biste očistili između zuba, konca ili koristite interdentalni čistač.

Redovne posete stomatologu

Redovno odlazite kod stomatologa na profesionalno čišćenje zuba i preglede, koji će vam pomoći u sprečavanju i dijagnostici problema. Vaš stomatolog če vam preporučiti raspored koji je najbolji za vas.

Razmislite o zaštitnim plombama

Zaptivač je zaštitna plomba koji se nanosi na žvakaću površinu zadnjih zuba. Ona zatvara žljebove i otvore koji imaju tendenciju da skupljaju hranu, štiteći zubnu gleđ od plaka i kiseline. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) preporučuju zaptivače za svu decu školskog uzrasta. Zaptivači mogu da traju nekoliko godina pre nego što ih treba zameniti, ali ih je potrebno redovno proveravati.

Pijte vodu iz česme

Gradski vodovod u vodu dodaje male količine fluora, koji značajno pomaže u smanjenju karijesa. Ako pijete samo flaširanu vodu koja ne sadrži fluor, propustićete prednosti fluorida.

Izbegavajte često grickanje i pijuckanje

Kad god jedete ili pijete napitke osim vode, pomažete bakterijama u ustima da stvore kiseline koje mogu da unište zubnu gleđ. Ako grickate ili pijete tokom celog dana, zubi su vam pod stalnim napadom.

Jedite namirnice koje su zdrave za zube

Neke namirnice i napici su bolji za vaše zube od drugih. Izbegavajte namirnice koje se zaglave u žlebovima i jamama vaših zuba tokom dužeg perioda, ili četkajte ubrzo nakon što ih pojedete. Međutim, namirnice kao što su sveže voće i povrće povećavaju protok pljuvačke, a nezačinjena kafa, čaj i žvake bez šećera pomažu u ispiranju čestica hrane.

Razmislite o tretmanima fluorida

Vaš stomatolog može da predloži redovne procedure tretmana fluoridom, posebno ako ne unosite dovoljno fluorida putem fluorirane vode za piće i drugih izvora. Takođe, ukoliko imate visok rizik od nastanka karijesa, može da vam predloži upotrebu personalizovanih navlaka koje se postavljaju preko vaših zuba za primenu fluoridnog tretmana.

Raspitajte se o antibakterijskim tretmanima

Ako ste posebno podložni karijesu zuba – na primer, zbog medicinskog stanja – vaš stomatolog može da vam preporuči posebno antibakterijsko ispiranje usta ili druge tretmane koji pomažu u smanjenju štetnih bakterija u ustima.

Kombinovani tretmani

Žvakanje žvake na bazi ksilitola zajedno sa fluorom na recept i antibakterijskim ispiranjem može pomoći da se smanji rizik od karijesa.

 

Zaključak

 

Karijes je često zanemarena, ali ozbiljna oralna bolest koja može imati ozbiljne posledice po naše oralno zdravlje. Kroz ovaj blog, pokušao sam da istaknem važnost prevencije karijesa i pravilne oralne higijene.

Pravilna oralna higijena, uključujući redovno pranje zuba, korišćenje konca za zube i posete stomatologu na redovnim kontrolama, ključna je za sprečavanje karijesa. Kroz ovu praksu, možemo sačuvati naše zube i desni od oštećenja i infekcija koje karijes može izazvati.

Takođe, važno je razumeti da karijes nije samo estetski problem. Ako se ne leči na vreme, može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući infekcije, gubitak zuba i čak probleme sa govorom i ishranom. Zato je brza reakcija i redovna kontrola kod stomatologa od suštinskog značaja.

U zaključku, karijes je ozbiljna bolest koju ne smemo zanemariti. Redovna briga o našim ustima i pravilna oralna higijena su najbolji načini da se zaštitimo od ovog problema. Ne zaboravimo da naši osmeh i oralno zdravlje igraju ključnu ulogu u našem opštem blagostanju, pa se pobrinimo da ih očuvamo što je duže moguće.

Važno je shvatiti da karijes nije samo estetski problem; može dovesti do ozbiljnih komplikacija ako se ne tretira na vreme.

Stomatološka ordinacija ‘Dentib’ je vaš pouzdan partner u očuvanju vašeg oralnog zdravlja i sprečavanju karijesa. Ne zaboravite da redovno posećujete svog stomatologa kako biste osigurali da vaši zubi ostanu jaki i zdravi. Vaš osmeh zaslužuje najbolju negu, a Dentib je pravo mesto za to.

Karijes na prednjim zubima

Posted on by Ljubica Stefanović

Da li možete da dobijete karijes na prednjim zubima?

Pacijenti se često pitaju da li mogu ili ne mogu dobiti karijes na prednjim zubima? Zubni karijes ili karijes, može se pojaviti u bilo kom delu usta, na bilo kojoj površini zuba. Mogu se širiti kroz gleđ (tvrda spoljna površina zuba), u dentin (sredina zuba) i sve do pulpe (nerv zuba). Uopšteno govoreći, većina ljudi je marljivija u pranju prednjih zuba jer mogu da vide plak ili hranu koja se nakupila na njima, ali se karijes može pojaviti tamo iz različitih razloga.

