dentib_logo_1-3_color

Tag: Parodontopatija. parodontoza. bolesti zuba. stomatologija.

Sinusna zubobolja

Posted on by Ljubica Stefanović

Sinusna zubobolja, poznata i kao sinusitis, predstavlja kompleksno stanje koje povezuje dva različita anatomsko-funkcionalna sistema u čovekovom organizmu – zube i paranazalne sinuse. Ova interakcija može rezultirati bolom i nelagodnošću koja često izaziva zabrinutost kod pacijenata. Razumevanje veze između dentalnih problema i sinusnih komplikacija ključno je za efikasno dijagnostikovanje i izlečenje ove specifične vrste zubobolje.

Sinusna zubobolja se najčešće javlja kao posledica širenja infekcije ili inflamacije iz zuba u bliske paranazalne sinuse, što može rezultirati ozbiljnim nelagodnostima za pacijente. U ovom postu ćemo istražiti mehanizme nastanka sinusne zubobolje, dijagnostičke izazove koje ona postavlja, kao i strategije lečenja koje se primenjuju kako bi se pacijentima otklonila neobične vrste zubobolje.

Šta su sinusi

Sinusi su šupljine u kostima lica, koje su obložene sluzokožom. Postoje četiri para sinusa, a to su frontalni sinusi (u čelu), maksilarni sinusi (u jagodičnoj kosti), etmoidalni sinusi (između očiju) i sfenoidni sinusi (iza nosa). Ovi sinusi su povezani s nosnim šupljinama i imaju ulogu u vlaženju i zagrevanju udisanog vazduha, smanjenju težine kostiju lobanje, kao i u poboljšanju rezonance glasa.

Sinusi su obično ispunjeni vazduhom, ali mogu postati upaljeni zbog različitih uzroka, kao što su infekcije, alergije ili problemi sa sinusnim prolazima. Upala sinusa može rezultirati različitim simptomima, uključujući bolove u licu, otežano disanje kroz nos, curenje nosa, glavobolje i groznicu.

Lecenje sinusitisa zavisi od uzroka, a može uključivati antibiotike, dekongestive, analgetike i druge terapije koje olakšavaju simptome. U nekim slučajevima, kada su simptomi hronični ili ne reaguju na konzervativno lečenje, može se razmotriti hirurški zahvat kako bi se poboljšao drenažni sistem sinusa.

Razlika između sinusne zubobolje i standardnog bola u zubu 

Sinusna zubobolja i standardni bol u zubu su dva različita tipa bola u ustima, a razumevanje njihovih karakteristika može pomoći u preciznoj dijagnozi i odgovarajućem lečenju. Evo razlike između ova dva stanja:

  1. Lokacija bola:

    • Sinusna zubobolja: Bol se javlja u gornjim zubima, obično duž linije gornje vilice. Ponekad se može osećati duž cele vilice ili u oblasti obraza i očiju.
    • Standardni bol u zubu: Bol se fokusira na određeni zub ili zube, a pacijent može tačno odrediti mesto bola.

  2. Uzrok bola:

    • Sinusna zubobolja: Obično je posledica upale ili infekcije sinusa, što dovodi do pritiska na korene gornjih zuba. Zbog toga se bol može osećati u zubima, iako zubni problemi nisu direktno povezani.
    • Standardna bol u zubu: Uzrok je obično lokalizovan direktno u zubu, kao što su karijes, infekcija pulpe, oštećenje zubne gleđi ili prisustvo apscesa.

  3. Vrsta bola:

    • Sinusna zubobolja: Može se opisati kao tupa, pritiskajuća bol, koji može varirati u intenzitetu. Ponekad se javlja i osećaj punjenja u gornjem delu lica.
    • Standardni bol u zubu: Može varirati od oštrih, pulsirajućih bolova do kontinuirane nelagodnosti, u zavisnosti od prirode zubnog problema.

  4. Simptomi:

    • Sinusna zubobolja: Često se javlja u kombinaciji s simptomima sinusne infekcije, poput začepljenog nosa, curenja nosa i pritiska u licu.
    • Standardna bol u zubu: Može biti praćen osetljivošću zuba na toplotu, hladnoću ili pritisak, kao i oticanjem desni ili formiranjem apscesa.

