dentib_logo_1-3_color

Hiperdoncija – višak zuba u vilici

Hiperdoncija - višak zuba u vilici

Hiperdoncija je pojava u stomatologiji koja se odnosi na prisustvo većeg broja zuba nego što je uobičajeno u ljudskoj vilici. Dok se normalno smatra da odrasla osoba ima 32 zuba, hiperdoncija se javlja kada osoba ima više od tog broja.

Termin “hiperdontija” dolazi od grčkih riječi “hyper” što znači “više” i “dontia” što znači “zubi”.

Hiperdoncija može biti prisutna kod pojedinih osoba već od rođenja ili se može razviti tokom života. Ova pojava može biti nasledna ili se može javiti kao rezultat genetskih mutacija ili drugih faktora. U nekim slučajevima, hiperdoncija je povezana s određenim sindromima ili genetskim bolestima.

Kada je reč o dijagnostici hiperdoncije, stomatolozi koriste rendgenske snimke vilica kako bi identifikovali višak zuba. Važno je pravovremeno prepoznati hiperdonciju jer može dovesti do različitih komplikacija, uključujući probleme s rastom i razvojem drugih zuba, nepravilno postavljanje vilica, kao i poteškoće u oralnoj higijeni.

Lečenje hiperdoncije zavisi od individualnog slučaja. U nekim situacijama, višak zuba može biti izvađen kako bi se održala normalna funkcija i estetika usne šupljine. U drugim slučajevima, vaš stomatolog može preporučiti ortodontske procedure za ispravljanje nepravilnosti.

Pravilna dijagnoza i odgovarajuće lečenje hiperdoncije od strane stomatologa su ključni za očuvanje oralnog zdravlja i prevenciju potencijalnih problema koji mogu nastati usled ovog stanja.

 

Zašto nastaje hiperdoncija

Nastajanje hiperdoncije može biti rezultat različitih faktora i mehanizama.

  1. Genetski faktori: Hiperdoncija može biti nasledna, što znači da se prenosi s generacije na generaciju. Određene genetske mutacije ili varijacije mogu uticati na razvoj zuba i rezultirati stvaranjem više zuba nego što je uobičajeno. Ove genetske promene mogu uticati na aktivnost specifičnih molekula i signalnih puteva koji su odgovorni za regulaciju razvoja zuba.
  2. Prekidi u razvoju zuba: Tokom embrionalnog razvoja, zubi se razvijaju iz tkiva nazvanog zubna čahura. Prekidi u ovom razvojnom procesu mogu dovesti do pojave dodatnih zuba. Na primer, ako se u procesu deobe ćelija dogodi greška, može doći do stvaranja više od jedne zubne čahure za određeni zub, što rezultira pojavom dodatnih zuba.
  3. Trauma ili oštećenje zuba: Trauma ili oštećenje zuba može podstaći stvaranje hiperdoncije. Nakon ozlede, regenerativni procesi u telu mogu pokrenuti abnormalni rast dodatnih zuba kao pokušaj zamene izgubljenog zuba.
  4. Endokrini poremećaji: Određeni endokrini poremećaji, kao npr. hiperaktivnosti štitne žlezde ili hormonalna neravnoteža, mogu uticati na razvoj zuba i dovesti do pojave hiperdoncije.

Važno je napomenuti da hiperdoncija može biti povezana i s drugim dentalnim stanjima kao što su smanjena veličina zubi (mikrodontija) ili odsustvo nekih zuba (hipodoncija). Takođe, hiperdoncija može se javiti pojedinačno ili kao dio genetskog sindroma.

 

Vrste hiperdoncije

Postoji nekoliko vrsta hiperdoncije:

  1. Supplementarna hiperdoncija: Ova vrsta hiperdoncije javlja se kada osoba ima dodatne zube van normalnog broja koji se očekuje da izrastu. Ti dodatni zubi se nazivaju supernumerarni zubi i mogu biti prisutni u bilo kom delu vilice.
  2. Hiperdoncija u vidu razdvajanja: Ova vrsta hiperdoncije karakteriše se prisustvom razdvojenih zuba. Umesto da se zubi normalno rasporede, mogu se pojaviti dodatni zubi između postojećih zuba, što dovodi do razmaka između njih.
  3. Hiperdoncija u vidu zadržavanja mlečnih zuba: Obično se očekuje da će mlečni zubi ispasti kako se stalni zubi budu razvijali. Međutim, kod osoba sa hiperdoncijom, mlečni zubi mogu da ostatanu na svom mesti i ne ispadnu, a stalni zubi mogu izrasti paralelno sa njima.
  4. Regionalna hiperdoncija: Ova vrsta hiperdoncije karakteriše se prisustvom dodatnih zuba samo u određenim regionima vilica. Na primer, može se javiti hiperdoncija samo u prednjem delu vilice, dok su ostali delovi normalni.

 

Komplikacije do kojih hiperdoncija može dovesti

Kao što smo već napomenuli hiperdoncija je stanje koje se karakteriše prisustvom viška zuba u vilici. Ovo stanje može izazvati različite komplikacije koje mogu zahtevati stomatološku intervenciju.