Zašto bih dobio karijes na prednjim zubima?

Karijes se javlja na prednjim zubima iz isti razloga kao i bilo gde u ustima, kombinacijom ishrane, oralne higijene i genetskih ili ekoloških faktora rizika. Dijeta sa visokim sadržajem šećera i dijeta bogata uglenjenim hidratima mogu uzrokovati veću proizvodnju kiseline oralnim bakterijama, što dovodi do oslabljenje strukture zuba i većeg broja karijesa. Pacijenti koji ne peru zube dva puta dnevno ili ne čiste koncem jednom dnevno imaju povećan rizik od karijesa. Suva usta su još jedan razlog zašto pacijenti mogu da vide da karijes izlazi praktično niotkuda u ustima. Za prednje zube, duž linije desni je posebno osetljiv na karijes.

Više o karijesu pogledajte u postu  Karijes

preventiva prednji zubi
Preventiva karijesa na prednjim zubima

Kako sprečiti karijes?

Redovno pranje, čišćenje koncem i upotreba paste za zube sa fluorom pomaže u sprečavanju karijesa. Nakon grickanja ili pijenja slatkog napitka, pijuckanje vode može pomoći u ispiranju nekih kiselina i sprečavanju ragrađivanja gleđi. Sredstva za ispiranje usta sa fluorom,takođe, mogu biti od koristi pacijentima sa visokim rizikom od karijesa. Kao i uvek, Vaš stomatolog Dr. Ljubica Stefanović  je najbolja osoba za postavljanje pitanja kada su u pitanji vaši specifični faktori rizika za karijes, a praćenje i rutinsko čiščenje zuba i pregled nabolji način da se držite dalje od bušilice.

Koliko često treba uklanjati zubni kamenac?

Posted on by Ljubica Stefanović

Redovno uklanjanje zubnog kamenca kod stomatologa je veoma važno kako bi se sprečio razvoj gingivitisa. Pored Gingivitisa (upale zubnog mesa) često zbog ne uklanjanja kamenca dolazi i do pojave parodontitisa (upale potpornog tkiva zuba).

Nažalost, svakodnevna oralna higijena, odnosno pranje i četkanje zuba, ponekad nisu dovoljni. Vrlo je važno da uklanjanje mekih naslaga i zubnog kamenca postane pacijentova rutina, tj. da se radi svakih 3 do 6 meseci. Skidanje kamenca sa zuba smanjuje mogućnost da se talože nove bakterije, pa na taj način pravite put svojim zubima da budu biserno beli i zdravi.

U stomatološkoj ordinaciji Dentib, pod skidanjem kamenca podrazumevamo čišćenje mekog i tvrdog zida džepa, odnosno uklanjanje granulacionog tkiva na mekom i kamenca na tvrdom zidu džepa, tj zubu.

 

Šta je to zubni kamenac?

 

One čvrste naslage koje se talože na zubima, i izgledaju kao da su zubi poprimili tamniju nijansu, zapravo su naslage koje su u međuvremenu kalcifikovane. Zubni plak koji se nakuplja u mekom stanju, na kraju očvrsne, a pogodno tlo za stvaranje zubnog kamenca pravi se kada se ove naslage nakupljaju dugoročno, što stvara sliku da zubi nisu zdravi. Tu na scenu stupa stalna opomena, koju od najranijih dana detinjstva, do kasnih dana shvatamo kao nametnutu obavezu. Pranje zuba, dakako, je osnova za oralno zdravlje. Upravo pranjem zuba, meke naslage, kao i plak, skidaju se sa zubne gleđi, što sprečava kalcifikaciju.

 

Kako se uklanja zubni kamenac i šta očekivati?

 

Prvo pitanje koje se postavlja prilikom pripreme za skidanje zubnog kamenca jeste da li i koliko to boli. Možemo iskoristiti ovu priliku da vas ohrabrimo. S obzirom na to da nije reč o komplikovanom procesu, zahvaljujući novim metodama, skidanje kamenca sa zuba ne bi trebalo ni da se oseti.
Ipak, ukoliko ste dozvolili da stvari odmaknu kontroli, zubi mogu biti pomalo osetljivi. Postoje svedočenja da ovaj osećaj nekima i prija, a neprijatnost i bol osećaju se onda kada je kamenac dugo nataložen. Prilikom uklanjanja kamenca koristi se posebna ultrazvučna tehnika, a voda koja izlazi pod pritiskom, ponegde može izazvati kratke neprijatne senzacije.

 

Izbegavajte alternativne recepte za uklanjanja zubnog kamenca

 

Na internetu često mogu naći recepti  izbeljivanja zuba i čišćenja kamenca pomoću limuna, sode bikarbone, soli i sličnih supstanci. Ovakva proizvoljna pristupanja vrlo često mogu napraviti ozbiljne probleme. Takvi problemi se kasnije ne mogu tako lako sanirati. Naime, ovakvi efekti se zaista mogu postići, instant i ne rešavajući dugoročni problem. No, posledice vrlo često mogu biti mnogo veće nego što ste očekivali.