  5. Olakšanje: 

    • Sinusna zubobolja: Olakšanje se može postići lečenjem sinusne infekcije ili upale, uz primenu dekongestiva i analgetika.
    • Standardni bol u zubu: Zahteva odgovarajući stomatološki tretman, uključujući popravku zuba, endodontsku terapiju (uklanjanje nerva) ili, u nekim slučajevima, vađenje zuba.

Ako pacijent doživljava bol u zubu, posebno u gornjim zubima, važno je posetiti stomatologa radi precizne dijagnoze i odgovarajućeg lečenja, jer bol može imati različite uzroke i zahtevati različite pristupe lečenju.

Uzroci sinusne zubobolje 

Evo nekoliko uzroka sinusne zubobolje:

  1. Infekcija zuba ili desni: Bakterijske infekcije u zubima ili desni mogu se proširiti prema gore prema sinusima, izazivajući upalu i bol. Karijes, parodontitis ili apscesi su česti uzroci infekcija.
  2. Gornji umnjaci: Gornji umnjaci često imaju koren koji se prostire prema sinusima. Ako dođe do problema sa zubom, kao što je infekcija ili trauma, to može izazvati sinusnu zubobolju.
  3. Anatomske varijacije: Neke osobe imaju anatomske varijacije koje povećavaju rizik od sinusne zubobolje. To može uključivati nisko sinusno dno ili blizinu zuba sinusima.
  4. Trauma ili frakture: Trauma ili frakture u gornjim zubima mogu uzrokovati curenje infekcije prema sinusima, izazivajući sinusnu zubobolju.
  5. Loša oralna higijena: Nedostatak redovne oralne higijene može dovesti do nakupljanja bakterija i razvoja infekcija u ustima, što povećava rizik od sinusne zubobolje.
  6. Retencija zuba: Ako postoji zub koji nije izrastao ili je delimično izrastao, to može stvoriti prostor za nakupljanje bakterija i razvoj infekcije koja može zahvatiti sinuse.

Simptomi

Sinusna zubobolja može biti rezultat problema sa sinusima, koji su šuplje prostore ispod kostiju lica. Ova vrsta bola često se javlja kada sinusi postanu upaljeni ili inficirani. Evo nekih simptoma koje pacijenti mogu doživeti kod sinusne zubobolje:

  1. Bol u gornjim zubima: Sinusna zubobolja obično uzrokuje bol u gornjim zubima, posebno u stražnjim zubima na gornjoj vilici. Ovaj bol može biti tup, dosadan ili pulsirajući.
  2. Osetljivost zuba: Zubi mogu postati osetljivi na dodir, žvakanje ili čak na promene temperature, poput konzumiranja vrućih ili hladnih napitaka.
  3. Bol u licu: Pacijenti mogu osećati bol u gornjem delu lica, obično duž linije obraza i nosa. Bol može biti konstantan ili se javljati u napadima.
  4. Povećana osetljivost nosa: Sinusna zubobolja može dovesti do osećaja pritiska ili punoće u nosu. Pacijenti često opisuju osećaj težine ili pritiska iznad gornje vilice.
  5. Glavobolja: Bol u sinusima može uzrokovati glavobolju, često u predelu čela ili temena. Bol može biti blaga do umerena.
  6. Loš zadah: Infekcija sinusa može uzrokovati loš zadah (halitozu) zbog prisustva bakterija u sinusima.
  7. Problemi sa disanjem: Pacijenti s sinusnom zuboboljom mogu imati otežano disanje kroz nos zbog otečenih sinusa.

Važno je napomenuti da simptomi sinusne zubobolje mogu imitirati simptome drugih dentalnih problema. Ako doživljavate bilo koji od ovih simptoma, preporučujem da se posavetujete sa stomatologom ili lekarom kako biste utvrdili tačan uzrok i dobili odgovarajući tretman.

Dijagnoza

Sinusna zubobolja, poznata i kao odontogeni sinusitis, predstavlja kompleksno stanje koje se javlja kada infekcija ili inflamacija zuba prošire na sinuse, proizvodeći bolove u predelu gornje vilice. Dijagnoza ovog stanja zahteva pažljivu analizu simptoma i određene stomatološke procedure.

