Zašto nam je plomba potrebna?
Zubi su organi koji se nalaze u našim ustima i briga o zdravlju zuba i usne duplje jeste briga o našem celokupnom zdravlju. Često međutim, ma koliko vodili računa o zdravlju zuba, održavali redovnu higijenu usne duplje i unosili korisne i hranjive namirnice u naš organizam, kvar zuba je neminovnost još u ranom detinjstvu kada se većina nas susrela sa terminom: zubna plomba. Jedan od glavnih krivaca za kvar zuba jeste bakterija, a ako tome dodamo i statku i lepljivu hranu koja ostaje na površini naših zuba, simbioza ova dva elementa će ubrzo dovesti do karijesa ili trajnog razaranja tvrdog, zubnog tkiva za čiju popravku nam je plomba neophodna.
U zavisnosti od toga koliko duboko je otišao kvar, zavisi i Vaše lecenje, kao i momenat kada će Vaš stomatolog plombom zatvoriti zub. Vrlo često nećete osetiti bol na samom početku procesa kvarenja zuba, pa bol koju osetite u jednom momentu može biti znak da ste već okasnili i da se bolest zuba komlikuje, a samim tim i kasniji proces i dužina lečenja kvara. Upravo iz ovog razloga, preventiva kroz redovne kontrolne preglede na svakih 6 meseci jeste najjednostvniji, najbezbolniji i najjeftiniji način da brinete o zdravlju Vašeg osmeha.
Karijes i plombiranje zuba
Kvar se ipak desio i karijes je napravio štetu na Vašem zubu. Obzirom da je plombiranje zuba rutinski zahvat u svakoj stomatološkoj ordinaciji, ukoliko ste reagovali na vreme i šteta je samo na površini zuba (tzv. plitki kvar), proces je dosta jednostavan. Dovoljno je da se izbuši mala rupa na Vašem zubu, otkloni oboleli deo i, u najčešćem broju slučajeva, plomba će biti stavljena već prilikom prve posete. Ako je kvar ipak ušao dublje u unutrašnjost zuba, u tzv. dentin, Vaš stomatolog će morati prvo da stavi lek nakon uklanjanja karijesa, koji stoji do 8 nedelja i koji će pomoći prilikom obnavljanja dentina. U najboljem slučaju, prilikom druge posete ostatak karijesa biće otklonjen, a Vaš zub spreman za konačno zatvaranje plombom.
Kompozitna i keramička zubna plomba
Ne tako davno, amalgamska (crna) plomba je smatrana za najizdržljiviju i najdugotrajniju zubnu plombu. Iako estetski crne plombe nisu mogle parirati tadašnjim, belim plombama, ipak su ove potonje bile značano lošijeg kvaliteta, brzo su se trošile i lako pucale. Napretkom tehnologije međutim, stvorene su kompozitne bele plombe, koje su u svakom aspektu prevazišle amalgamske plombe – ne samo estetskim već i svojim mehaničkim svojstvima.
Kompozitne i keramičke plombe predstavljaju značajnu prekretnicu u procesu plombiranja zuba. Čak iako je pacijentu preostao samo mali deo zdravog zuba kao osnova za plombu, moguće je u potpunosti rekonstruisati zub, uključujući čak i modeliranje grizne površine na takav način da u potpunosti “imitira” prirodni zagrižaj i izgled.
Ono sto kompozitnu plombu čini posebnom jeste način na koji se izrađuju: ona se puni od sredine ka ivicama, kao kod prirodnog zuba, sto je čini dosta jakom pa ne može ispasti kao stare plombe. U njenom slučaju čini se i da se svetlost prelama na isti način kao kod prirodnog zuba što ujedno doprinosi, ne samo funkcionalnosti već i estetici.
Kada je rekonstrukcija zuba u pitanju, keramičke plombe koje se izrađuju za nekoliko minuta, predstavljanju najsavremenije stomatološko rešenje. Iako su kompozitne plombe pouzdane i povoljne, ipak se one vremenom skupljaju, menjaju boju i pucaju. Ukoliko je plombirana površina velika, vek trajanja kompozitne plombe je značano kraći. Keramička plomba se izrađuje od celog komada keramike, pa je bilo kakvo skupljanje nemoguće. Bilo da se radi o keramičkoj inleji, onleji ili delimičnoj krunici, keramička plomba će savršeno pokriti svako udubljenje, jer se prilikom njene izrade koristi kompijutersko skeniranje zuba.
Ostavite poruku na našem sajt-u, a mi ćemo se potruditi da Vam odgovorimo u što kraćem roku!