Evo nekoliko potencijalnih komplikacija do kojih može doći zbog hiperdoncije:

  1. ‘Gužva’ u vilici: Hiperdoncija može dovesti do pretrpanosti u vilici, gde se višak zuba ne može pravilno smestiti. Ovo izazva neravnotežu u zagrižaju i otežava pravilno žvakanje hrane.
  2. Problemi sa rastom i razvojem: Višak zuba može ometati normalan rast i razvoj drugih zuba u vilici. Ovo može dovesti do iskrivljenog rasporeda zuba, rotacija ili pomeranja zuba iz njihovih prirodnih pozicija.
  3. Promene u zagrižaju: Hiperdoncija može izazvati promene u zagrižaju, što može dovesti do nepravilnog spajanja zuba prilikom zatvaranja vilica. Ovo uzrokuje neujednačeno trošenje zuba i moguće probleme sa temporomandibularnim zglobom.
  4. Estetski problemi: Višak zuba može uticati na izgled osmeha i lica. Nepravilan raspored i pretrpanost zuba mogu dovesti do nepravilnosti u izgledu, što može uticati na samopouzdanje pacijenta.
  5. Otežano održavanje oralne higijene: Prisustvo viška zuba može otežati pravilno čišćenje i održavanje oralne higijene. Teškoće u pristupu tim područjima mogu povećati rizik od karijesa, upale desni i drugih oralnih infekcija.

 

Zahvati za eliminisanje hiperdoncije

Jedan od tretmana za elminaciju hiperdoncije je ekstrakcija suvišnih zuba. Nakon pažljive analize i dijagnostike, stomatolog će odlučiti koje zube treba ukloniti kako bi se postigao pravilan sklad u ustima. Ekstrakcija je neophodna ako su suvišni zubi uzrokovali probleme sa zagrižajem ili izazvali nepravilnosti u rasporedu ostalih zuba.

U nekim slučajevima, primenjuje se ortodontska terapija. Ortodont će koristiti bravice ili providne alignere kako bi pomogao u ispravljanju položaja zuba i pravilnom rasporedu u vilici. Ovaj tretman može biti dugotrajan, ali je često neophodan kako bi se postigao dugoročni uspeh u eliminisanju hiperdoncije.

U retkim situacijama, hirurška intervencija će biti neophodna za uklanjanje suvišnih zuba koji su duboko ukorenjeni ili koji ometaju normalan rast drugih zuba. Ova procedura se obično izvodi pod opštom anestezijom i zahteva period oporavka.

Važno je napomenuti da je svaki slučaj hiperdoncije jedinstven, i da su tretmani uvek prilagođeni individualnim potrebama pacijenta. Konsultacija sa stomatologom je ključna kako bi se odredio najbolji pristup u eliminaciji hiperdoncije i postigao optimalan oralni zdravstveni rezultat.

 

Zaključak

Hiperdoncija je pojava kod koje se u oralnoj šupljini javlja više zuba nego što je uobičajeno. Ova anomalija može biti rezultat genetskog faktora ili uticaja okoline.  Na osnovu analize dostupnih istraživanja i kliničkog iskustva, možemo izvući nekoliko zaključaka o hiperdonciji.

Prvo, hiperdoncija može biti prisutna kod pojedinaca svih uzrasta, ali je češća kod dece. Uzroci mogu varirati, ali nasledni faktori igraju značajnu ulogu. Genetske mutacije ili nasledni poremećaji mogu dovesti do nepravilnog razvoja zuba, što rezultira viškom zuba.

Drugo, hiperdoncija može predstavljati izazov za pacijenta i stomatologa. Višak zuba može izazvati nepravilan raspored u vilici, povećan rizik od karijesa, problema sa zagrižajem i estetske nedostatke. Pored toga, može dovesti do prenatrpanosti i nedostatka prostora za normalan rast i razvoj zuba.

Treće, dijagnostika hiperdoncije zahteva detaljnu kliničku procenu i rendgensku analizu. Stomatolog će pažljivo pregledati oralnu šupljinu i uzeti rendgenske snimke kako bi utvrdio prisustvo i položaj svih zuba. Ovo je važno za postavljanje tačne dijagnoze i planiranje adekvatnog tretmana.

Četvrto, lečenje hiperdoncije obično podrazumeva različite pristupe. U nekim slučajevima, pacijentima se preporučuje ekstrakcija viška zuba kako bi se uspostavio pravilan zagrižaj i otklonili potencijalni problemi. U drugim situacijama, ortodontski tretman će biti neophodan kako bi se ispravili nepravilni rasporedi zuba.

Peto, odlasci kod stomatologa i praćenje stanja pacijenata sa hiperdoncijom je od suštinske važnosti. Redovni stomatološki pregledi su neophodni kako bi se pravovremeno otkrili i tretirali eventualni problemi. Edukacija pacijenata o oralnoj higijeni i preventivnim merama takođe igra važnu ulogu u održavanju oralnog zdravlja kod osoba sa hiperdoncijom.

U zaključku, hiperdoncija je kompleksna dentalna anomalija koja zahteva pažljivu dijagnostiku, planiranje tretmana i praćenje.