Razgovor sa pacijentom

Prvi korak u dijagnozi sinusne zubobolje je detaljan razgovor sa pacijentom. Stomatolog će pažljivo prikupiti anamnestičke podatke, pitajući o karakteru bola, vremenu trajanja simptoma, eventualnim prethodnim dentalnim zahvatima ili infekcijama. Pacijenti obično opisuju bol kao pulsirajući ili oštar, a može se povećati pri naginjanju glave ili pritisku na zube.

Pregled usne šupljine

Nakon anamneze, stomatolog će sprovesti temeljan klinički pregled usne šupljine. Posebna pažnja će se posvetiti gornjim zubima, posebno molarnim zubima, jer su oni najbliži sinusima. Prisustvo karijesa, infekcija ili apscesa može ukazivati na mogućnost širenja infekcije ka sinusima. Takođe, stomatolog će proveriti postoje li znakovi upale desni ili obližnjih mekih tkiva.

U nekim slučajevima, stomatolog može koristiti rendgenske snimke kako bi dobio precizniji uvid u stanje zuba i njihov odnos sa sinusima. Panoramski rendgen ili intraoralni snimci omogućavaju jasniji prikaz eventualnih lezija ili infekcija koje mogu doprineti sinusnoj zubobolji.

Pored toga, CT (kompjuterska tomografija) sinusa može biti korisna u dobijanju detaljnijih informacija o anatomiji sinusa i eventualnim promenama koje su izazvane širenjem infekcije iz zuba.

Saradnja sa otorinolaringologom

Ako postoji sumnja na sinusnu zubobolju, stomatolog može preporučiti pacijentu da poseti otorinolaringologa (ORL). Otorinolaringolog će izvršiti endoskopiju sinusa kako bi direktno vizualizovao stanje sinusa i potvrdio ili isključio dijagnozu. Ova procedura se izvodi ubacivanjem fleksibilnog endoskopa kroz nos, pružajući jasan pogled na sinusnu sluzokožu.

Određivanje tretmana

Kada je dijagnoza potvrđena, stomatolog će preporučiti odgovarajući tretman. To obično uključuje lečenje dentalne infekcije, često putem endodontske terapije ili vađenja zuba ako je potrebno. Uz to, može biti propisana antibiotička terapija kako bi se suzbila infekcija.

Važno je napomenuti da se pacijenti ,koji sumnjaju da imaju sinusnu zubobolju, ne bi trebali sami lečiti antibioticima bez saveta stručnjaka, jer to može dovesti do razvoja rezistencije na antibiotike.

Pravovremeno prepoznavanje i adekvatno lečenje ovog stanja ključno je za postizanje uspešnih rezultata i olakšanje pacijentovih simptoma.

Lečenje

Lečenje sinusne zubobolje zahteva pažljiv pristup i stručnost stomatologa. Sinusna zubobolja često proizlazi iz problema u gornjim molarnim zubima, posebno onima bližim maksilarnim sinusima. Evo nekoliko ključnih koraka za lečenja sinusne zubobolje:

  1. Dijagnoza:
    • Detaljan pregled pacijenta, uključujući anamnezu i pregled usta, pomaže u postavljanju dijagnoze sinusne zubobolje.
    • Rendgenski snimci, posebno ortopantomogram, mogu otkriti eventualne patologije ili infekcije u zubima i okolnim tkivima.
  2. Terapija bola:
    • Za ublažavanje bola, mogu se koristiti analgetici i protivupalni lekovi. Pacijentima se često preporučuje i lokalna primena hladnoće kako bi se smanjio otok.
  3. Lečenje zuba:
    • Ako je uzrok sinusne zubobolje infekcija zuba, stomatolog će propisati odgovarajući tretman. To može uključivati lečenje kanala korena (endodontski tretman) ili, u nekim slučajevima, vađenje zuba.
  4. Antibiotici:
    • U slučaju bakterijskih infekcija, stomatolog može propisati antibiotike kako bi se suzbila infekcija. Važno je završiti celokupni tretman antibiotika kako bi se sprečila povratak infekcije.
  5. Sinusna kirurgija:
    • Ako je sinusna zubobolja uzrokovana problemima u sinusima, može biti potrebna hirurška intervencija. Ovo može uključivati podizanje dna sinusa ili druge postupke kako bi se rešio problem.
  6. Upotreba dekongestiva:
    • U nekim slučajevima, upotreba dekongestiva može pomoći u smanjenju otoka sluznice sinusa i olakšati drenažu.
  7. Pravilna higijena usta:
    • Održavanje dobre oralne higijene ključno je za sprečavanje recidiva sinusne zubobolje. Redovno čišćenje zuba, redovne posete stomatologu i održavanje zuba u zdravom stanju su važni faktori.

