dentib_logo_1-3_color

Oralno zdravlje: Temelj zdravlja celog organizma

Postoji zabluda da su oralno i opšte zdravlje odvojene entitete. Nisu. Usta su primarni ulazni put za nutritivne materije i kiseonik koje je potrebno svakom živom biću da preživi. Dobro oralni zdravlje je neophodan deo celokupnog blagostanja. Nažalost, ponekad ljudi veruju da je dentalna nega nekako manje važna od opšte medicinske nege. Ovaj tekst će vam pomoći da ispravite tu zabludu.

Veza između oralnog i opšteg blagostanja nije simbolična – ona je fizička. Usta su i primarni put za ulaz u telo i idealno okruženje za razmnožavanje bakterija. U ustima normalne osobe se nalazi do šest miliona bakterija. Većina njih je bezopasna, ili barem dobro kontrolisana prirodnim odbranama tela – sve dok se praktikuje dobra oralna higijena. Ali, ako to postane problem, bakterije se mogu umnožiti, ući u krvotok i proširiti na druge delove tela.

 

Oralno zdravlje i bolesti organizma

Istraživanja govore da su bakterije u ustima i upale povezane sa bolestima desni mogu doprineti raznim ozbiljnim stanjima, uključujući:

  1. Endokarditis. Ovo je infekcija unutrašnjeg obloga srčanih komora ili zalistaka, koja može nastati kada se bakterije ili mikrobi iz usta prošire krvotokom i prikače na određene delove srca.
  2. Kardiovaskularne bolesti. Iako se veza još proučava, istraživanja sugerišu da bolesti srca, začepljene arterije i moždani udari mogu biti povezani sa upalom i infekcijama bolesti desni.
  3. Komplikacije u trudnoći i porođaju. Parodontitis (ozbiljan oblik bolesti desni) povezan je sa prevremenim rođenjem i niskom težinom novorođenčeta.
  4. Upala pluća. Ovo i druge respiratorne bolesti mogu nastati kada bakterije u ustima dospeju u pluća.
  5. Dijabetes može biti posebno problematičan, rezultirajući zlokobnim ciklusom koji je teško kontrolisati. Osobe sa dijabetesom su podložnije parodontalnim bolestima, što čini upravljanje nivom šećera u krvi složenijim, a dijabetes još težim.

Postoje i veze sa drugim stanjima kao što su reumatoidni artritis, Alchajmerova bolest i demencija.

 

Preventiva

Zašto je preventivna dentalna nega tako važna? Istraživanja pokazuju da redovna preventivna nega može pomoći da se zaustavi napredovanje oralnih i bolesti desni, pomažući u smanjenju rizika povezanih sa bolestima srca, dijabetesom i komplikacijama u trudnoći. Dobra dentalna nega takođe može pomoći poboljšanju samopouzdanja jer su zdravi zubi i desni važni za naša osećanja o sebi.

Usta takođe mogu puno reći o tome šta se dešava u telu. Prema svetskim institutima za zdravlje, više od 90% svih uobičajenih bolesti ima oralne simptome. Samo jedan primer: lezije sluzokože ili rane su česte kod ljudi koji imaju HIV/AIDS. Redovna preventivna nega može pomoći u ranom otkrivanju i lečenju HIV/AIDS-a i mnogih drugih stanja.

Redovna preventivna dentalna nega je ključna. Mnoga stanja oralnih bolesti su sprečiva ranim tretmanom, uključujući 80% karijesa kod dece. Svaki potrošen novac na preventivnu dentalnu negu – može vam uštedeti veliku količinu novca u restaurativnim i hitnim tretmanima – i potencijalno više u dodatnim vrstama medicinskih tretmana.

Da bi ostvarili  benefite redovne preventivne nege, ljudi treba redovno da posećuju zubara. Ipak, uprkos znaakju odlaska kod zubara, previše ljudi izbegava odlazak na redovne preglede i preventivne intervencije. Kao i kod drugih vrsta medicinske nege, dentalni postupci mogu biti skupi – i ta cena odvraća mnoge ljude od dobijanja nege koja im je potrebna. Istraživanja pokazuju da su troškovi broj 1 razlog za izbegavanje posete zubaru.

 

Oralno zdravlje FAQ (naješće postavljana pitanja)

1.Kako oralno zdravlje utiče na opšte zdravlje?

Dva su povezana na mnogo načina. Ako se nekontrolisano, bakterije u ustima mogu razmnožavati i ući u krvotok, utičući na druge delove tela. Bolesti desni, posebno, povezane su sa bolestima srca, dijabetesom, respiratornim tegobama, pa čak i Alchajmerovom bolešću. Nelečeni karijesi u trajnim zubima najčešći su zdravstveni problem u svetu. Čak i jednostavni karijesi mogu dovesti do gubitka apetita, smanjene koncentracije i depresije.