Sve ove mere treba prilagoditi individualnim potrebama pacijenta. Saradnja između vašeg stomatologa i pacijenta igra ključnu ulogu u uspešnom lečenju sinusne zubobolje. Važno je naglasiti da se pacijenti sa simptomima sinusne zubobolje trebaju što pre obratiti stomatologu kako bi se postavila dijagnoza i započelo odgovarajuće lečenje.

Prevencija

Sinusna zubobolja je bol koja se javlja kada sinusi postanu upaljeni, što može imati veze sa zubima. Kada je reč o stomatologiji i prevenciji sinusne zubobolje, važno je razumeti kako su zubi i sinusi povezani i koje mere mogu pomoći u sprečavanju ovog neugodnog stanja.

  1. Očuvanje oralnog zdravlja: Redovno održavanje oralne higijene ključno je za prevenciju sinusne zubobolje. Redovno četkanje zuba, korišćenje konca za zube i ispiranje usta antimikrobnim sredstvima pomaže u smanjenju rizika od infekcija koje mogu uticati na sinuse.
  2. Rano otkrivanje i lečenje infekcija: Infekcije zuba ili desni mogu proširiti do sinusa i izazvati sinusnu zubobolju. Stoga, brzo otkrivanje i lečenje dentalnih infekcija važno je kako bi se sprečilo širenje infekcije ka sinusima.
  3. Redovni stomatološki pregledi: Posete stomatologu svakih šest meseci pomažu u ranoj dijagnozi problema sa zubima ili desnima pre nego što dođe do ozbiljnijih komplikacija koje mogu uticati na sinuse.
  4. Izbegavanje pušenja: Pušenje može izazvati iritaciju sinusa i povećati rizik od infekcija. Stomatolozi preporučuju izbegavanje pušenja kako bi se očuvalo opšte zdravlje usta i sinusa.
  5. Pravilno lečenje sinusnih infekcija: Ukoliko osoba već ima sinusnu infekciju, važno je da se obrati lekaru radi odgovarajućeg lečenja. Pravilno lečenje će pomoći u smanjenju simptoma i sprečavanju povratka infekcije.
  6. Održavanje hidratacije: Dobra hidratacija pomaže u održavanju optimalne funkcije sinusa. Preporučuje se redovan unos vode kako bi se sprečilo isušivanje sluzokože sinusa.
  7. Izbegavanje alergena: Ako osoba ima poznate alergije, izbegavanje alergena može pomoći u smanjenju iritacije sinusa i sprečavanju sinusne zubobolje.

Saradnja između stomatologa i lekara specijalizovanih za disajne puteve može biti ključna u dijagnostikovanju i lečenju sinusne zubobolje.

Zaključak

Sinusna zubobolja predstavlja kompleksan medicinski fenomen koji zahteva pažljivu dijagnostiku i adekvatno upravljanje od strane stomatologa. Ova vrsta bola često ima multifaktorsko poreklo, a povezana je sa sinusnim sinusima i zubima u gornjoj vilici. U mnogim slučajevima, sinusna zubobolja može biti rezultat upale sinusa ili problema sa zubima koji deluju kao okidač za nelagodnost u tom području.

Važno je napomenuti da se dijagnoza sinusne zubobolje često postavlja na osnovu pažljivog kliničkog ispitivanja, rendgenskih snimaka i, u nekim slučajevima, dodatnih dijagnostičkih testova. Stomatolozi imaju ključnu ulogu u razlikovanju između bola koji potiče od zuba i onog koji je povezan sa sinusima.

Lecenje sinusne zubobolje često zahteva saradnju između stomatologa i otorinolaringologa, kako bi se postigao sveobuhvatan pristup. Terapijski pristup može uključivati lečenje osnovnog uzroka, antibiotike, analgetike ili, u nekim slučajevima, hirurške intervencije.