2.Koji su benefiti dobrog oralnog zdravlja?

Dobro oralno zdravlje može pomoći u kontroli i/ili smanjenju rizika povezanih sa bolestima srca, dijabetesom, trudnoćom i drugim stanjima. Takođe može poboljšati samopouzdanje jer su zdravi zubi i desni važni za osećanje samih sebe.

3.Koje su 5 bolesti naješćih bolesti zuba i usne šupljine?

Uobičajene bolesti i stanja usta su:

  1. Karijes, koji može dovesti do slomljenih zuba i gubitka zuba.
  2. Gingivitis, ili bolest desni, je upala izazvana nakupljanjem plaka.
  3. Parodontalna bolest ili Paradontopatija je ozbiljnija bolest desni izazvana nelečenim gingivitisom. Infekcija može da se proširi na vilicu i kosti i može  dovesti do upalne reakcije u telu.
  4. Osetljivi zubi. Senzacije i  neprijatnost izazvane toplim ili hladnim namirnicama i pićima, mogu biti posledica tanke gleđi, povlačenja desni ili drugih faktora.
  5. Oralni karcinom, Dijagnoza koja pogađa veliki broj ljudi svake godine. Izazvan je uglavnom upotrebom duvana, najčešćim faktorom rizika za ovu bolest.

4.Koji su znaci loše oralne higijene?

Znaci loših navika i higijene u oralnoj nezi su najčešće:

  1. Zubobolja
  2. Bolesti desni, uključujući gingivitis i parodontitis
  3. Povlačenje desni
  4. Rane u ustima
  5. Loš zadah
  6. Osetljivost na topla i hladna jela
  7. Suva usta i zubi

Kao i bilo koje drugo stanje koje stvara neprijatnosti i zdravstvene probleme u vašim ustima.

5.Šta treba da uradim da poboljšam svoju oralnu negu?

  • Redovno perite zube mekom četkicom za zube
  • Koristite pastu za zube sa fluorom
  • Ispirajte usta antiseptičkim sredstvom za ispiranje usta
  • Redovno čistite zube koncem
  • Redovno idite kod zubara na pregled i čišćenje
  • Obratite pažnju na bol u ustima i na druge upozoravajuće znake

 

Baš kao što se trudimo da održimo dobro stanje našeg tela i spolja i iznutra, isto tako je važno brinuti i o oralnom zdravlju. Ono predstavlja osnovu našeg opšteg blagostanja, a redovna stomatološka nega je ključna u sprečavanju ozbiljnih problema koji mogu uticati na naše celokupno zdravlje. Zato, ne zaboravite da redovno posećujete stomatologa i vodite brigu o svojim zubima i desnima – to će vam pomoći da živite zdravije i srećnije.

Ako tražite stručnu brigu o vašem oralnom zdravlju, posetite našu ordinaciju DENTIB, u kojoj naš tim iskusnih stomatologa pruža vrhunsku uslugu i brigu o vašim zubima i desnima.

Zubni plak

Šta je zubni plak?

Zubni plak predstavlja asocijaciju mikroorganizama (bakterija) sa proteinskim matriksom i ekstraćelijskim polisaharidima (šećerima). Prosto rečeno, to je grupacija mikroorganizama koji su čvrsto priljubljeni na samoj površini zuba. Zubni plak nastaje kao rezultat razmnožavanja bakterija iz pljuvačke, ima formu bezbojne lepljive mase (bio filma) koji se u usnoj duplji, pored zuba, formira i na drugim površinama, kao što su desni, zubne proteze, mostovi i druge protetske nadoknade. Aktivnost zubnog plaka ima veliku ulogu u nastanku karijesa i ostalih oboljenja parodoncijuma. Najveći procenat zubnog plaka čini voda i bakterije (Streptococcus mutans i anaerobne bakterije), u sastav ulaze još i šećeri, proteini i masti. U samo jednom miligramu zubnog plaka moguće je naći i do 800 miliona bakterija.

Gde se najčešće formira zubni plak?

Zubni plak se formira na svim površinama zuba. Na nekim površinama zuba dentalni plak će se formirati brže, i to na površinama koje su zaštićene od žvakanja, čišćenja, pokreta jezika, usana i obraza.

Što se tiče same lokalizacije zubnog plaka, on može biti :

Supragingivalni – nalazi se na kruni zuba (iznad desni), lako je dostupan i vidljiv golim okom.

Subgibgivalni – nalazi na korenu zuba (ispod ivice desni), teže je  dostupan i teško uočljiv.

Šta utiče na formiranje zubnog plaka?