Pacijentima se preporučuje da traže stručnu medicinsku pomoć ukoliko iskuse bol u zubima i sinusu, kako bi se pravilno dijagnostikovao uzrok nelagodnosti i sprovela odgovarajuća terapija. Prevencija sinusne zubobolje takođe uključuje redovne stomatološke preglede, održavanje oralne higijene i brigu o opštem zdravlju.

U zaključku, sinusna zubobolja je složen fenomen koji zahteva interdisciplinarni pristup u dijagnostici i lečenju. Stomatolozi igraju ključnu ulogu u prepoznavanju i upravljanju ovim stanjem kako bi se poboljšao kvalitet života pacijenata i sprečile komplikacije.

U našoj stomatološkoj ordinaciji Dentib, posvećeni smo pružanju vrhunskih stomatoloških usluga, a naš tim stručnjaka kosristi inovativne metode kako bi vam pružio sveobuhvatnu brigu o oralnom zdravlju. Verujemo u personalizovan pristup svakom pacijentu, koristeći najnovije tehnologije i stručnost kako bismo rešili vaše stomatološke probleme. Ako iskusite simptome sinusne zubobolje ili želite više informacija, slobodno nas kontaktirajte i zakažite svoj pregled već danas.

Apikotomija

Posted on by Ljubica Stefanović

Šta je apikotomija

Apikotomija je stomatološki postupak koji se primenjuje u situacijama kada je potrebno odstraniti vrh korena zuba zajedno sa zaraženim ili oštećenim tkivom. Ovaj zahvat se često sprovodi kao poslednja opcija kada konvencionalni tretmani, poput endodontskog lečenja, nisu bili uspešni ili su kontraindikovani. Apikotomija ima za cilj očuvanje zuba i sprečavanje širenja infekcije na okolna tkiva.

Važno je napomenuti da je apikotomija složen stomatološki postupak koji zahteva pažljivu dijagnostiku i pravilno planiranje. Vaš stomatolog će obično preporučiti ovu vrstu tretmana samo kada su druge opcije iscrpljene ili nisu adekvatne za rešavanje problema sa zubom. Odluka o sprovođenju apikotomije donosi se na osnovu pažljive analize rendgenskih snimaka i kliničke procene stanja zuba.

Kada je apikotomija neophodna

Obično stomatolog pribegava apikotomiji kada standardni endodontski postupci nisu dovoljni za rešavanje problema sa zubima. To može uključivati komplikacije poput infekcija koje nisu reagovale na konvencionalne terapije ili prisustvo cista na vrhu korena zuba. Takođe, apikotomija se može razmotriti kada se identifikuju teško dostupni kanali korena koji nisu mogli biti tretirani drugim metodama.

Razlozi za izvođenje apikotomije mogu biti različiti, a neki od njih uključuju:

  1. Infekcije: Kada infekcija prodre do vrha zuba i ne može se efikasno lečiti konzervativnim metodama, apikotomija može biti neophodna. Ovaj postupak omogućava uklanjanje inficiranog dela zuba i sprečava dalje širenje infekcije.
  2. Neuspeh endodontskog lečenja: Ponekad, i pored primene endodontskog lečenja (terapije kanala korena), zub može ostati zaražen ili se infekcija može ponoviti. Apikotomija se može koristiti kao dodatna mera u rešavanju ovakvih problema.
  3. Nemogućnost pristupa korenu: Kada je pristup vršnom delu korena otežan ili nemoguć konvencionalnim putem, kao što je to slučaj sa određenim anatomskim karakteristikama ili prisustvom prepreka, apikotomija omogućava hirurški pristup i rešavanje problema.
  4. Oštećenje vrška korena: Ako je vršni deo korena zuba oštećen zbog traume ili drugih uzroka, apikotomija može biti potrebna kako bi se očuvao zub i sprečilo dalje oštećenje.
  5. Ciste i tumori: Prisustvo cista ili tumora na vrhu korena može zahtevati apikotomiju radi uklanjanja ovih patoloških promena.

Kako se izvodi apikotomija

Proces apikotomije uključuje pažljivo uklanjanje vrha korena zuba, poznatog i kao apikalni vrh, zajedno sa zaraženim ili upaljenim tkivom koje okružuje vrh korena. Ovaj postupak obično se primenjuje na donjim umnjacima i predstavlja hirurški pristup rešavanju problema na području korena koji nije dostupan konvencionalnim endodontskim metodama.