Faktori koji utiču na brzinu formiranja dentalnog plaka:

  • kvalitet pljuvačke
  • sastav mikroflore
  • sastav i kvalitet ishrane
  • učestalost obroka
  • kvalitet oralne higijene
  • položaj zuba u vilicama

Faze u formiranju zubnog plaka

Da bi došlo do stvaranja zubnog plaka u usnoj duplji moraju da prođu tri faze i to:

1. Inicijalna faza

Inicijalna faza već počinje već kroz nekih par minuta nakon pranja zuba, gde na površini zuba dolazi do formiranja tankog filma tzv. pelikule koja je izgrađena od proteina iz pljuvačke. Pelikula predstavlja idealnu podlogu  za agregaciju tj. za naseljavanje bakterija.

2. Faza – Stvaranje zubnog plaka

Poznato je da se u oralnoj duplji nalazi mnoštvo bakterija i mikroorganizama. Upravo ti mikroorganizmi i bakterije se, samo nekoliko minuta posle pranja, vezuju na pelikulu formirajući lance, lanci zatim formiraju manje grupe, a manje grupe formiraju veće kolonije. Nakon toga sledi lanac reakcija u kom učestvuje veliki broj bakterija, koji je praćen povećanim brojem leukocita u oblasti desni. Naslage se tako talože i posle samo nekoliko dana (6-10), ukoliko ne dođe do adekvatnog otklanjanja, dolazi do faze 3.

3. Faza – sazrevanje naslaga

U ovoj fazi bakterije produkuju kiseline koje demineralizuju i oštećuju površinu gleđi zuba. Na oštećenim delovima gleđi zuba stvaraju se beličaste mrlje koje su prvi indikator razvoja karijesa. Jedna od najčešćih posledica je nelečena upala (gingivitis), koja dovodi do progresije bolesti. Zapaljenski proces prelazi na kost i javlja se parodontopatija. Nesanirana upala desni se može razviti u infekciju Vremenom parodontopatija može dovesti do 0zbiljnih komplikacija, a u krajnjem slučaju i do gubitka zuba.

Tretiranje zubnog plaka

Pravilno korišćenje četkice prilikom pranja zuba je prvi korak uklanjanja zubnog plaka. Preporučuje se pranje zuba tri puta dnevno po dva minuta svaki put, dok se korišćenje zubnog konca ili interdentalnih četkica preporučuje jednom dnevno. Na ovaj način uklanjate naslage sa teško dostupnih mestа. Pošto ishrana itekako utiče na formiranje zubnog plaka, neke nezdrave namirnice, kao što su grickalice, slatkiši, slatke i gazirane napitke treba ograničiti jer se bakterije plaka hrane upravo njima. Umesto ovih nezdravih namirnica unesite u svoj organizam sveže voće i povrće.
Pored redovnog održavanja oralne higijene, redovni odlasci na pregled kod vašeg stomatologa, kao i uklanjanje kamenca sa vaših zuba su od suštinskog značaja za očuvanje njihovog zdravlja.
Neka istraživanja pokazuju da kod starijih osoba postoji veza između bakterije, plaka i upale pluća. Ovo je još jedan razlog zašto su preventiva, redovni odlasci kod stomatologa i uklanjanje kamenca važni.

Parodontopatija (parodontoza)

Šta je parodontopatija (parodontoza)?

Parodontopatija (parodontoza) je hronična i progresivna inflamatorna bolest koja utiče na desni, na tkiva koja podržavaju zube, na parodontalne ligamente i alveolarnu kost. Parodontopatija je ozbiljna infekcija desni koja oštećuje meka tkiva i kosti koji podržavaju zube. Sve parodontalne bolesti u koje spada i parodontopatija su infekcije koje utiču na parodoncijum (tkiva oko zuba koja podržavaju zub).

Kod postojanja parodontopatije, kosti oko zuba se polako ošetećuju, a mikroorganizmi kao sto su bakterije lepe se za površinu zuba i umnožavaju , dok preaktivni imuni sistem reaguje sa upalom. U većini slučajeva, parodontopatija se javlja nakon karijesa.

Reč parodontoza potiče od grčke reči „periodontitis“, koja u doslovnom prevodu znači pražnjenje, odnosno nestanak zuba.

Glavna karakteristika parodontopatije jeste povlačenje desni i ogolićenje vratova i korenova zuba, te usled tog povlačenja zubi izgledaju kao da su izduženi. U težim slučajevima koren zuba može biti ogoljen do samog vrha.

Parodontopatija, je uobičajeni problem oralnog zdravlja i smatra se drugim najčešćim oboljenjem. Uglavnom se javlja kod ljudi u srednjem i starijem dobu. Istraživanja pokazuju da čak 19% svetskog odraslog stanovništva boluje od nekog vida ove bolesti, što predstavlja oko jednu milijardu globalne ljudske populacije.

 

Šta uzrokuje parodontopatija (parodontoza)?

Parodontopatiju uzrokuje nekoliko faktora. Ti faktori, odnosno uzroci bolesti, mogu biti raznovrsni. Kada su oralni problemi u pitanju, veoma često su povezani sa nedostatkom ili nepravilnom higijenom.

Pored nepravilne oralne higijene, najveći uzrok parodentopatije je nakupljanje zubnog plaka, odnosno mikroorganizama koji čine njegov sastavni deo, na zubima, desnima, zubnim protezama, mostovima, drugim protetičkim dodacima, kao i na drugim mestima u usnoj šupljini.

Zubna plak je lepljiva masa (bio-film) bez boje, koja se javlja kao rezultat nepravilne i neredovne oralne higijene. Ako se ne uklanja redovno, plak se može stvrdnuti i pretvoriti u kamenac, uzrokujući upalu desni, koja na kraju dovodi i do same bolesti.

Oralna nehigijena i pojava zubnog plaka nisu jedini razlozi zbog koji se javlja parodontopatija, ostali faktori mogu biti:

  • loše navike (pušenje, nezdrava hrana)
  • loš protetski rad (krunice)
  • razne vrste sistemskih i autoimunih bolesti
  • nepravilna upotreba lekova
  • genetika
  • anatomske anomalije
  • impakcija hrane
  • manjak vitamina C

 

Simptomi parodontopatije (parodontoze) i preporuke tretiranja i lečenja po fazama

Na samom početku razvoja parodontopatije, pacijent ne vidi nikakve simptome, te iz tog razloga nije ni svestan da boluje od ove bolesti. Ukoliko se ne vreme ne otkrije i ne započne sa tretiranjem, parodontopatija može dovesti i do drugih težih oboljenja. Zato je bitno da vrlo brzo reagujete kada uočite simptome parodontopatije.

Postoje 4 faze u razvoju parodontopatije:

  1. faza: upala desni (gingivitis). Desni, u ovoj fazi, postaju meke i crvene i za vreme njihovog pranja ili njihovog pritiskanja počinju da krvare. Ovo je znak da treba odmah da kontaktirate svog stomatologa, koji će vam ovaj problem sanirati otklanjanjem kamenca ili zubnog plaka sa zuba.
  2. faza: pojava parodontnih džepova i pojava neprijatnog osećaja pečenja desni. I u ovom stadijumu, kao i u fazi 1, je parodontopatiju moguće tretirati i zaustaviti, ukoliko se odmah javite svom stomatologu
  3. faza: povlačenje desni koje uzrokuje otkrivanje korena zuba. Povlačenje desni donosi sa sobom mnoge komplikacije kao što su mogućnost zaraze (zato što je koren zuba ranjiviji od krunice zuba), česta krvarenja oko zuba, kao i klimavost zuba. U ovom slučaju hirurška intervencija, kojom se vraća popora zubu, je jedini način za zaustavljanje progresije parodontopatije
  4. faza: ovo je ujedno i finalna faza u kojoj je vilična kost u velikoj meri povučena te dolazi do ispadanja zuba. Kada nastupi ova faza zaustavljnje i tretiranje parodontopatije je potpuno nemoguće i u ovim slučajevima pacjentima se preporučuju neke od savremenih protetskih intervencija, kao što su ugradnja mostova, implanata, te ugradanja veštačkih zuba.

 

Prevencija parodontopatije (parodontoze)

Kao i za sva oboljenja tako i za parodontopatiju, važi pravilo: bolje sprečiti nego lečiti! Zato najviše pažnje treba posvetiti sprečavanju ili odlaganju nastanaka i razvoja parodontopatije.

Na prvom mestu je pravilno i redovno održavanje oralne higijene. Pravilnim i redovnim održavanjem oralne higijene se sprečava stvaranje dentalnog plaka (naslage na zubima) koji, ukoliko se ne otkloni, omogućava taloženje zubnog kamenca, a samim stvaranjem kamenca i stvaranje plodnog tla za pojavu parodontopatije. Pranje zuba četkicom je najefikasniji način održavanja oralne higijene. Pravilna i redovna tehnika pranja zuba zubnom četkicom je ključna, no pored četkica za zube postoje i druga pomoćna sredstva za uspešno održavanje oralne higijene kao što su: konac za zube, razne paste, interdentalne četkice, upotreba tečnosti za ispiranje usta, kao i razne paste i sredstva za prevenciju koja možete koristiti uz obaveznu preporuku vašeg stomatologa.

Na drugom mestu, je redovna poseta vašem stomatologu. Sve promene je najlakše otkriti u stomatološkoj ordinaciji, te se zato i preporučuje odlazak na kontrolu kod vašeg stomatologa minimum jednom na svakih šest meseci, a po potrebi i češće (individualno se određuje na osnovu stanja usta i zuba). Redovni pregledi i skidanje kamenca i naslaga specijalizovanim stomatološkim instrumentima veoma su bitan deo procesa prevencije i sprečavanja daljnjeg napredovanje procesa parodontoze.