Pre nego što se izvede apikotomija, pacijent će proći kroz detaljan pregled, uključujući snimke zuba radi precizne dijagnostike i planiranja zahvata. Sam postupak se obično izvodi pod lokalnom anestezijom kako bi se pacijentu pružila potpuna udobnost tokom hirurškog zahvata.

Tokom samog postupka, stomatolog pravi malu inciziju u desnima kako bi otkrio vrh korena zuba. Zatim, pažljivo uklanja deo vrha korena zajedno s eventualno zaraženim tkivom. Nakon uklanjanja, vrh korena može biti dodatno obrađen kako bi se osiguralo da su svi inficirani delovi uklonjeni.

Nakon izvođenja apikotomije, stomatolog će pažljivo sutirati ranu kako bi olakšao brže zarastanje i sprečio infekciju. Pacijentu se obično preporučuje određeni period oporavka tokom koga treba izbegavati određene vrste hrane i aktivnosti koje mogu ometati proces zarastanja.

Važno je napomenuti da je apikotomija složen stomatološki zahvat koji se primenjuje samo u određenim situacijama. Odluka o izvođenju apikotomije donosi se na osnovu pažljive analize situacije, uzimajući u obzir faktore poput stepena infekcije, dostupnosti korena zuba i opšteg oralnog zdravlja pacijenta.

Postoperativna nega i oporavak

Nakon apikotomije, izuzetno je važna postoperativna nega i oporavak kako bi se osiguralo uspešno zarastanje i izbegle potencijalne komplikacije.

Postoperativna nega:

  1. Lečenje bola: Nakon apikotomije, pacijent može osećati određeni stepen nelagodnosti i bola. Stomatolog će obično prepisati analgetike kako bi se ublažila bol i smanjila nelagodnost. Važno je pridržavati se preporučene doze i rasporeda uzimanja lekova.
  2. Suzdržavanje od jela i pića: Tokom prvih nekoliko sati nakon apikotomije, preporučuje se uzdržavanje od jela i pića kako bi se sprečilo ometanje postupka zarastanja i smanjio rizik od infekcije.
  3. Higijena: Pravilna oralna higijena je ključna za sprečavanje infekcija i promociju brzog oporavka. Pacijent treba pažljivo održavati oralnu higijenu, izbegavajući dodirivanje tretiranog područja četkicom za zube tokom prvih nekoliko dana. Ispiranje ustia blagim antiseptičkim rastvorom je preporučljiv kako bi se smanjio rizik od bakterijske infekcije.

Oporavak:

  1. Kontrolne posete: Redovne posete stomatologu su ključne tokom perioda oporavka. Stomatolog će pratiti proces zarastanja, ukloniti šavove  i pružiti dodatne smernice za postoperativnu negu.
  2. Izbegavanje pušenja i alkohola: Pušenje može značajno usporiti proces zarastanja, dok alkohol može narušiti efikasnost lekova i povećati rizik od komplikacija. Preporučuje se izbegavanje pušenja i ograničavanje konzumacije alkohola tokom perioda oporavka.
  3. Pravilna ishrana: Hrana bogata hranljivim sastojcima pomaže u jačanju imunološkog sistema i podsticanju bržeg oporavka. Pacijenti bi trebalo da se pridržavaju preporučene dijete koja podstiče zarastanje.
  4. Pravilan odmor: Adekvatan odmor i san su ključni za brz oporavak. Pacijent bi trebalo da izbegava stresne situacije i da posveti dovoljno vremena odmoru kako bi telo imalo priliku da se efikasno regeneriše.

Postoperativna nega i oporavak posle apikotomije su ključni za postizanje uspešnih rezultata. Redovne posete stomatologu, pažljiva oralna higijena, izbegavanje potencijalno štetnih navika i pridržavanje preporučenih smernica igraju ključnu ulogu u osiguravanju brzog i bezbednog oporavka pacijenta.

Zaključak

Apikotomija predstavlja hirurški zahvat koji se primenjuje u stomatologiji radi lečenja infekcija ili komplikacija na vrhu korena zuba. Ova procedura je od suštinskog značaja za očuvanje oralnog zdravlja pacijenata i sprečavanje širenja infekcija na okolna tkiva.

Apikotomija se izvodi samo u situacijama kada konvencionalno endodontsko lečenje nije dovoljno efikasno ili kada postoji potreba za očuvanjem zuba. Najčešće indikacije uključuju prisustvo infekcije na vrhu korena, prisustvo cista ili granuloma, neuspeh prethodnog endodontskog tretmana ili anatomske promene koje otežavaju pristup lečenju.

Tehnički, apikotomija uključuje uklanjanje vrha korena zuba zajedno sa zaraženim ili promenjenim tkivom. Ovaj postupak se često sprovodi pod lokalnom anestezijom, obezbeđujući pacijentu udobnost tokom zahvata. Kroz pristup sa desne strane zuba, hirurg precizno uklanja obolelo tkivo, a zatim zatvara inciziju, čime se omogućava brzo zarastanje i minimalni postoperativni bol.

Prednosti apikotomije su mnogobrojne. Ovaj zahvat često spašava zube koje bi inače bilo teško sačuvati, čime se očuvava funkcija i estetika pacijentovog osmeha. Takođe, apikotomija sprečava dalje širenje infekcije na okolna tkiva, čime se smanjuje rizik od ozbiljnijih oralnih problema. Brz oporavak pacijenata nakon apikotomije doprinosi smanjenju nelagodnosti i omogućava im povratak normalnim aktivnostima u što kraćem roku.

Važno je naglasiti da je saradnja između stomatologa i pacijenata ključna u postizanju optimalnih rezultata i očuvanju oralnog zdravlja. Redovni stomatološki pregledi i pravovremeno lečenje problema ključni su za dugoročno očuvanje osmeha i funkcionalnosti pacijenata.

Parodontopatija (parodontoza)

Posted on by Ljubica Stefanović

Šta je parodontopatija (parodontoza)?

Parodontopatija (parodontoza) je hronična i progresivna inflamatorna bolest koja utiče na desni, na tkiva koja podržavaju zube, na parodontalne ligamente i alveolarnu kost. Parodontopatija je ozbiljna infekcija desni koja oštećuje meka tkiva i kosti koji podržavaju zube. Sve parodontalne bolesti u koje spada i parodontopatija su infekcije koje utiču na parodoncijum (tkiva oko zuba koja podržavaju zub).

Kod postojanja parodontopatije, kosti oko zuba se polako ošetećuju, a mikroorganizmi kao sto su bakterije lepe se za površinu zuba i umnožavaju , dok preaktivni imuni sistem reaguje sa upalom. U većini slučajeva, parodontopatija se javlja nakon karijesa.

Reč parodontoza potiče od grčke reči „periodontitis“, koja u doslovnom prevodu znači pražnjenje, odnosno nestanak zuba.

Glavna karakteristika parodontopatije jeste povlačenje desni i ogolićenje vratova i korenova zuba, te usled tog povlačenja zubi izgledaju kao da su izduženi. U težim slučajevima koren zuba može biti ogoljen do samog vrha.

Parodontopatija, je uobičajeni problem oralnog zdravlja i smatra se drugim najčešćim oboljenjem. Uglavnom se javlja kod ljudi u srednjem i starijem dobu. Istraživanja pokazuju da čak 19% svetskog odraslog stanovništva boluje od nekog vida ove bolesti, što predstavlja oko jednu milijardu globalne ljudske populacije.

 

Šta uzrokuje parodontopatija (parodontoza)?

Parodontopatiju uzrokuje nekoliko faktora. Ti faktori, odnosno uzroci bolesti, mogu biti raznovrsni. Kada su oralni problemi u pitanju, veoma često su povezani sa nedostatkom ili nepravilnom higijenom.

Pored nepravilne oralne higijene, najveći uzrok parodentopatije je nakupljanje zubnog plaka, odnosno mikroorganizama koji čine njegov sastavni deo, na zubima, desnima, zubnim protezama, mostovima, drugim protetičkim dodacima, kao i na drugim mestima u usnoj šupljini.

Zubna plak je lepljiva masa (bio-film) bez boje, koja se javlja kao rezultat nepravilne i neredovne oralne higijene. Ako se ne uklanja redovno, plak se može stvrdnuti i pretvoriti u kamenac, uzrokujući upalu desni, koja na kraju dovodi i do same bolesti.

Oralna nehigijena i pojava zubnog plaka nisu jedini razlozi zbog koji se javlja parodontopatija, ostali faktori mogu biti:

  • loše navike (pušenje, nezdrava hrana)
  • loš protetski rad (krunice)
  • razne vrste sistemskih i autoimunih bolesti
  • nepravilna upotreba lekova
  • genetika
  • anatomske anomalije
  • impakcija hrane
  • manjak vitamina C

 

Simptomi parodontopatije (parodontoze) i preporuke tretiranja i lečenja po fazama

Na samom početku razvoja parodontopatije, pacijent ne vidi nikakve simptome, te iz tog razloga nije ni svestan da boluje od ove bolesti. Ukoliko se ne vreme ne otkrije i ne započne sa tretiranjem, parodontopatija može dovesti i do drugih težih oboljenja. Zato je bitno da vrlo brzo reagujete kada uočite simptome parodontopatije.

Postoje 4 faze u razvoju parodontopatije:

  1. faza: upala desni (gingivitis). Desni, u ovoj fazi, postaju meke i crvene i za vreme njihovog pranja ili njihovog pritiskanja počinju da krvare. Ovo je znak da treba odmah da kontaktirate svog stomatologa, koji će vam ovaj problem sanirati otklanjanjem kamenca ili zubnog plaka sa zuba.
  2. faza: pojava parodontnih džepova i pojava neprijatnog osećaja pečenja desni. I u ovom stadijumu, kao i u fazi 1, je parodontopatiju moguće tretirati i zaustaviti, ukoliko se odmah javite svom stomatologu
  3. faza: povlačenje desni koje uzrokuje otkrivanje korena zuba. Povlačenje desni donosi sa sobom mnoge komplikacije kao što su mogućnost zaraze (zato što je koren zuba ranjiviji od krunice zuba), česta krvarenja oko zuba, kao i klimavost zuba. U ovom slučaju hirurška intervencija, kojom se vraća popora zubu, je jedini način za zaustavljanje progresije parodontopatije
  4. faza: ovo je ujedno i finalna faza u kojoj je vilična kost u velikoj meri povučena te dolazi do ispadanja zuba. Kada nastupi ova faza zaustavljnje i tretiranje parodontopatije je potpuno nemoguće i u ovim slučajevima pacjentima se preporučuju neke od savremenih protetskih intervencija, kao što su ugradnja mostova, implanata, te ugradanja veštačkih zuba.

 

Prevencija parodontopatije (parodontoze)

Kao i za sva oboljenja tako i za parodontopatiju, važi pravilo: bolje sprečiti nego lečiti! Zato najviše pažnje treba posvetiti sprečavanju ili odlaganju nastanaka i razvoja parodontopatije.

Na prvom mestu je pravilno i redovno održavanje oralne higijene. Pravilnim i redovnim održavanjem oralne higijene se sprečava stvaranje dentalnog plaka (naslage na zubima) koji, ukoliko se ne otkloni, omogućava taloženje zubnog kamenca, a samim stvaranjem kamenca i stvaranje plodnog tla za pojavu parodontopatije. Pranje zuba četkicom je najefikasniji način održavanja oralne higijene. Pravilna i redovna tehnika pranja zuba zubnom četkicom je ključna, no pored četkica za zube postoje i druga pomoćna sredstva za uspešno održavanje oralne higijene kao što su: konac za zube, razne paste, interdentalne četkice, upotreba tečnosti za ispiranje usta, kao i razne paste i sredstva za prevenciju koja možete koristiti uz obaveznu preporuku vašeg stomatologa.

Na drugom mestu, je redovna poseta vašem stomatologu. Sve promene je najlakše otkriti u stomatološkoj ordinaciji, te se zato i preporučuje odlazak na kontrolu kod vašeg stomatologa minimum jednom na svakih šest meseci, a po potrebi i češće (individualno se određuje na osnovu stanja usta i zuba). Redovni pregledi i skidanje kamenca i naslaga specijalizovanim stomatološkim instrumentima veoma su bitan deo procesa prevencije i sprečavanja daljnjeg napredovanje procesa parodontoze.